SAVREMENA BAJKA ILI GRAFITI SA IOSA
(čiji se specijalni slučaj nalazi u Narodnoj Biblioteci grada Beograda a ovo bi bio opšti slučaj koji ćemo nazvati radi lakšeg prepoznavanja GRAFITI SA IOSA)
(čiji se specijalni slučaj nalazi u Narodnoj Biblioteci grada Beograda a ovo bi bio opšti slučaj koji ćemo nazvati radi lakšeg prepoznavanja GRAFITI SA IOSA)
UVOD
Odavde pa nadalje je'' zezanje'' grafitni, stripski ili popart pojam a ne reč u svom lingvističnom značenju. Ono je simbol za neke druge reči koje opisuju kulturu kao projekciju u kosmosu poput ploče koju je poslao g.Karl Sagan sa govorom dr.Kurta Valdhajma da bi je proučile druge kulture u prostorvremenu. Savremena bajka je skup ideja izraženih u vidu reči i slika koje su grafiti, a grafiti su arhetipni i atavistični način izražavanja a ne proizvod nauke sem što je nauka ovde iskorišćena za komunikaciju u opštem smislu. Linija je slovo, slovo je reč, reč je slika ili već oblik linije sam po sebi je slika bez semantičke i etimološke interpretacije.
UVOD U FENOMENALNE PRIČE O BIGI LAVICI GULETU DŽIJU LAVIĆU VUKIJU I OSTALIM ISTO TOLIKO VAŽNIM LIČNOSTIMA
Nova je godina.
Jelka je okićena.
Zvezda je gore a pokloni su dole.
Svi spavaju pa čak i jedna mala devojčica u svojoj velikoj sobi u svom velikom krevetu tik uz svoj mnogo veliki otvoreni prozor sve sa zavesom od čipke koja menja oblike sve s vetrom i liči na oblake koji na isti način to čine pa liče na ovo ili ono štagod maštovito.
Tada jagoda namiriše vetrić u nosić devojčice i ona počne da sanja dva bananasta bića kao žvaka od jagode i oni skroz nežno obujme sa sviju strana malu slatkicu svetloplave kose koja će jednog lepog dana da postane plava kao sve što je plavo i odnesu je u mali leteći tanjir sladak i crven kao perce papagaja.
Ostrvo Ios je u Grčkom moru a ostrva Maldivi su u Indijskom okeanu.
Mala devojičica sa Iosa se probudila na Maldivskim ostrvima u nekoj malenoj kućici na drvetu koju su napravili Marsovci i gde su je oni brižno smestili.
A oni su otišli na drugi kraj galaksije da se marsovski zezaju.
ostrvo
Pa ja sam u kućici na drvetu!Joj more!Otkuda ova šuma?Pa gde sam ja mamice slatka?Kuku jajoj si ga meni!
Skotrljala se sa drveta i pala u žbun pa počela da trči.
Čulo se neko šuškanje i lomljenje granja i nešto je izletelo iz žbunja i tresnulo pravo u nju tako da su ona i to novo odleteli u grm pun bockavog cveća i tamo se zavezali u mašnicu.
Ko si pa ti!Jesi li i ti sa Marsovcima?vrisnula je Svetlo Plava.
Ne ja sam sa Vukodlakom!kaže mala crvenokosa devojčica.
Kakav sada Vukodlak?pita Svetlo plava.
Pa onaj što ga imam u kavezu!To je malo dečak malo vuk!Njega je tata ulovio!On ima onog drugara koji je kao mali princ i koji ga stalno čuva!kreštavim glasićem priča crvenkosa.
Ništa te ne razumem!kaže Svetlo Plava.
Ni ja!kaže crvenokosa i smeje se.
Smeje se i ona druga.
Ja Biga!A ti?
Ja Lavica!kaže Lavica.
Važi sestro!
Jesmo li mi sada sestre?pita opet Lavica.
Oduvek smo mi sestre!kaže Biga i pljeska ručicama i smeje se kao blesava.
I zauvek!Dođi da vidiš moju kuću na drvetu!kaže Lavica.
Neću nego ti dođi da vidiš moju palatu!Moj tata je Maharadža!
Neću palata nije zdrava za tebe!kaže Lavica.
Dobro ako je tako!kaže Biga.
I onda se očerupaju izvukljaju za haljinice i smeju.
Potom su naravno otišle u palatu.
U kavezu nije bio dečak nego vuk tačnije vukodlak ali za Lavicu to nije bilo bitno jer je nju zanimao mali princ.
Eto ti princa!kaže Biga.
Princ?sa čuđenjem pita Lavica.
Da ja sam princ!kaže joj mali dečak sa dugom plavom kosom i zlatnim opasačem oko struka.
I pošto je ona Lavica on je odmah postao Lavić.
Ja sam iz oblaka!Tamo imam zamak ali neću da se vratim gore ne sviđa mi se!kaže on.
Tako je i sa mnom ja neću da živim u mojoj palati!kaže Biga namrštena do gađenja.
Volim kuću na drvetu ali vratiću se na Ios kada porastem!Imam mnogo lepu i veliku kuću tamo na ostrvcu!kaže Lavica.
Ali ja mrzim Transilvaniju pa ću da ostanem sa vama!Tamo ima mnogo aždaja zmajeva i vukodlaka!kaže Vuki.
Svi su se smejali i odmah rešili da ostanu tu na ostrvima punim vetra i slanih kapljica koje bockaju kao iglice i rešili su da tu rastu sasvim polako da to i ne primete.
Bili su srećni na drvetu.
Lavić je bio sitan pa su ga zvali Mali Lavić.
Vuki se neprestano menjao iz dečaka u vukodlaka i imao je gadnu naviku da zavija kada je pun mesec ali to nije smetalo Bigi da se gadno zaljubi u dečaka vuka.
U koga si se zaljubila?pita je Lavica.
Kako u koga?
Pa jesi li se zaljubila u dečaka ili u onog idiota?
Ne znam!kaže tužno Biga.
Treba nam dadilja!neko reče pa ostade živ na jedvite jade.
Da sjajna ideja!Idi nađi dadilju u đungli!Jel ti možda glupačo misliš da dadilje rastu na drvetu kao banane!
Jednog jutra ih je probudio petao.
U stvari ih je petao budio svakog jutra.
Nešto nije u redu.
Biga i Lavica videše nešto što svetli među palme i to je bio leteći tanjir a pored njega u blatu plivaju dva neverovatno smešna bića boje žvaka od jagode glava i ruke im banana a noge slomljene čačkalice.
Pošto su oni deca a deca su hrabra i radoznala otišli su da vide šta je to tamo a ona dva šta god da su koprcaju se i dave u blatu a i nešto trabunjaju kao da cvile i pište.
Leteći tanjir idalje sve osijava a potom se ruši na ona dva bedna mala pink jadnika i sahrani ih u blue blato.
Deca vrište i trče da vide šta je ali se iznenada diže kupola letećeg tanjira i izlazi kockica sa pametnim zelenim okicama i tankim nogicama i rukicama.
Deca su odmah znala da je to igračka tj robot.
On se zagleda ispod letećeg i kaže ovo.
Kuku meni!
Onda se lagano okrene prema deci pa ih pažljivo pogleda i tiho kaže glasom tužnog deteta.
Hoćete li da mi pomognete?
Deca su skviknula i došla.
Izvucite onu dvojicu tamo dole!kaže robot.
Jesu li živi?pita neko pametan.
Naravno!Njih ništa ne može da ubije!Oni su neuništivi!kaže robot.
Deca su vukla a Marsovci su se teglili kao žvaka što i jesu žvaka.
Aman budalaši jedni podignete leteći!viče im robot.
Tako su deca digla leteći.
Bio je lak kao loptica skočica.
Onda su izvadila ona dva mučenika a oni kukaju cvile i pljuckaju slatko blato na njih.
Prvi koji se osvestio pitao je.
Gde je onaj kockasti idiot?Razbiću mu glavu!
Koga bre?vrište ljutito Biga i Lavica.
Onaj kockasti idiot!
Tada se i drugi osvestio.
Polomiću onu električnu vucibatinu!
Onda je počela opšta jurnjava.
Gađali su malog jadnika kokosovim orasima a onaj se pentrao na palmu i zakopavao u pesak.
Na kraju ga spašavaju Biga i Lavica i viču.
Ostavite malu igračkicu na miruuuuuuuuu!
To nije igračka!To je naš kompjuter i on nas je skršio u onu usranu palmu tamo!pravdaju se Marsovci.
Jeste li vi sa neke druge zvezde?
Ma ne mi smo komšije odande s Marsa!kaže jedan i pokazuje na nebo gore levo.
Ma ne nego odande!kaže drugi i pokazuje na nebo desno.
Istog časa dobija takvu šljagu da leti nazad u lepo modro blue blato.
To je momentalno preraslo u nezapamćenu tuču.
Deca su se oduzela i uživala sva u transu.
Vuki zavija Biga i Lavica se grle od sreće.
Samo Lavić nezainteresovano pliva u Indijskom okeanu.
Ovako nešto u životu nisam video!Treba nam dadilja i daj bre da onaj kretan prestane da zavija!kaže Lavić.
Ne vredi uplašio se!kaže Biga.Šta me briga što se uplašio!Hočeš da ja uplašim tebe!Ha?
Jel se ti to svađaš?
I onda je pukla tuča među njima.
Dohvatili su se nogama i rukama.
Tih dana je morem harao ozloglašeni gusar Dži sa svojom ćerkicom Ripi.
Bio je debeo smrdrljiv prljav i zao i stalno je pušio čak i kada spava ali je imao lepu ćerkicu potpuno divlju i još opasniju od njega.
Kada je tog jutra ovaj gad pristao na obalu svi su se razbežali kud koji sem jedne odvratne bande prljavih neotesanih derišta koja se nemilosrdno makljala u modrom blue peščanom blatištu.
Gusari su se iskrcali i stali pažljivo da posmatraju kako se ovi tuku.
Dži je stao brižno da kašlje i rekao je groznim gusarskim glasom koji liči kao da kit povraća na dnu okean:
Ovoj deci treba učitelj!
Da tata!potvrđuje Ripi slatka kao med sa crnim povezom preko oka.
Ko si ti gospodine?pitaju ga u glas Biga i Lavica.
Ja sam učitelj!kaže Dži.
Šta?zblenuto kaže Ripi i diže crni gusarski povez sa oka da ga bolje vide.
Od sada sam učitelj ćerko moja!objasni joj Dži.
Stvarno?pitucka Ripila.
I svi ste moji učenici!dodaje Dži.
Svi?
Svi!potvrđuje Dži.
Ali mi nećemo u školu!kažu u glas Biga i Lavica.
Nećete vi u školu nego će škola kod vas!kaže Dži.
Aaaaa!
Gde stanujete?
Na drvetu onom tamo najvećem!
Idemo!kaže Dži.
A ja?pita Ripi.
I ti!
Ja u školu?Nemoj tata molim te!
Mornari su doneli gusarsko blago u kuću na drvetu i dogradili još mnogo spratova i mnogo soba pa i lift za Džija koji ni u ludilu ne bi mogao da se popne na drvo.
Vi ste najluđa družina koju sam u mom dugom gusarskom životu video!Vi ste izgubljena deca!
Ako si ti?pitaju zainteresovano Biga i Lavica.
Ja sam Petar Pan!Smeje se on i zadavi se svojom cigarom pada na pod i guši se pa ga Ripi ritne u leđa i onda Dži prestane da kašlje.
Vas dve princeze ovaj ovde neki zlatni princ onaj tamo vukodlak!Šta su ona dva nesretnika?čudi se Dži kroz užasan kašalj.
Mi smo Meja i Seja!U stvari ovaj je Meja a ovaj Seja ili obrnuto nikada nismo znali!Mi smo Marsovci ali uvek smo na Zemlji!
Već vidim da će ovo biti divna škola!Oduvek sam želeo da budem učitelj!
Bićemo kuuuuuuuuuuuuuuuul deco moja!Ha!Ha!Ha!
Megan nije bila tu da sve ovo vidi ali su joj kasnije ispričali i to svako na svoj način pa je onda iz toga ispao sav ovaj haos ili je ovo možda sve samo njena mašta a ona je bujna kao supernova!
IOS
IOS iliti Ioski Obični Seljak po imenu Sarmas Cicijanis je to tužno veče dan ranije zaboravio svoj omiljeni buzuki što mu s ljubavlju popišava omiljena kozica dok je bežao kada ga je Lavica gađala sa prozora ružama sve sa bocama prljavim gaćicama i ružnim rečima što joj je Biga na brzinu dobacivala kao kamena s ramena pa ga je sve to zajedno mnogo bolelo.
Sve je ovo na Grčkom ostvru Ios izgubljenom u Egejskom moru u Lavicinoj kući a Lavica je slatka Grkinja mačijeg porekla Biga joj sestra sa Maldivskih ostrvaca buzuki je gitara a Gule nešto između bebeće sraćke i nebeskih magija.
Hale!Hale!kmeči Gule kao zapušena pištaljka.
Molim sine moj lepi!odgovara Džijev glas nalik na slomljeno vizantijsko zvono iz vulkana što je tamo na vrh brda mrgudno mramorno mračno kao sopstveni nadgrobni spomenik od ispod kog hoće da izađe na miomirisni slani vetar.
A zhašhto je moja pelenicha ponekad prazhna!pita Mali Dečak posve logično.
To ti je sine moj isto kao tvoja glavica nema ništa unutra!Nema pelenica nema glavica nema pitanja nema odgovora!smeje se moćni učitelj.
Nema ni dimčhićsh shmrdljivi izh chigariche shlatke!vrišti Gule i čupa mu cigaru iz žestoke face i baca preko terase u Egej.
Gle stvarno!kaže zamišljeno Dži i pali drugu cigaru dok hvata Guleta i baca u onu istu rupu gde je upala havana.
Ali hale ja Gule sham oshnova temeljsh i ono šhto držhi da she shve ne rashpadne kao šhto moja pelenicha ne da shraćhkichi shlatkoj da ode u vakuumsh koshmošha!Pelenicha je moj Shatori a ja sham tvoj Shatori!
Nije valjda!Ti si moj Satori?bekne Dži i prevrne se preko terase u vodu da ga ova moćno osveži što ga tresne o prvu stenu kao što to i dolikuje jednom gusarskom hunskom junaku.
Sede Gule i Dži u plićaku.
Ovome visi mokra cigara a onome mokra pelenica.
Zen je vazduh bez dima!kaže Dži.
A ti shi hale moj lepi oko moje ćhoravo zhvezdicha moja udavljenash propali shtvor bebicha šhto je ubola pčhelicha shlatka debeli zhombirani krompirčhićh praishtorishki buzhdovansh!Ličhišh mi na kišhnu glishtu koja she oshušhila na shunchu!
DOLAZAK GULETA MALOG DEČAKA GUSTAVA
Jednog dana kao i svih dana su svi oni sedeli i učili.
I kada su se završili časovi stiglo je od nekud pismo i paket.
Šta je ovo?pitao je neko.
Miiiiisliiiiim prljavi paket koji se mrda i mljacka!
To znam!Ali šta je to što je u paketu?
Dži je otvorio paket i srušio se na leđa kao drvo posečeno u Amazoniji.
Ma bog te ovaj crče!
Ma nije samo što je video bebu!mirno kaže Lavica.
BEBUUUUUU!!!!!!!!!I to bradatu!prokreštala je Biga.
Nije ti to brada sestro nego čokoladica slatka!kaže mirno Lavica.
Eto tako je to bilo a možda i nije ko bi znao.
GULETOVO ROĐENJE U BURENCETU
Gule se rodio na dnu okeana i to u jednom burencetu od kuvanog hrastovog drveta nešto kao Baščelik samo što je Gule bio sušta suprotnost tom istom.
To je bilo pored palate u moru koja je baš cela od nekakvih kristala kojih ima samo najdublje u morima pa se onda njima krase sva mitološka bića a doduše i lovci na ajkule što pronađu kojekakav draguljčić u stomaku gadne ribabetine.
Žuta Keva Rakela se porodila u duboko morskom mraku i bez ikakvog svetla pa je zatvorila bure i naredila malim sipama da ga nikada nikome ne daju otvoriti.
I tako se nikada nijednom oku neviđeni Gule otkotrljao u bezvezni bezdan kao da ga je odnela peščana oluja ali pošto je Gule takav kakav je neuništiv kao bubašvaba ili kao da ga sudbina ne želi zbog sve one silne sraćke on završi tu kod biljaka koje izbacuju balončiće toplog vazduha i onda se Gule grejao i disao je istovremeno a gutao je plankton kao što to čine najmanja i najveća stvorenja a u tom planktonu su minijaturni račići i još i svakake druge šarene plaže hoću reći šarene laže koje daju puno snage.
Ali Gule je dobio pogrešnu snagu iliti napravio pogrešan satori a taj njegov tako poseban satori bio je u srži čokoladice koja će kasnije da ispuni njegovu pelenicu kao što će dijamant da naoštri mač boga Kronosa da bi jednog sjajnog dana tim mačem Konan ubijao vukove a Gule svoje demone.
GULETOVA PITANJA
Hale jehsam li ja chrnach?
Nisi sine moj lepi ti crnac!
A jesham li ja Arapinsh?
Nisi sine moj lepi ti Arapin!
A jesham li ja indijanach?
Nisi sine moj lepi ti indijanac!
A hale moj lepi ko i šhta sham ja?
Neću da ti kažem!
A zhašhto hale a zašhto?Jeli to nešhto mnogo shtrašhno?Jesham li ja Marshovach kao Meja i Sheja ili ona neki tamo izh zhoo vrtićha?Hale jesham li ja uopšhte žhivsh ili mrtavsh?
Ha ha ha!kaže mudro Dži i zamukne kao noć u šumama na Iosu da se sovama digne perje na glavi.
Neću da ti kažem ja zato što to moraš ti da pronađeš!
A odakle da počhnem hale moj lepi?upita Gule usranjikavo.
Od ogledala sine moj!kaže nežno Dži i zagrmi jedno žestoko ali brižno uahaha.
Ali Mali Dečak ga nije poslušao nego je prvo uočio svoju snažno ukakanu pelenicu i pošto je bio mali pobrkao je pelenicu i ogledalo a ono što je bilo je bilo da je Gule bedni ispljuvak bez koga ne postoji svet.
Tako su ga svi bespomoćno zavoleli i to mnogo.
SATORI ILITI NAJVAŽNIJE PREDAVANJE UČITELJA
Jedna od Džijevih moćnih gluposti iliti govora.
Deco moja!zaurla Dži da se svi učenici naježe a neki i popadaju u nesvest ali najvažnije od svega je to da ga niko živ nije razumeo.
Šta kaže?neko pita.
Otkud znam!Pusti ga da trtlja neće on dugo zaspaće!
Danas je deco moja najvažnija lekcija na celom svetu i dobro me slušajte!
Šta kaže?
Nemam pojma!
A Dži priča.
Neko me juče pitao šta je najvažnije na svetu i ja sam rekao ovako!
Dži je ućutao valjda je zaspao a cigara mu se dimila i vatra je gorela u kaminu dok je pun mesec sijao.
Odjednom je vrisnuo.
Najvažniji je Satori!
Svi su skviknuli a neko je počeo da plače i još se neko se usrao.
A šta ti je to sranje o učitelju?
To ti je najvažnije na svetu!odvažno im izreče Dži pa ostade živ.
A šta je toooo!zaurla Lavić.
To ti je deco moja ono da svako od nas ima nešto svoje što mu je najslađe i onda kada to on ono uradi u njemu je crna rupa što proguta sve kao ona što je imaju Marsovci Meja i Seja i kada upadneš u nju ceo kosmos mislim ceo svet je tvoj i onda si potpuno srećan pa i sijaš se kao zvezdica.
Dži se duboko zamislio i piljio u svoju cigaru bez da se dimi a Vuki je gledao u ćureći batak i prestao da žvaće.
Lavić je izvukao flašu viskija i zapiljio se u nju suvoga grla.
Zaza je zaplakala sa osmehom preko celokupne fizionomije i bila je sva od sušte lepote dok se Tereza sva srećna izgubila negde potpuno bez veze a Biga i Lavica se zagrlile i istopile od ljubavi te mali Dečak Gustav usrao.
O TOME KAKO JE NASTALA LAVICINA KUĆA NA IOSU
Na početku ne beše ništa sem jedne mutljavine na dnu Atlantika gde su Meja i Seja konstruisali uz pomoć boga Meje Atlantidu.
Ostala im je još šaka materijala iliti brdo te neke tvari od koje je sačinjena Atlantida i odneli su je na površinu vode a da nemaju pojma šta da rade s tim i kao i svaki neodgovorni Marsovac otišli su u nedefinisani pravac pa sve do najisturenijeg rta ostrva Ios u Egeju i tamo od tog istog materijala od čega je Atlantida napravili vilu palatu kuću štagod bilo što i nije važno ali međutim to što jeste mnogo važno to je da je taj materijal tvar cigla šta već bilo e pa to baš to je bilo skroz zauvek večno.
To je bila Lavicina kuća izgubljena u Egeju kao što je Atlantida izgubljena u Atlantiku bezrazlično.
I ta vila ostade tu eonima sve sa gusarima i Grcima dok se ne rodi na početku priče jedna plava devojčica po imenu Mala Lavica.
Ali da bi se mala devojčica pravilno obrazovala odveli su je u Indiju Meja i Seja jer se tamo znanje preliva iz jednog u drugo i smješano je najbolje i tako je tamo podali u ručice jedne druge male devojčice što beše crvenokosa i koja se zvala Biga a njen tata je bio veliki Maharadža i mislili su tako Meja i Seja da će Maharadža da je obrazuje.
Ali nisu računali oni na jednog gusara preostalog još od vjek i vjekov i od kulina Bana i još dalje u istoriju koji je još odonda harao tim morima i pljačkao pelješio i pitaj boga šta i bio je to baš Dži glavom i cigarom.
I tako se Džiju razmazalo srdašce ko pekmez kad vide one sićušne male devojčice kao šaka jada i lepote a još i celu onu bezveznu bandu što se na svoju nesreću nađe tu na tom mestu baš i koja vapijaše da joj sruči svo svoje nemoguće znanje zasnovano na totalnom neznanju zašta ga ranije nahvalisaviše svi zen majstori iz koga će kao iz previše nađubrene zemlje da niknu ideje o palati na nebu plavom zvonu vampiru nemani vukodlaku aždaji zmaju iz Transilvanije i vremenu koga nema jer su te naučili Marsovci još od Atlantide da u njemu zaplivaš kao na dnu Atlantika kao što kažu Ajnštajn i Platon.
DOLAZE HUNI NA IOS ILITI LAVICA U SVOJOJ PALATI
Bila je to straobalna i u svakom pogledu užasna najezda divljih neviđenih ikada ludaka najžešća od svih.
Tog dana je gospodin tata Lav tata od Male Lavice najbolje drugarice ili sestre od Bige ko bi već takve sitnarije znao sedeo u svojoj velikoj fotelji na svojoj velikoj terasi svoje velike kuće na Grčkom ostrvu Ios i gledao kroz veliki zlatni teleskop dok je ispijao frape sa zaista puno šlaga nešto kao Kilimandžaro od kafe i šlaga u običnoj duguljastoj Grčkoj čaši iskrzanoj po ivici kako je to običaj i purnjao u predugačku lulicu male svetloplavičaste oblačke dima.
Video je svaki ćošak Egejskog mora i u njemu svakog delfina leteću ribicu i sirenu i beskrajno je uživao i smejao se kao malo dete.
A to sve dok nije spazio crna jedra iznad crne školjke ukrašene crnom zastavom na kojoj je blistala bela lobanja i bele ukrštene kosti a onda je stao da se dere onako nehumano i potrčao uz i niz stepenice po kući jurio iz sobe u sobu mašući šakama kao da treba da ga uoče oni krvnici s gusarske lađe i tako to iz salona u salon sve do lavirint bašte.
Agapi mu!Agapi mu!Ti ine afto?Ti ine afto?Ti fasaria!Ti fasaria!Ti provlima!Ti provlima!
Ti eghine?uplašeno je vrisnula gospođa mama Lavica mama od male Lavice koja je mirno kresala krv crvene ruže u svom krvavo crvenom ružičnjaku i ubola se do krvi kada ju je tata od male Lavice prestravio.
Gusari napadaju!Beži!reče na Grčkom i uteče onaj ludi čovek dok će ga stopala još uvek moći da ponesu u bežaniju.
Otrčao je kroz lavirint u bašti nazad prema kući i momentalno se izgubio a ona je poletela za njim.
Pokupili su stvari i pobegli od kuće.
Ostavili su vrata i prozore otvorene tako da je promaja oduvala sve sem duhova koji su se ludo zabavljali i smejali Petros i Ćiros što su čangrljali lancima i pljeskali.
Dolazi nam gazdarica!
Veliki brod je pristao najbliže što je moguće Lavicinoj kući na Iosu.
Divlja horda je u najstrašnijoj prašini stala da se iskrcava na peščanu plažu izneli su razne kutije sanduke rančeve torbe džakove.
Lavić je nosio veliki sanduk od hrastovog drveta a Biga ga je što umiljatije priupitala.
Da ti pomognem?
Ovaj je vrisnu.
Iiiiiiiiiiii!i utekao kao od satare.
Šta mu je?upita Biga Lavicu.
Pusti ga nosi svoj viski!mirno reče Lavica i odmahnu rukama kao da rastera bube nosorege.
Vuki je vukao gomilu gajbi sa mladim ćurkama a Zaza je plakala.
Gde smo?upita Tereza.
Mali dečak Gustav je nosio najveći i najteži paket koji ga je spljoštio na zemlju i zato su ga svi izgazili.
Ležao je u prašini i kukao:
Ijaush!Ijaush!
Ahmed je vukao svoju kamilu koja nije htela da siđe sa broda.
Jala!Dodji!Ovo ti je kao Sahara!
Ali meni je dosadila Sahara idiote!glogoće kamila.
Nadin Jmek!kaže Ahmed.
Nemoj da psuješ!krklja kamila.
Neko je upao u more i davio se a to je bila Lepotica i jedva su je spasili uz silno disanje usta na usta.
Smrdi ti iz usta!vrišti Lepotica i pljuje levo desno kao lama.
Prljavica je nosila gomilu punih kesa za đubre.
Šta će ti to?pitali su je.
A šta ako je u kući sve čisto!Treba mi đubre!rekla je slegnuvši snažnim ramenima u svoj logici stvari.
I tako je divlja horda stigla na Ios a uz neopisivu galamu haos smrad urnebes i prljavštinu i jedni preko drugih svako svakome na vratu.
Iz uskovitlane prašine svetlucavih nijansi prvi se pojavio učitelj Dži bos i strašan i mračan kao noć besan kao oluja tih kao tuga i prljav ogroman odvratan divan snažan a tik uz njega su hodale Biga i Lavica lepršave princeze.
Ušli su u kuću svi u gomili a duhovi kuće su se začudili jer su oni čekali jednu malu plavokosu plavooku devojčicu a videli su jednu veliku snažnu lepu devojku blistavog pogleda kristalno svetlo plavih očiju i oštrih zubića da pregrize ceo svet.
Konačno je stigla njihova dugo očekivana gospodarica Mala Lavica.
JEDINA TUŽNA PRIČA
Lavica je tužno sanjala ili možda to i nije bio pravi san nego snoviđenje.
Lavić je hodao po velikoj terasi koja liči na frizbi koji se vrti oko bele cilindrične komplikovane građevine a okolo je svuda gusta šuma u magli.
Lavić ima na sebi neku skroz drugačiju odeću iz nekog sasvim nepoznatog vremena u budućoj ili prošloj istoriji i više liči na žensku odeću.
Lavić ima graciozne pokrete kao Konstantin Kostjukov a odeća ga prati kao senka a ne tkanina i to je baš ona koju on u tom trenutku poželi da ima na sebi i u stvari on ispunjava sve svoje želje tek tako.
Lavić više liči na boga nego na čoveka.
Hodao je poletno i bestežinsko više kao da leti poput Nurejeva i Barašnjikova ili Hejdenove Eli u njenoj kugli što je naskočila Ajnštajnov most.
Bio je nepostojan kao i ta palata čija se kružna terasa lagano kreće pod nežnim koracima zaljubljenog princa.
Lavić je bio zabrinut zbog svog doma svoje palate u velikim belim oblacima.
On je ukorenjen u palatu i on je njen deo a ona je deo njegovog haosa straha i neznanja.
Onda je Lavica istrčala odnekud i dotrčala do njega pa ga žestoko zagrlila s ledja mnogo snažno kao da želi da ga zaštiti od njegovog izbezumljenog sna a on se trgao i toliko je silno pogleda da se ona uplaši ali bez obzira ga još žešće stegnu i on se probudi.
Mi smo ludaci sa Iosa a dolaze ozbiljni ljudi i nagovaraće nas da budemo kao oni!Moja palata će da se sruši!Nestaćemo!I više niko neće moći da nas vrati!Izgubićemo se u šumi!Pogledaj samo kako nam prete grane drveća gustom sivom maglom!Nama i svemu što smo stvorili!Šuma je napravila tu maglu da bi nas pojela!
Lavica se naježila i naglo ga ispustila.
Lavić se sruši na kolena i poče da jeca onako mnogo tužno kao u snu.
I onda se desilo to ta velika kiša nepoznata na zemlji i odjednom poče da lije kao kiša kometa.
Oboje Lavić i Lavica su gledali u nebo a tamo je bilo nešto zaista izuzetno lebdela je kruna.
A ta kruna je bila leteći tanjir sav od zlata koga obasjava jedno lepo crveno zalazeće sunce a ispod krune je glava od crnih žestokih oblaka napunjenih vodom što ih cepaju munje i onda je opako pljusnulo sa svih strana odozgo i odozdo te ispralo šumu od njenog đubreta.
Šuma je odjednom sva procvetala kao iz poludelog cveta.
U letećem tanjiru su Meja i Seja nasmejani od uva pa doonde ako uopšte ti Marsovci imaju uši u pravom smislu a odmah iza njih su Biga i Vuki koji se deru kao da u svom tom haosu iko može da ih čuje.
I mašu im šaljući im haos gluposti sastavljen do mudrosti.
A evo šta su vikali a što su Lavić i Lavica dobro kapirali.
Doneli smo svu živu kišu padalicu iz Transilvanije i sada tamo nad Vukijevim zamkom sija sunce!
A Lavić je tiho dodao.
Kao i nad mojim!Hvala vam!Živeli!
Megan kaže da je Biga morala da briše peškirom Lavicu posle ovog njenog dugačkog dnevnog sna i da nikako nije mogla da je probudi ma koliko se drala i mahala pred njenim otvorenim zablenutim očima.
A kada je osušila i presvukla Lavicu i stavila je u krevet upitala ju je kako to da nije mogla da je probudi a Lavica je jedva prošaptala.
Nisam htela da se probudim morala sam da vas zovem u pomoć inače bi Lavić uništio sve naše priče koliko je blesav!
Idem da ga zadavim!kaže Biga.
Neka ja ću sestro kada odspavam!zamjauka Lavica.
Kada su ga kasnije pronašle Lavić je sedeo na podu svoje kružne terase odeven u čudne potpuno nežne baršunaste svilenkaste šljašteće prabuduće haljine i mirno je pio svoj viski koji je mirisao na čaj od pitaj boga čega.
SUŠI ZA VEČERU
Suši je živa riba.
Neki vole da jedu ribu kuvanu a neki živu.
Suši je živa.
Tog dana su Gule i Mimoza iskukali od družine da ih puste da kuvaju večeru.
I onda su ih ovi mučenici posle dugog da ili ne ipak pustili da udju u kuhinju.
Dži je seo na začelje i zapalio jednu od najdužih cigara koju je svet ikada video stao je da purnja kao manijak da je dim šikljao iz cigare kao da se sam Dži zapalio izgledao je strašno kao vulkan koji odumire zajedno sa dinosaurusima.
Dim je kuljao u crnim mlazevima naprosto je pokrio prisustvo ostalih.
Deco moja danas imamo za večeru suši!zagrmeo je učitelj.
I mada niko nije imao pojma šta je to suši svi su zaurlali od sreće jer je sreća onaj začin za život bez se kog ne može da se živi i stali su da pljeskaju do iznemoglosti.
Suši!Suši!Bravo!Živeli!povikaše u zdravlje.
I taj suši je pripremio moj omiljeni sin Gustav uz veliku pomoć naše štićenice Mimoze!
Jedna kratka tišina puna sumnje je ugušila vrisku i pisku ali se ubrzo veselje nastavilo još zešće i praskavije.
I onda je krenulo ono strašno i smrdljivo.
Iz dima se pojavio leteći tanjir ili je možda samo to poslužavnik natovaren smrdljivom masom belog blata a sve je to nekako lebdelo na glavama dva pokvarena deteta koja su se kikotala negde ispod odvratnog jela.
Smrad nije odmah stigao do prisutnih jer ga je dim stegao odasvud.
Vriska radosti i oduševljenja je udarala po ušima i samo se negde polutiho migoljio gadan smeh ono dvoje smrdljivaca.
Spustili su poslužavnik usred džinovskog stola od mahagonija a neobuzdana gomila je stala da ždere smrdljivu neočišćenu ribu iz sve snage.
I onda je postalo jezivo.
U dimčini je zamukla radosna vika i naglo se pretvorila u bedni jecaj bola i povraćanja.
Večera se naglo prekinula neki su padali na pod neki su se ispovraćali preko stola neki su se potukli neki počupali a neki samo utekli.
Mnogo kasnije su shvatili Guletovu i Mimozinu užasnu prevaru i njihova osveta je bila ubitačna.
Naterali su ih da pojedu onu smešu gadosti od početka do kraja.
Kraj ove priče je ubrljan i zato ne može da se pročita rukopis od Megan.
Bljak!
LAŽNO VENČANJE LAVICE I LAVIĆA U PIRAMIDI
Negde u nedođiji na nekoj zlatnoj peščanoj plaži u zemlji faraona u žarkom suncu poput šibice u oku i Crvenom moru i plavim ajkulama ležali su znojavi i zagoreli Gorić i Svjetlanović.
Ličili su na vlažni papirus koji ima tendenciju da se umrtvi u prljavoj gomili izgnječenih praznih limenki najjeftinijeg australijskog piva što je more izbacilo od potonulih brodova da usreći one dve budale.
Bili su nepomični ukočeni mumificirani iskuvani zaprženi.
Baš tada su tu prolazila dva vrla predstavnika zemlje faraona na svojim bednim beduinskim mršavim rahitičnim zgrbljenim kamilama.
Zastali su i jedan od njih nešto kaže ispod svoje bele krpe na glavi ali tako da ga ovaj drugi ništa ne razume.
Auha hrmhrmrm!
A drugi mudro odvrati u istom smislu.
Sahar rshrs!
I onda se desilo najstrašnije što može da se desi za dične Gorića i Svjetlanovića u njihovoj pijanoj sramoti i tuzi.
Arapi su ih bacili onako pijane kao džakove na kamilju grbu i odneli prema piramidama.
Tamo se njihova drama nastavila na nekom tajnom mestu u odajama izgubljenim u kamenju i avetinjskoj hladnoći neke bezvezne piramide koja još nije otkrivena.
Tu ih beskrupulozni Arapi bace na kamene ploče onda ih umotaju i ufačluju u bele trake.
Tako su od lepih zdravih i živih Gorića i Svjetlanovića napravili mumije stare tri hiljade godina i rešili da ih prodaju na pijaci i to je bio haos.
Kasnije jednog lepog jutra sunce je zajedno sa Lavićem ušlo u Lavicinu sobu.
Lavica je nežno otvorila oči i izvrištala se.
Šta me budiš idiote pusti me da spavam!
Idemo u Egipat!reče joj Lavić.
Šta bre idemo u Egipat?promrmlja Lavica i nastavi da spava.
Jel hoćeš u Egipat?
Naravno da hoću ali sada spavam i sanjam neku glupu piramidu i mumije!Briši iz moje sobe!
Lavić je odjurio kod Bige i Vukija.
Ženim se u piramidi sve sa mumijama!Ja sam najsrećniji čovek na svetu!
Ti si najsrećniji idiot na svetu!kaže lakonično Biga.
Kad je čuo za svu tu radost Dži je zaplakao.
Bacio je Lavića na grudi sočno ga poljubio da mu pljuca curnu niz Lavićev obraz a cigara mu skliznu u Lavićevu majicu i zapali ga Lavić vrisne od sreće i utekne.
Lavica i Lavić su pre zore pobegli na predmedeni mesec.
Uleteli su u Džijevu jahtu a jahta je skliznula nizbrdo u Egipat tako brzo da su morali da se hvataju za jarbol onda su se zakucali u Afriku put je bio najslađi na svetu.
Sijalice su dole zvezde gore Laviću sija viski a Lavici pada kiša a ima i vatromet.
Imaju i dobru sobu stoni fudbal i diskoteku spavaju obučeni Lavica na krevetu a Lavić ispod kreveta.
Za doručak su pojeli ceo švedski sto tako da su ostali gosti plakali.
Po njih su došle kamile za jednu dobru trku oko piramida i grudvanja u pesku.
Kada su kamile pocrkale Lavić i Lavica su rešili da udju u piramidu i da se venčaju a u piramidi nije bilo skoro ništa samo ono najtiše.
Pa ko će da nas venča?pita Lavica Lavića.
Ha ha ha!Ja ću!iz groma su začuli Džijev glas.
Nema bežanja nema kajanja nema plakanja!Tu smo i mi da se sa vama zezamo!piskala je Biga.
Mi smo kumovi!dere se Vuki kao da mu neko čupa rogove.
Drhteći mučeći se sa gaćama u guzici bledi od bola ludi od straha zgaženi kao ptičija sraćka krišom su se uvukli u najmanju od najmanjih piramida.
Kao crvići su progmizali kroz sopstvenu senku i faraonski ušli.
U piramidi smo!zagrmeo je kao bog Horus Dži.
I svi se obasjaše njegovom veličanstvenom prelepom ružnoćom.
A sad venčanje!vrisne Dži.
Soba je sa dva sarkofaga a između njih Dži ispred njega Lavica i Lavić tik iza su Biga i Vuki.
Laviću da li hoćeš da se ženiš?upita ih veliki mudri i najveličanstveniji Dži.
Aha!
A ti Lavice?nastavlja blistavi Dži.
I ja aha!
Deco moja oči moje venčani ste!izgovori Dži kao kletvu i poče da plače kao malo dete.
I onda se desilo ono što normalno ne može da se kaže.
Sarkofazi se otvore mumije iskoče nastane opšta bežanija.
Prvi juri Dži brz kao tajfun Frida kao da ga lično lovi Mali Dečak a ostali za njim a za njima mumije bogomolje.
A bogu vi spasite nas!Pa to smo mi Gorić i Svjetlanović!A bogu vi!A bogu vi!
Bila je to opšta bežanija do horizonta a i dalje sve do samog kraja sveta negde kod Tartarusa a na kraju sveta su se umorili a u zamoru hrabro popadali u pesak i kasnije pomogli polurazmotanim poluufačlovanim bednim mumificiranim carevima Mogren plaže.
Eto tako je to bilo i mnogo su se svi oni uplašili venčanja kao otrova pa su zato zauvek živeli mnogo veselo.
Baš tada princeza naleti na gnezdo pustinjskih lija i vrišti.
Iiiiiiiiiiiiiii!
Tako je Gule postao car lisica i dobio carsku ogrlicu zmiju otrovnicu a princeza je pobegla u majčinu i njegovo usraničanstvo je na tom mestu ostvarilo svoju večnu neuništivu neentropijsku palatu znači obrnutog smera svih događaja što bi bilo da je sav svet unutra u palati a palata izvan svojih zidova.
Zazvonilo mu je u glavi kao staklo zato što se zaljubio pa ju je tako i nazvao i venčao se sa Mozom princezom i ostao tu za svo vreme sveta iliti ništa nula bigbang pljuc zvezda pljuckarica koja pljucka sve zvezde iz mašte svojih laži od kojih beše ta prva da je Moza princeza a ona oduvek beše samo tu ali možda i tamo pa odatle dolazi Lavićeva filozofska zamisao tu i tamo istovremeno.
Ali je to jedna sasvim druga priča koja se zove Stakleno Zvono a ima puno parčića ali pošto su svi oni istovetni onda je to ta jedna jedina priča.
BUNAR
Jednog mnogo mračnog dana kada je baš sve bilo mračno i kiša padala sva u oko i usta a Dži sedeo na terasi i čekao sunce a sunca ni od korova njemu padne mračna ideja da hoće bunar.
Laviću!Laviću!
Lavić se trgne ispod kreveta skoči zvizne opako glavu o odozdo krevet i sruši se nazad na pod u polu svesti ali ona druga grozna nervozna dernjava Džija kao zemljotres ponovo zdrma Lavića pa on još poskoči ponovo udari ono svoje razbucano čelo i vrati se nazad na pod i zaspi.
Izvuče Vuki Lavića za levu nogu iz one rupe i ljubazno mu priča.
Molim te dragi prijatelju idi kada te zove onaj idiot inače će tako da nastavi sve do podne!
Dobro de!Šta se vičeš na uvce!Evo ga idem!Samo daj dodaj mi onu lepu flašu tamo!
Ne vredi ispraznio sam je!
Šta si uradio?vrisne Lavić i pojuri Vukija a ovaj zagrebe ka terasi Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
I umalo da Lavić dohvati Vukija a Vuki šmugne u stranu te Lavić sleti na kolena u mrgodnu kišicu pred učitelja taman da mu ljubi smrdljive palčeve nogica.
Ah tu li si na podu sine moj oko moje!reče Dži sav ozaren kao da ga je zveknulo u glavu vrelo Iosko sunce koga nema.
Ama šta hoćeš od mene o vrli cenjeni učitelju pričaj i pusti me da odem i uništim onu neotesanu mrcinu što mi do dna isprazni dušu!
Misliš li flašu sine moj?
Ama da to!
E pa sine moj obogatiću te ja flašama da ispuniš te svoje glupave snove!dernja se Dži i maše rukama kao što je običaj kod Grka na Iosu i to toliko da čak i neki bedni sramotnici tvrde da ako im vežu ruke a ovi više ne mogu ni da govore.
Lavićeve zenice se rašire kao zmajeva krila.
A šta je to što ja treba da učinim za tebe o voljeni cenjeni i pre svega premudri nadmudri smrdimudri učitelju?
Hoću da mi iskopaš duboki bunar tamo u lavirint bašti!zaurla Dži tresnu pesnicom o naslon fotelje fotelja puče ko puška on pade na pod zviznu se u potiljak ode u zemlju snova a dim iz njegove cigare u nebo ama baš kao da mu je duša.
Ma idi do đavola ti đubre matoro!reče Lavić i verno ode po lopatu kod Rikše u baštensku kućicu koja beše u bašti zagubi se u bašti pošto je lavirint bašta lavirint a ovi ga nađu tek posle dva dana i Lavić iskopa Džiju bunar i to mnogo teško po Ioskom suncu što nađe da izađe onda kada trebaše da zađe i tako i bi taj vazdan čuveni Džijev bunar.
Leži Lavić na suncu i peva nešto sasvim bez veze i opipa rupu iz daleka jer nema snage da se pomeri a rupa dubi tu nepomićna kao i on sam.
I onda se otkotrlja do nje jer nema sile da ustane i pane unutra.
A joojooojoooj!odjekne Lavić odozdole sve do Lavicinog prozora u Lavicine uši pa Lavica otrči da vidi šta se desilo onom njenom idiotu.
Ali stiže to i do Džija što ga probudi iz one njegove besvesti i on dohvati miloga Guleta za nos i guzicu i odvuče ga kao Prljavica svoje kese za đubre.
Evo me Laviću evo samo mi podaj moj bunar!
Ama hale pushti mi moj noshićh i moju pelenichu!Ti matori idiothe zhashrao shi me cheloga!I šhta mene brigash zha taj tvoj bunračhićh!Pushti me ili pušhtham shvežhe ishtopljenu čhokholadichu!
I stignu oni tako svi na gomilu a dole iz mraka izjekuje naguzgore na sijajuće sunce dreka.
Tu sam!Živ sam!Uživam! Iskonska lepota ljudi moji!San snova anđela!
I takve gluposti vrišti Lavić da Dži reši da baci unutra Guleta da vidi šta je.
Hale!Molim the nemojsh!Nemoj hale zha ima bogićha!Gotovo je moje jadno ushrano detinshtvooooo!
I tako odleti Gule u rupu gde još pre ulete Lavić a horda ućuti kao da se nešto gadno desilo te se može čuti svašta sa dna sveta tj iz bunara.
Hale!
O učitelju!
Kakvash lepotha!
Ajoj što je lepo!
Ijaush!
I sve tako kao i ovo samo dalje a oni ne htedoše da izađu odande.
A kada su ih na kraju iščupali bili su čudesno lepi a kada su ih pitali šta tamo dole ima nisu hteli da kažu.
Iliti Megan neće da kaže svima nama a kaže samo Džiju ili Dži već zna pošto sve zna već se Dži nasmeje i pametno govori.
Znam sine moj!
Bili su to veliki dugari Gule i Lavić a Dži veliki učitelj.
ŠPAGETI NA IOSU
Špageti su glavni specijalitet jelo predjelo postjelo pa i dodatak za sos što dođe glavni sastojak špageta to jest ono bez čega špageti nemaju špagete.
Neki to zovu empatija iliti skroznasrozana sinhronizacija.
Upomoćh!Eshoesh!Jaoj shi ga meni majčhina mi moja kako sham shamo nadrljoshkao!Eto ti je Mimozhica šhto me jurish sha punim tanjirićhem žhivih i zhdravih chrvićha šhto bre oćhe da me shmljachkaju zha dorućhkićh jošh i pre mog lićhnog i pershonalnog dorućhkićha!Jadna shi mi majčhina moja šhto me rodi ovaka ishkrivonoga da joj ne mogu utećhi!
Ćuti bre idiote i zastani deder da te nahranim!pišti Mimozica i leprša suknjicom a cima one dve rđave ekserčine obmotane crvima.
I ode tako jadikujući mali bednik i beži koliko ga nose one koturaljke što bi trebalo da mu budu nožice.
Ama to su ti ovde špagetići slatki!viče mu Mozica za vratić i hvata za učkur što mu viri iz ziherice što mu probada guzicu da mu bolje pridržava pelenicu.
Ali Mozhice ti tvoji šhpagetićhi shu prazhni i beli ko shnegićh!Oni shu bre gladni zha shoshićhem a taj shoshićh ko je to jel ja?zapomaže mučenik.
E sad si me provalio ti nesretna budalo!Ama poješće te ne zvala se ja ja!
Zhar she ti Mozhiche zhovešh Jaja?
Ama mama neće ćerku svoju da prepozna kada te ja budem pretvorila u ćerku svoje majke od ovog bednog sina što je džabdžabe izrađala!vrišti Mimoza van sebe od besa.
Mozhiche moja lepotiche nišhta ja tebe ni rećh ne shvatam ne razhumemsh ne kapiramsh!Shamo zha ima bogićha bežhi sh tim chrčhićhima!
Ali ne bi tako nego napadoše crvi Guleta i ne behu to crvi već gladni špageti svog omiljenog sosića da bude carski Ioski specijalitet.
Ah da sraćka je mnogo doprinela ukusu ali to piše samo na jednom jedinom mestu na celom svetu krčma Au beau canard u Alžiru.
Adios.
KINESKI I OSTALO
Gule nije ništa razumeo Kineski što ga je učio njegov poštovani otac Dži a ovaj ludak se dibiduz odlučio da mu poboljša reči tako da će možda onda da shvati sve one gluposti što mu priča Gule pa je onda stao da baca Lavićeve flaše kroz prozor na Guleta pa kada flaša prsne a Gule mora da imitira taj izlomljeni zvuk.
I to je zvučalo otprilike ovako:
Krish rikrish rikrikriksh!
Ali bez veze nije to nikako to.
Njihao maj!mudro kaže Dži ali Gule ne može da ponovi pelenica mu besni.
Pljac!Mljac!čuje se iz Guletove pelenice a Dži misli da to Gule pokušava Kineski.
Ne valja o sine moj glupi!dere se i grmi Dži kao vatra Svetog Elma i nemilosrdno ga treska po jadnim skršenim leđencima kao džakom cementa usta.
Ijaush!Ijaush!zapevao je i kukurikao Mali Dečak Gustav.
I onda se Gule setio da kada njegov poštovani ćale baci flašu kroz prozor te onda i Gule frne istu takvu iza sebe tako da njegov poštovani matori kreten što ne vidi ništa odozgo gore usput se gadno zbuni a još i sve to liči na budalaštinu što napraviše ko zna kad Sirano i Giz Roksani sem što u ovoj priči Sirano ima pelenicu na nosu a Giz je prazna flaša dok je Roksana hudožestveni Dži.
Tako je sine moj sveti!vrištao je Dži kao jadno malo srećno dete.
I eto tako je Gule preživeo učenje Kineskog ali ima nešto što nije preživeo u stvari i jeste ali tako bedno da je samo za gorko plakanje.
Lavić žestoko cimnu svoj krevet u vazduh a tamo ispod ostade samo prašina kao brašno s lepinje ali lepinje nigde i još mali paukovi koji pletu svilu ali od flaša Viskija ama ništa.
I onda Laviću sine u usijanu glavu ona tanana melodija puna srči što mu se nepoželjna otpeva svakog jutra u isti mah.
I nađe Lavić flaše i mrvice Guletove sraćke na jednom istom mestu.
I onda shvati da Kineski zvuči ko gaženje srči.
I pronađe Guleta pa ga dohvati i raščereči kao Atila Hun svoje duhove. A Dži je pušio cigaru mira sa ukusom meda na svojoj džinovskoj terasi Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Iosu izgubljenom u Egejskom moro i to sve dok ga Lavić nije saleteo sa leđa nekom motkom od bambusa i odvalio mu je po pola nasred glave.
Ali je Dži ostao nepomičan i tako nepomičan je ustao i pojurio Lavića i satro ga izgazio u zemljicu crnu.
Vuki je izvukao Lavića za prljavu kosu i blago propričao.
Vidiš li ti kao je to gadno kada te zatrpaju u zemljicu crnu?
Ne Vuki moj nije!Opasno je da se uči Kineski!kaže tiho kao bubica Lavić.
Eto tako nam piše Megan sa Iosa.
Živeli.
LAVIĆ VAMPIRSKI ŽEDAN
Neki su se pitali da li je Lavić vampir.
Možda zato što pije sve i svašta čudili su se gde pronalazi sve te čudne napitke kojih nema nigde sem u njegovim rukama i na njegovim usnama kao da ih je bog napravio samo za njega.
Pitali su Lavicu jer mu je ona najbliža od svih ljudi i zveri i ona nije znala a nije je ni zanimalo.
Sine moj šta ti to pije onaj tvoj idiot?zagrmeo je Dži.
Nemam pojma učitelju!
Dobro sine moj kaži mi odakle mu to čudo što ga stalno pije?
Nemam pojma učitelju!
Ukradi onda flašu sine moj lepi i donesi mi je ovamo!
Ali učitelju ja to nikako ne mogu!užasnuto je rekla Lavica i ubledela kao slatka za prašinicu krpica pa se steturala u nesvest.
Dži je digao obrve ispustio oblak dima i u njemu nestao jer je ovaj udavio sobu u okean magle.
Kada se magla digla Lavice više nije bilo na podu.
Poslaću špijuna!razmišljao je Dži glasno.
Špijun je bio Gustav glavom i bradom.
Normalno odmah se ukenjao od straha.
Sine usrao si celu kancelariju!
Hale to je moje tajno oružhje!rekao je ponosno Gule.
Sine ponosan sam na tebe!Pravi si Džems Bond!Ali sada prestani da sereš i slušaj šta imam da ti kazem!
I onda je Dži mrmljao nešto potpuno mutno spetljano u lavirint izmaglice dimčine a Gule je drhtao i tiho smrduckao kao pokvareni sir.
Okej hale!rekao je i oteturao se izbezumljen od straha i ponosa.
Uvukao se Laviću u kožu gaće kosu sve je saznao i kako diše hoda spava šeta mrda dupe i sve ostalo kako udara Vukija ljubi Lavicu pljuje kroz prozor lepi žvaku za zid gadja Bigu praznom flašom šutira Ahmedovu kamilu u glavu igra bilijar sa Vukijevijem batakom ali nije saznao šta Lavić pije i Dži je hteo zbog takvog neuspeha da ga oleši.
Hale hale shve sham sazhnao bićheš ponoshan na shvog omiljhenog sina!Shveznalica sham!
Sine ja mislim to jest ja znam da si ti totalna bedna Neznalica a ne Sveznalica!Ali ja tebe volim!reče Dži i zviznu jadnog malenog kržljavog Gule Gulenceta u ledjenceta da se ovaj skrši izmedju poda i zida i osta tamo prelomljen na pola koplja ko mrtva zastava.
Gule mrmlja kroz protezicu.
Hvala ti hale u pravu shi!
Ali to nije bio kraj Guletovim mukama.
Bilo je to u duboku mračnu noć punog meseca sa jedinim oblakom koji je usekao ranu u mesec a ovaj je liptio sav svoj blisak kao Guletova pelenica svu svoju bedu.
Gule je sedeo u svom uobičajenom ćošku i pio kafu na cuclu kako ne bi zaspao pošto mu je hale naredio da ne sme da zaspi dok ne uhvati Lavića na zlodelu zato je on pio neprestano kafu od koje je bio musav kao da ima bradu i brkove.
Vrata su zaškripala i to odjeknu u njegovoj umornoj mašti kao vrisak najočajnije lepotice koju je divlja ptica grabljivica rasturila.
Gule još malko pa mre od očaja.
Lavić je izašao iz sobe neodeven kao i sad i uvek bos bez majce i samo u farmerkama skliznuo niz hodnik a Gule za njim i bili su najstrašniji on Lavić strašilo duge kose koja leprša kao da ju duva vihor pa Gule mrvica bede musava od kafe te Lavić uz stepenice Gule za njim Lavić novim hodnikom Gule i on a Lavić uz nove stepenice Gule isto kao on i Lavić stade pred neka vrata i udahne nosom kao pred najlepšim parfemom.
I vrata Terezine sobe se otvore i ostanu otvorena i Gule se pojavi u sopstvenoj senci da bi to bilo moguće i pilji svojim prljavim špijunskim očima koje vide i u mraku najtajnije lepe pohlepe sveta.
Tereza je spavala i nežno se trzala u svojim zbunjenim snovima gde je možda više kod kuće nego kad je budna.
Lavić se nagne ka Terezinom vratu a mesec je zasija i Gule dobro vidi Lavićeve očnjake kako sijaju.
Krv šikne i pogodi Guleta u oko i Gule je pao.
A kada se osvestio Lavić ga je jurio sve do stepeništa i šutnuo ga najvišlje Gule je sleteo i dočekao se na glavu odleteo je kroz prozor i tresnuo o neko drvo i pao u blato.
Hale!vrisnuo je Džiju u uvo.
Bunovni Dži je od straha ispljunuo cigaru.
Hale shve žhivo sham shaznao!Lavićh je Vhampirsh!On pije krvćhićh od nash!To ti je njegovsh tajni napitaksh!brzao je Gule usta puna blata.
Dži ga je dobro pogledao da možda nije pijan a koliko se sećao mala deca ne piju čak ni gusarska.
Ti to stvarno?prozborio je bez cigare tako da se konačno posle toliko godina nešto moglo da razume.
Thebe mi hale!Da bog da mi ti chrko ako lažshemsh!
I Dži je morao da mu poveruje.
Kada ga je Lavica pitala je li to istina Lavić joj je rekao da tog časa pravi koktel Bladi Meri i ponudio joj ga da proba.
Lavić je uvek bio gostoljubiv.
Kada ga je Lavica u smehu pitala čija je krv u koktelu on se tajanstveno osmehnuo.
I tada ju je nešto nežno pecnulo na vratiću.
MEJA I SEJA I ZUBATE KROKE I KLEOPATRA
Meja i Seja su promašili sve okeane i skršili se u Budvu.
Crna Gora plaža hladne vode Mogren ko morgen.
Srušili su se na neku kuću koja je bila u palmama a dvojica dičnih ladoleža su idalje ležala u ligeštulima i prave seda ili možda stvarski i ne vide da je samo pesak ostao od njiove buđave kuće na Mogren šljunkovitoj plaži s led izvorom pod zelenim četinarskim iglicana.
A Bogu mi hoćeš li da zatvoriš vrata duva promaja!kaže onaj koji je Gorić.
E vala neću!Prošle godine sam ja ustao pa sad je red na tebe!A drugo više nema vrata!kaže Svjetlanović.
Kako nema vrata?izšlogira se Gorić.
Tako što što nema ni kuće tako što ih je rasturio onaj tanjir tamo!kaže mu prstom Svjetlanović zatvorenih očiju.
Koji čovječe tanjir?
Ma čovječe otvori deder te tvoje slijepe oči pa češ da vidiš!
A ko su ovija dvojica?pita se Gorić.
A bogu mi ne znam ti ja ništa!nezainteresovano mrmlja Svjetlanović.
Pa da ste zdravo junačine!Mi smo Meja i Seja!
Razumijemo!
I Bogu mi hoćemo vodu sa Zemlje da nosimo tamo na Mars!Tamo je nema niti kap!
Razumijemo!
A bi li vi da nam pomognete!
E vala nećemo!
Vide Marsovci da od Crnogoraca nema pomoći zato su otišli daleko vrlo vrlo daleko još i najdalje od najdaljeg što znam došli su do ivice ovoga i onoga i upali su duboko unutra u prostor i u vreme to jest upali su u crnu rupu.
U to su slučajno uleteli jer je kompjuter Haleja bio mrtav pijan od struje.
Zato su se vratili na zemljicu u vreme Kleopatre.
Haleja se zakucao u Sfingu i polomio joj nos.
Zbog toga je kraljica Egipta Kleopatra naredila da ih sve bace krokodilima.
Mi smo sa Marsa pa je red da nas vratite na Mars da nam tamo sude!
A mi smo iz Budve pa je red da nas vratite u Budvu da pijemo pivo dok se nije ugrijalo!
Meju i Seju su strpali u kavez sa majmunima a Gorić i Svjetlanović su postali robovi egipatske kraljice Kleopatre.
Jedne noći Haleja je spasao Meju i Seju i oni su otišli.
Gorić i Svjetlanović su ostali tu gde su a za čudo Božje u to vreme sipalo se pivo ko voda i ko da tako treba.
Negde u to krasno vreme rodio se glavni junak ovih priča Hjushtavsh ili ti Mali Dečak Gustav ali je to jedna sasvim druga duga priča.
Tog dana znameniti petao nije zakukurikao iz dva razloga.
Prvo što se leteći tanjir srušio na petla i spljackao ga a drugo što ga je Vuki pojeo ko da je tartar biftek a ne zgaženi petao ali teško je razuveriti gladnog glupog Transilvanijskog vukodlaka.
MEJA SEJA AHMED KAMILA I NEBRUŠENI DIJAMANT
Na Marsu nema vode pa su Meja i Seja rešili da sa Zemlje nose vodu na Mars.
Onda su pitali Džija a ovaj je rekao da nađu nebrušeni dijamant i da jedino on može da im pomogne u njihovom bezveznom poduhvatu. Onda su Meja i Seja odleteli u Saharu da nađu taj dragulj.
Za to vreme je neki arapski princ jahao kamilu i psovao što ona ne može brže.
Izgleda da je negde žurio naleteo je na predivnu fatamorganu ali nije imao vremena da je poseti i odjurio je dalje kao blesav.
Gde to kasniš?pitala ga je kamila.
Na venčanje!
Čije?
Moje!Umukni i trči!
Ali kada je stigao do oaze za venčavanje više nije bilo nikoga.
Gotovo!Sada će njen otac da me ubije!Bežim!tugaljivo kaže Ahmed.
I onda je čuo kako nešto krcka u palmi pogledao je gore i video mali leteći tanjir onda se čula pucnjava i došli su arapi da ga ubiju.
Gotov sam!Šta ću sad?Hej vi tamo leteći spasite me!
Mi tražimo draguj!kažu Meja i Seja.
Ja sam draguj!Spasite me!
Leteći tanjir je pokupio Ahmeda.
Gde je dijamant?kaže Seja.
Otkud ja znam?
Da ga bacimo dole?pita se Meja.
Ma nemojte pomoćiću vam!kaže Ahmed.
A ja?viče im kamila.
Tebe ćemo da izbušimo umesto Ahmeda!viču Arapi.
Nemojte nemojte!Imam kući kamilicu!
Ali kamila je lagala kući je imala samo čaj od kamilice.
Meja i Seja su usput pronašli u šumi neku izgubljenu lepoticu Terezu koja je bila kristalno čisto glupa.
I na đubrištu još neku Prljavicu koja je tvrdila da je svaki sjaj skriven prljavštinom.
Pronašli su i jednu Zazu u Parizu koja se nije nimalo zezala nego je stalno plakala te su se oni pitali da li su dijamanti suze ove lepotice
Sve su ih odveli na Mars kod boga Meje i ovaj je rekao da Ahmed sigurno nije dijamant.
Onda su ga Meja i Seja naprosto istukli i bilo je gadno.
Ijaoj meni majčina vam slatka!viče Ahmed na arapskom.
Nema tu jao!odgovaraju mu na Marsovskom Meja i Seja.
Lepoticu su pronašli u nekom salonu za lepotu gde su doveli Ahmeda da ga sredi posle onih silnih batina pa se Lepotica logično zaljubila u njegove modrice a Megan su pokupili ispod nekog Grčkog stuba gde je gadno nastradala.
U znak zahvalnosti Megan je kasnije pisala priče o ovim najčudnijim ljudima na svetu u čemu joj je nemilosrdno odmagala Mimoza ali je to jedna sasvim druga priča.
Od svih njih Tereza je bila dijamant koji su tražili i bog Meja je bio zadovoljan sa Mejom i Sejom te im je dao nov zadatak ono da naprave Atlantidu.
To su Meja i Seja i učinili ali su je posle uništili jer je zidanje pa odmah i rušenje u prirodi Marsovaca.
Tereza je našla vodu na Marsu i svi su postali veliki junaci.
Gorića i Svjetlanovića su spasli iz starog Egipta prošli su kroz crnu rupu i došli ovamo tada su Meja i Seja dobili par Crnogorskih šamara što nije šala i sve im je bilo oprošteno.
Lavić voli viski a Vuki ćurke.
Biga i Lavica haljine a Zaza papirne maramice.
Tereza je zbunjena a Megan piše priče.
Mali Dečak sere najviše na svetu.
Jednog dana Dži je sklonio Meju i Seju ko zna gde i otišao je sa Halejom.
Pušio je i gledao zvezde.
Potom se oglasio ali samo Halejinim električnim ušicama.
Lepe su zvezde sine moj!
POVRATAK SVETOG MALOG DEČAKA IZ ŠAOLIN MANASTIRA
Tog se dana Mali Dečak Hjushtavsh vratio iz Šaolin manastira.
Hale ishbacili shu me iz Šhaolin manastirash!rekao je Mali Dečak.
Zašto sveti moj sine?mudro i smireno je upitao Dži.
Uneredio sham she kao i uveksh najurili shu me sha shlatkim batinichama!
Šta kaže?pita Dži.
Kaže da se usrao!objašnjava Lavica.
Dži je mudro stao da udara svetog Malog Dečaka Gustava dlanovima po leđima.
Ijaush!Ijaush!vikao je Gustav i bežao što je brže mogao na svojim bednim krivim nogicama a Dži je trčao sa njim kao izgladneo sabljasti tigar i udarao ga još žešće i još jače.
Biga i Lavica su slegle ramenima pokupile se i otišle sa tog tužnog mesta punog jauka i slina.
Lavić je dobio od Gustava flašu čanga od koga se napio ali to nema baš nikakve veze sa ovom pričom čak je uspeo da natocilja Vukija da preliju ćuretinu tim čudnovato jakim pivom.
Pošto Vuki ne voli pivo izbila je najstrašnija tuča od pamtiveka koja je trajala sve dok ih nije smirila Ahmedova kamila upljuvanim ispovraćanim grgotanjem te se ovi gadljivo razbežaše.
ALEKSANDRA DIMITRIS MIMOZA
Moza je došla sama samcata nepozvana na Ios da niko nije tačno znao ni kada je pobegla od kuće ni kada se uselila na tavan Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Sama samcata je sišla na čuveno veliko bogati doručak na terasi koji su sa svakodnevnim divljenjem servirale Zaza Krofnica i pitaj boga ko još i sela i počela silovito da ždere.
Ama stani dete moje nepoznato i prvo daj mi gricni malo ono parče pomorandže iz našega vrta da spereš krljušt s zuba kao i ostali!zdrma je Dži da ova stade mahnitalo kinjiti onu pomorandžu ko da joj je rođenu majku ubila.
Ali ne jer je njena majka bila živa i zdrava i pila onaj isti frape ko Lavicin ćalac a otac njen Dimitris stariji je po celi dan pravio cipele tamo u njenom rodnom starijem kraju grada Atine Paleo Faliro što mu i dođe star te je ona pobegla kod svoje rođake Lavice.
Tek ju je tada Lavica i spazila pa izgrlila i iscmakala pod ljubomornim maldivskim pogledom Bige kao vetar koji će da oduva ostrva sa lica ove zemlje.
I dobro ko je sad pa ova?milo priupita Dži da ti se digne dlaka ko da si vukodlak a jedino se Vuki i nije naježio jer on i beše vukodlak te ne prestade da žvaće šta god to bilo da mu ne ponestane apetita što je praktično nemoguće.
To ti je o učitelju Aleksandra Dimitris moja sestra od tetke!kaže radosno Lavica.
Aha Sakandra Mitridis ročkinja od pitam te Budo šta u redu zvaćemo je Mimoza zbog te kose što ima ko slamu ulepljenu u lepak za cipele i daj da skine te naočare jadno dete ne vidi belu mačku od njih!reče izričito Dži.
Ali neću ništa da vidim bez njih!procvrli uplašeno Mimoza.
Ja ćhu da ish noshim umeshto tebe pa ćesh da vidish a mog haleta zabole guzhicha shlatka dal shi ga imam il shi ga nemam šhta god na fachi njega shamo brine šhta trpamsh u pelenichu!vrisnu Gule i postadoše odmah Gule i Moza najprijatelji na svetu a u to ime Dži cimnu čašu punu soka od paradajza i prosuje Laviću na glavu i zbori svašta.
Sine moj pa ti krvariš!Marš sa stola!Idi krvari tamo negde ta ne krvari se za stolom!
Lavica vrisnu Biga iskoristi priliku da je uštine za guzicu i svi se razbežaše kud koji mili moji sem Megan da zapiše ovo što i piše.
GULETOVO PROSVETLJENJE
Pošto je sve dibiduz propalo za Guleta i njegovo školovanje nije ostalo ništa sem da mu Dži vrisne u uvce tako da mu s one strane glavice izleti pola mozga i sve one andramolje što se koriste u štali čekić i nakovanj a čak i neki Eustahije sa svojom trubom.
Idi i gurni malo svetla u svoj glupi mrklo mračni um što liči na zagoreo čorbasti pasulj!reče Dži.
Gule naravno zastade u čačkanju nosa i sisanju palca iste te ruke i pade na leđa pokošen rečima kao da ga je posekla ona seljačina što nosi kosu i smrt.
I dok leži tako obeznaljen razmišlja vanpametno brzo još žešće od svetla i dobije jedinu moguću ideju iz onog Džijevog lupetanja i otrči Mimozi pa joj poprska usta kroz potrezicu pljuckavu celu situaciju onakvu kakva tužna realna i jeste.
Moza se zgranu i prsne u smeh što je u njihovom svetu značilo da pristaje na sve i u moćnoj brzini igre i krvoločnosti odjuri po potrebni alat za fizičku obradu Guletove pameti.
To bi značilo operacija mozga ali pošto su oni još uvek maleni za te odrasle grubijanske igre ona jednostavno donese lampicu tanku kao prstić i dugačku kao cela podlaktica i ushićeno pisne nekim glasićem čija je čujnost iznad svega onoga što se čuje.
Jesi spreman?
Nisham!vrisnu Gule i krenu da utekne od tog novog kukuleisanja ali ga Moza snažno ščepa za pelenicu i ovaj jadan jaran pade na koljena.
Ijaush!
Začepi!odcepi Moza i zabi mu ono svetlo u uvo te mu zasja ceo mozak.
Ijaush!
Je li si sada prosvetljenje?Je li vidiš ceo svet je li si postao svetac?
Poshtao sham shvitac!reče Gule i oči mu zabljesnuše od one strašne sijalice negde u lobanji.
Bože moj!Pa ti si se stvarno prosvetlio!Oči su ti kao zvezde!reče Mimomoza i pade u nesvest.
Eto kako je Gule postao svetac.
Bravo sine moj!ponosan kaže Dži.
E tu Megan stane od pisanja jer joj pukne pero u rokovnik i sve se ubrlja i oseća se sva kao pala s marsa a i ko zna možda su za sve krivi Meja i Seja.
MACA U DŽAKU ILITI LAVICINA SOBA NA VRHU KUĆE NA IOSU
Jednog dana ispod krošnji od banana sedele su Biga Lavica i onda je Lavica rešila da sebi napravi novu sobu a ta soba da bude odvojena od Bigine sobe i da bude na vrhu kuće na Iosu.
Tako je!Biće svetlo plava i više neće da me boli glava od tvog hrkanja draga moja Bigo!
Kako se usuđuješ!Hoću sa tobom u istu sobu!Plašim se da spavam sama!Ilahtcnilauztcničwznč!psuje Biga iz dna dušice slatke.
Dva meseca kasnije.
Tri dva jedan!cvrči Meja.
Biga joj je skinula maramu sa okica.
Uaaaaaaaaaau!Hvala divno prekrasno sjajno super ne mogu svojim očima da poverujem!
A mojim?pita Biga.
Ćuti!Paaaala sam u nesvest!Volim vas!kaže Lavica.
I mi tebe!kaže neko pa se onda svi grle i ljube i tako to i sruče se jedni na druge nagomilaju kao odron kamenja u nekom jezivom ledenom kanjonu gde se sve zgnječi i postane palačinka.
U mojoj najsvetlijoj omiljenoj svetlo plavo u sveže vodenoj nijansici je moja omiljena nova sobica!kaže Lavica.
Ne preteruj!kaže tiho Biga.
Legli su da spavaju.
Lavicin krevet je imao vodu u sebi.
Ona je skinula levu čarapu okliznula se i pala na krevet odskakala gore dole a njen lav maca je zaprepašćeno gleda i štuca onako lavlje kao lavovi.
Ajooooooooooj!vrisnula je Lavica i zaspala.
Sanjala je kako su se svi oni pretvorili u insekte pa je Gule neki prljavi crnomanjasti okrugli balegar u stvari ne Gule jer je on anđeo a Dži bumbar a Zaza neka slinava bubica pljuckavica a Lepotica ružna šarena buba koju je pojeo veliki afrički skakavac valjda Ahmed.
A njih dve Biga i Lavica su lepršale okolo kao šašave a Biga kao vilin konjic a Lavica kao leptirić i prah sa njenih krila je leteo kao magični prah.
Prljavica je bila bedni crv i zatvorila se u svoju čauru i to je bilo tužno ali kada je izašla napolje bila je najlepša kraljica svih ovih vila insekata o bože svašta na svetu.
Kada se probudila Lavica je ipak rešila da i ovu noć provede sa Bigom jer Biga nju u stvari mnogo čuva i voli pa je Lavica pozvala Bigu jer je ona voli najviše na svetu.
NA SELU ILI SVE ŠTO TREBA DA SE ZNA O ĐUBRIVU
Boravak Ripile na selu je imao gadne posledice a nijednu ali baš nijednu dobru a greška je bila u tome sto je Dži naterao Ripi da povede sa sobom Malog dečaka Gustava.
Prva posledica.
Sve što je ona posadila on je pređubrio tako da je preraslo svoju pirodnu veličinu a potom ostarilo uvenulo crklo osušilo se.
Druga posledica.
Sve što je bilo jestivo Gustav je u slast proždrao a posledice toga su bile da nije ostalo ništa ni za koga drugoga a Gule je dobio najšareniji i najljigaviji proliv te je sve podmazao kao beli šlag na čokoladnu tortu u negativu a da je zemlja ostala neplodna.
Dži je naredio Vukiju i Laviću da navale petardama na kuću na selu i potpuno je unište a prihvatio je svoju grešku što je poslao zajedno sa Ripilom i Malog Dečaka Gustava.
Posle tog jako smrdljivog dogadjaja Dži je Malog Dečaka Gustava slao u razne škole odakle su ga izbacivali zbog tužnih neprijatnosti što ih je Mali dečak Gustav tamo činio.
Kada je Dži pitao šta je ovaj tako gadno počinio rekli su mu da su u pitanju nesnosno neprijatne pogane stvari.
Šta to?pitao je Dži.
Pa nešto kao đubrivo!
Kako to?pitao je opet Dži.
On stalno kenja!
Dobro de nije to strašno!rekao je mirno Dži.
I tek tada je poslao Malog Dečaka Gustava u neku vukojebinu u Kini u manastir Šaolin.
GULE MAĐIONIČAR
Hale kad porashetmsh ja ćhu da ishposhtanemsh mažhioničharsh!reče Gule sav srećan ko sraćka u pelenici.
Ma kaki bre mađioničar nesretna ti majka hikilihops!štucnu Lavić što je u njega ko uzrečica.
Što bi reko manimeseđioničar što ti dođe nešto između mesara i to što već ti ono nama nalupeta!nadoveže se Vuki.
Alhemija je nešto opako puno magije i hemije ali više hemije nego magije a najmanje od svega tu ima one opake tvari koja opčinjava Guleta do iznemoglosti.
Ijaush!kako bi to on i sam objavio.
Svi su se to veče okupili ispred kamina i čekali a onda se iz roze boje mimoze i izmaglice pojaviše flašice omanje veće i sređušnje i epruvete pune do grla srednjeg veka i nekih budalaština u fazonu zmijskog okca i jezička škorpijinih boca uvca slepoga miša i repa od veverice.
Eto sve je to tu tako bilo ali totalno bez veze.
Izgrmi se napolju kao blesavo i sine munja i pade kišurinica pravo za vrat i nestane struja a Vuki zauvije te Lavić štucne dok Lavica uštine Bigu otpozadi a Mimoza vrisne kao jato ptica kreštalica i Gule otcepi pelenicu sa guzice a u pelenici zlatna poluga i to poluga zlata.
E pa sine moj sveti sad si pokazao da si svetac bez obzira što ti je to najcrnja magija što videh još od vremena Merlina!
Eto tako su se obogatili a možda i nisu ko bi verovao Mimozi a da ne protivureči Megan ili obratno nemam pojma.
VELIKI DORUČAK LAVICE , BIGE , LAVIĆA I VUKIJA
Tamo negde bez veze gde nema baš ništa oni odneše po starom dobrom Grčkom običaju najveći mahagoni sto i skupe noževe pa čak i prabakin svećnjak mada je jutro i sunce tek propištalo tamo kroz lišće u šumi a bila je čak i neka mala kišica da malo pokvasi čelo i Vuki reče reči.
Daj da jedemo!Stomak mi urliče škripi kao pokvarena igračka!
Ne može!Gledaj onamo!kaže Lavica.
A tamo ima malo groblje.
Ustali su da vide ko je sve tamo a ono tamo groblje staro kao ispalo iz starih vremena a kamenje razbijeno i slova izbrisana vetrom kišom suncem škrabotinama duhova koji se dosađuju.
Nema veze!Imamo i da jedemo i da pijemo za njih!Hajmo na doručak!
Te postaviše oni sto i za one duhove tamo a i primiše ih za sto kao najmilije goste i pričaše sa njima kao da su baš tu ti stari duhovi.
Međutim kada prođe to prepodne i Vuki i Lavić stadoše da štuckaju primetiše oni da su čaše i tanjiri duhova prazni a Lavić što ga zagrli Lavica sva umjaukana od plašenja reče hladno kao kišica iz onih najvišljih najledenijih oblačaka.
Pa šta?I duhovi imaju pravo da budu gladni!
Biga umalo da ga zabiga a Vuki da mu prelomi kosku preko glave i sve to od sujeverja i straha.
I vratili su se u Lavicinu kuću na Grčkom ostrvu Ios najlepšem u celom Egejskom moru.
Meg nam kaže da je sve istina jer taman posla da ima nešto što nije istina i jer je sve moguće i jer sve postoji i sve ti je to tu.
GULE I ĆURKA
Guzh guzh fljushiguzh kukuruzh!Ijaush!kaže Mali dečak Gustav i ode naglavačke niz stepenice.
A baš tog dana je bio Vukijev rođendan pa je Gule dole u plićaku zgažen do slinice slatke gde se razbucao kao Džijev ispljuvak što ga Dži pljunu tamo iz one svoje visoke kule nebu pod guzicu i razmišljao Mali Dečak.
Danash je Vukijevsh rođjhendansh a Vuki mene volish te i ja onda volish Vukija!I zhato ćhu da ulovim jednu ćhurkichu shlatku i glatku i da je ukuvam u Vishki pa mu je celu nabijemsh ushta!Ijaush!I on ćhe da bude tako shrećhan da ćhe me chmačhe i upljujesh!Ijaush!
Ali nije bilo tako nego evo kako nogekako.
A to je u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios zagubljenom negde u Egejskom moru tamo od izlaska do zalaska sunca.
I tako se Gule na vrhu prljavih prstića ušunjao u Vukijev ćurkinjac gde ovaj gaji kao orhideje svoje nežne lepotice.
I pojuri Gule ćurke ali ne beše tako nego ćurke pojuriše Guleta.
I Gule istrči brz kao jaguar i ode bestraga u pljuskanju i smradu svoje pelenice pa protrči on kroz Prljavicin svinjac a besna ćurka sve isto za njim i tako izubijani i ukakani do bede ulete u Rikšin krevet pa ih Rikša izgrudva kamenčugama a oni onako krvavi otrče uz stepenice u Lavićevu sobu da ukradu Viski.
Gule napuni pelenicu flašama i uleti u Terezinu sobu a tamo se izgubi jer je Tereza zagubila svoju sobu pa sad je njena soba izgubljena.
Trči ćurka ispred Guleta i ne zna se ko juri koga.
Upadnu kod Lepotice a ova ih pogodi šminkom u oko sokolovo a oni zazdiše kroz prozor spasa onako našminkani pravo u prozor Mimozice pokradu joj sve petarde a Mimozica iz praćke ih ekserima gađa te onako upropašćeni odoše pravo ka roštilju da prave ručak.
Uskoče u roštilj ali Gule ispadne napolje i ostavi ćurku unutra sve sa vatrom petardama Viskijem i tako pukne vatromet kroz odžak roštilja u nebo.
Priđe Gule roštilju i od užasa što vidi napuni pelenicu preko vrha pa ova preplavi pola bašte.
Baci Gule džak krompira koji mu je bio pri ruci pa sve đuture i ovo i ono preko ramena pa Vukiju.
Pre nego što stigne počešlja one tri dlake na svojoj šugavoj glavici usranim prstićima i tako usran upadne pred Vukija.
Shrećhan ti Vukish rođhendansh!vrisne Gule.
Vuki se naježi iskrešti kao noćna ptica i strovali izjedna na grčke pločice kao krompir.
Gule se nagne nad njim da mu da veštačko disanje ali stigne samo da ga pljune i Vuki skoči i utekne ispod kreveta.
Gule jesi li to ti?
Jesham Vukish!Jesham!reče ponosno Gule i tresne sav onaj užas pred Vukijeve zubate čeljusti.
Vuki vrisne isto onako kao Lavić i isto kao Lavić skoči kroz zatvoreni prozor na drvo.
Gule se pogleda u ogledalo i učini mu se da vidi Vukija onako ceo dlakav čokoladne boje i krvavih zuba pa izgladnelo zaglaba u onaj ćurkinski specijalitet njegov što spremi Vukiju.
Ko bi god da ga je video pao bi u nesvest ili bi se zbunio da ne može majka rođena da ga prepozna pa čak ni Gule samoga sebe ne vidi jer misli da je to tamo u ogledalcu slatkom i glatkom Vuki rogati.
Kažu neki da su videli Guleta kako se kupa u svinjcu i peva.
Shraćka i banana to shu shrcha dva kao Mimozhicha i ja!
PLAVO ZVONO
Plavo zvono je jedan mali satelit kao leteći tanjir koji liči na zvono i vrti se oko Proksime Kentaur a Proksima Kentaur je ona zvezda u rotacionom sistemu crvenoplavožutih zvezda alfa i beta i gama koja je najbliža zvezdi Sunce.
U Plavom Zvonu su Lavica iliti L1 i Lavić iliti L2 i neko jutro kada se probude njihova zvezda menja boju žuta je ili crvena ili plava i baš je sada ona plava jer je tako voli L1.
Gde si?pita L2.
Tu!odgovori L1.
A gde tu?
Tu pored tebe!
Nisi tu!Ne vidim te!
Ne vidiš me zato što sam se zalepila za tebe!
L2 se okreće oko sebe L1 mu se smeje.
Pa ne možeš tako da me nađeš!Kažem ti da sam se zalepila za tebe!
L2 prestane da se vrti mršti se.
Ako hoćeš da me pronađeš traži me tamo gde me nema!kaže L1.
A gde je to gde te nema?
Svuda osim ovde!
Dobro idem!
A gde idemo tako brzo?
Idemo da te nađemo!
I ovaj trči okolo naokolo po plavom kristalu.
Sve zvoni i zvuči kao ljubičasti gong.
Nisi nigde!kaže i sav sija.
I nisam nigde!Ali zašto si tako veseo?
Videćeš!
L2 otrči za sto sa šminkom od L1 i našminka se i na kraju stavi najplavlju periku od L1 pa sada skroz liči na nju.
Šta si to uradio!viče L1.
Gledaj!kaže L2 i stane kod najvećeg ogledalca a u ogledalu se vidi L1.
Pronašao sam te!kaže L2 tapše dlanovima i smeje se.
Ona stoji pred njim reži i mijauče.
Mijau!zašto me ne pustiš da pobedim u ovoj igri!kmeći L1 i plače.
Zato što me i ovako i onako pobeđuješ!kaže L2 veselo.
I sada se opet jure po staklenom zvonu a ono odekuje u kosmičkoj noći gde sijaju šarena sunca.
BESNA GLISTA
Lavić I Vuki kopaju rupu u lavirint bašti Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru a Biga i Lavica ih polivaju hladom vodom iz bunara da ih ohlade.
A šta kopate deco moja?pita brižno Dži.
Izgubili smo batak i Viski!vrisnu Vuki i Lavić da Dži kine i pljune cigaru a ova odleti tamo amo kao strela sa vatrom.
Ijaush!pisne Gule i vadi cigaru iz usta.
Ama šta to lupetate oči moje deco moja?pita umiljato Dži gromkim zarđalim buđavim glasom koji kao da tone u ekološki uništenu masnu vodu krcatu limenkama piva i kostiju onih što su ih pojele ajkule.
Učitelju sakrili smo sav viski i sve batake a sada ne možemo da ih nađemo!jeca Lavić i trese koščata ramena onako sav jadan i uplakan kao neki junak koji stoji bos u lokvi krvi.
A za to vreme Vuki klima zubatom rogatom glavom strašna kao ljuta lubenica koja se sprema da ti ispljuje sve koštice u oči.
Gule se usra moćno kao tajfun koji odnese ostrvo na okeanu.
Auuuuuuuuuuuuh!zagrmi Dži onako odvažno i smrkne obrve da mu uđu u nos.
To me podseća na ono kada sam kao maleno detence krio cigare u bašti mog poštovanog ćaleta!nastavi Dži u vodopadu suza iz levoga oka a da mu desno ostane sasvim suvo i oštro kao zenit u sahari.
Dži ode a Vuki I Lavić iskopaju rupu tako ogromnu da je jadan Gule upao u nju kada se okliznuo o svoju pelenicu.
U pomoćsh!vrisne on iz središta zemlje.
Da ga vadimo odavde?kaže naivno Vuki.
Nema potrebe!odgovoraLavić.
Hladnokrvno pođoše oni odatle kad iznenada ispljune zemljica crna Guleta usranog i ovaj vrišti i jurca tamo amo kao da ga juri sto đavola tamo odozdo dole.
Ijaush!Jadan ja!
Ama šta mu je?pitaju ona dvojica pa ga jure da ga biju da mu muke olakšaju.
De stani nesrećniče da te spasimo te nemani što ti grize guzicu!
Ama kakva nemansh!To ti je luda glishta shlatka šhto mi ulete u pelenichu!vriska Gule i trči u troje sa Lavićem i Vukijem po lavirint bašti.
Dohvate Guleta a iz pelenice iskoči glista i ljutito ih pogleda pa im okrene repinu i izbičuje po očima i tako plaču oni a glista ode u kuću.
Za njom!
Za njom!
Pa to sam i rekao!
Pa i ja sam to rekao!
Ijaoj moje oči ne vidim belu mačku!
A ja vidimsh i vi pratite moju pelenichu!
Ulete glista u kuću i prvo dokači Bigu I Lavicu pa ih išamara a one se izbulje u onu malu bedu što tako jako bije pa se glista izubija na Zazine sline pa Terezu zavrti u spiralu a Rikša o kamenje a kamenje o čelo pa Lepoticu iskarminiše s karminom u grlo sve do guzice pa ova stane da pljucka karminčić našminka celo društvo pa i Prljavicu koja se dobro razume u gliste i kaže da je glista načisto pobesnela.
U tom uleti Dži sav u besu i frci.
Deco moja!Opasno mi idete na živce!Kakva je ovo gužva i koji je ovaj što sedi tu nasred i pljuje vas tako besno?
Hale to ti je pobeshnela glista!kaže Gule.
Aha!Sada mi je sve jasno!Dođi ti vamo sine moj!kaže Dži glisti.
Glista sagne glavu i sva pokorna i osramoćena priđe učitelju Džiju.
Kako se to ponašaš!I šta ćeš ti u sobi!Tebi je mesto u zemljici buđavoj!Koji je taj je što te je izvukao odande?
Pokaže glista vrhom repa na Guleta i ubrljanu pelenicu.
Sine moj to što si uradio nije lepo!Vrati je u svojoj pelenicu i nosi je nazad u onu buđavu rupu gde si je pronašao!
Glista skoči u pelenicu a Gule u bašticu.
I puno je Gule ostao u zemljici crnoj da sluša priče što je glista pričala glistama o onome šta ima na onom svetu gore iznad glistine glave.
A kada je izašao na vazduh na tom mestu je izrastao mnogo lep korov jer je Gule mnogo dobro nađubrio zemlju.
GULE I MIMOZA MLATE PRAZNU SLAMU
Gule je doneo gomilu nepotrebnih skršenih izlomatanih preiskršćenih igračaka sa tavana i pažljivo ih razbacao levo desno po onom najvećem salonu što se baca strmoglavačke u Egejsko more Lavicine vile na Iosu i to tako da nema nikakav redić Moza ih dalje žestoko išutira tamo vamo i zdrobi u što sitnije parčiće da bi taj neredić bio još veći ne bi li dostigla željeni haos i u haosu svu lepotu entropije.
Onda su seli na pod i progledali se u mračnu zenicu pokvarenoga oka svoga i stali detaljeno da lome sve ono na šta je njihova slatka ručica naišla.
Guletu je tekao znoj od mukotrpnog rada a Mimozici su kuljale balice iz razjapljenih usnica a čupaše kidaše brzim i veštim potezima pretvaraše sve živo u totalno đubre kao magičnim štapićem.
I na kraju nema više ništa normalno.
A onda je Mimozica veoma naglo gurnula Guletu ruku u usta i iščupala mu protezicu pa je nabila sebi usta.
Gule je iščupao naočare sa njenoga lica i zalepio ih sebi na oči.
Gulenhe pa ovoh je divnoh!Ja ne vidim nihta!Hve je naoharahto hivo hinavo batnjavo i hlatko!
Ijauč!Ijauč!kaže Gule.
Smeju se skroz i padaju na pod pa se izvaljaju po onome đubrištu.
I onda opet skoče na nogice i počnu da igraju po onom haosu kao deca divljačkog plemena i urlaju budalaštine nalik na mešavinu bantu i tahićanskog i vrte guzu i skakuću kao kenguri koji su jeli ljute špagete.
Trče napred nazad u ritmu nepoznatom onim odraslim idiotima.
A na samom kraju se ruše Mimoza na Guleta mokri i iznemogli i pocepani prljavi pobesnili i nasmejani raspaljeni razdraženi i obuzeti duhom Petra Pana.
Megan im je pomogla ali se plaši da kaže zbog Džija i shvatila je kako je sve to užasno zabavno i kako je fino da se vrišti od smeha i da se gaze bezvezne glupe stvari i u stvari je i ona probala Guletovu protezicu i shvatila je kako je to zabavno da se šuška iliti šhušhka i dobila je Mimozicinu kijavicu jer je protezica sva umackana u Mimozicine balice slatke i baš je briga što je dobila kijavicu jer sada govori kao Francuskinja.
GULE I ŠAKAJADA
Tog dana je sunce svanulo radosno i veselo nasmejalo se i zasjalo još jače i usput je ispilo sok na slamčicu a imalo je oči nos i usta i kao i uvek je bilo najsrećnije na svetu.
Ali sunce se iznenadilo pa je skinulo narandžaste cvike za sunce kada je videlo Guleta kako vodi ovce na pašu zelene mirišljave travice sa puno šarenih cvetića koji plešu uz muziku koja se čula iz daleka pa latica im bila haljina a cvetići još usput i gledaju kako ovce pasu travicu ali to nije kraj priče ima tu svašta da se izdogađa.
Ono što je bilo najčudnije to je da je Gule vezao ovce za sanke kao da su ovce haski i sunce i cvetići su se jako smejali kada su to videli i tako je Gule jurcao po plaži zlatnog peska i vrištao neke gluposti kao oni junaci što idu na severni pol i da ti se guzica smrzne a i on sam se uplašio kao da je stvarno na nekoj gadnoj ledini pa se usrao da malo ugreje guzicu slatku i tek tada je video silnu Japansku jahtu odmah tu na plaži i na njenoj palubi onog bogatog mini Japanca što se zove Šakajada iz Šaolin Manastira gde je Gule pojadio i onda je Gule stao da vrišti od sreće i skočio je u Egej a pustio ovce da se podave u plićaku pa i da bekeću i kukumavčačkaju dok ih Gule i onaj mali kosooki cmizdravac gaze po glavi pa i svi zajedno tonu u plićak kao da je to živo blato a ne samo jedna bezvezna Ioska plažica i sve to tako to dok se nisu obojica njih dvojica i one ovčice podavili svi na istu tu gomilicu.
Konaćiua!vrisne ono kržljavo Japanče Guletu u uvce duboko u glavu tako da mu odjeknu sva Kineska i Japanska zvona odjednom.
I ja tebish ishto majčhinu!kaže Gule i drži se za uši.
I skoči mu Gule nekako na facu i ritne najdublje onaj živ pesak a Šakajada kako se onako hrabro davi uhvati Guleta za pelenicu i odvuče najdublje međ podavljene ovčice pa se samo čuje guc!guc!jaojoj!jaojoj!Sajonara moj glupi žuti živote!
Zhbogom hale moj lepi pošhtovani dabogda te nikad više ne video jash!
Te oni se guze plaču grcaju umiruckaju i pesak jeduckaju sve dok im one jadne ovce ne izađu na vazduh pa na smrdljivoj mokroj vunici ih ne odpele na onu prokletu jahtu što ih odvuče nazad u onaj isti mrski Šaolin manastir u jauk i bedak.
Ono na šta ovce nisu nimalo računale a to je da će i one same da nastradaju u manastiru ali na jedan sasvim drugačiji način.
ŽUTI MEJA
Rikša se probudio na svom krevetu od tupih zarđalih ekserčića što mu je napravila Mimoza.
Proteglio se i žestoko nabo na jedinu oštru ekserčinu veliku kao palac vrisnuo je munjevitu psovku na jednom bezveznom seoskom narečju iz okoline Bangladeša i sav krvav ustao da se umije ranu na guzici a malo i ćorave oči.
U Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru Gule skakuće na jednoj nozi kao ranjeni kengur sa pelenicom punom čokolade sa mirođijom i belim lukom koja ritmično kaplje da ostavi trag da obeleži usranu teritoriju potom se Gule saplete i odleti kao kamen namazan uljem od tvora niz strme stepenice vrišteći od bola.
Dži besno izleti iz kreveta nerazgovetno grmeći i u strahovitoj dimčini se izlupa u vrata kao vaseljenska treskavica u Tungusku pa se rasturi kao zvečkina beba i poljubi patos kao spržena daska za peglanje bebinih pelenica i dernja se.
Laviću!Laviću!
Lavić uleti kao zagoreli zmaj i razbije učitelja vratima pošto se ovaj izležava kao mrtvak na podu te se izvrti ko čigra i razbije pod prozor a staklo mu se sruči na glavu i srč zabije u cigaru.
Lavić vrišti a pesnicu gura u usta davi se i grize nokte.
Iiiiii!Šta je o ućitelju?
Idiote idi vidi šta se onaj idiot krši na stepenicama!grmi Dži kao mamut iz pećine.
Ali se Lavić oklizne s vrha stepenice na usrane tragove kengurića i slomata na upljuskanog dekčića Gulenceta i poljubi ga dosta grubo u facicu.
Hopach!kaže Gule skoči na nogice krive i trči da otvori vrata Žutom Meji.
To je ona priča kada se Žuta keva Rakela zaljubila u nekog marsovca pa je onda Gule postao polubrat Žutom Meji a Žuti Meja jedini u sunčevom sistemu voli Guleta i to je haos kada se njih dvojica sretnu.
Ijaush!ijaush!kako sham shrećhansh!
Ciju!Ciju!Ci!kaže Žuti Meja na Kinesko Marsovskom lep kao žvalava pozlaćena banana.
Gule i Žuti Meja su ispljuskali kuću kao vetar a kada su se umorili Gule je sažvakao kore od banana i coktao dok je Žuti Meja pio pokvareno kozje mleko i lepo je sve to bilo dok je trajalo ali samo njima a svi su drugi ukućani molili boga Zevsa da ih otarasi barem ovoga izaslanika Bude i boga Meje kada već ne može i samoga Džija glavom cigarom i pičvajzom.
DAN KADA SU GULE I MIMOZA SURFOVALI
A talasi idu i idu kao marsovske koze u marsovskoj crvenoj noći a zvezdice žarenice ih svetle kao Mimozicine petarde po Gulencetovoj guzici slatkoj.
Tog dana Biga i Lavica su čitale doživljaj papa hee narua a to je Tahinčaski kaže Kojadinović za dasku koja klizi po vodi.
Važi!kaže Biga.
Šta bre važi?pita uznemireno Lavica.
Idemo u akciju!
Kakvu bre akciju nesrećo?
Pa hajde da surfujemo ne mi mislim neko drugi!
E to već može!
Ko?Pelenica i Ekser?
Ekser i Pelenica!
Biga i Lavica krešte i tapšu.
Dži će da nas linčuje!
Kada nije do sada neće ni od sada!
Zabigaću te!
Ne možeš to je moja fora!
Jadno naše detinstvo izprebijano kao mačka u džaku!
Biga žestoko tapše Lavicu po Grčkoj baršunastoj mačijoj faci Lavica je čupka po crvenoj ofarbanoj četkastoj Indijskoj kosi.
Idemo po daske!
Te noći pošto beše noć nisu spavale nego su pravile papa hee naru.
Ako prežive možda probamo ja i ti!
Misliš ti i ja?
Znaš zamisli klizimo po glatkim talasima glatkim kao ukusan jezik pun onih Lavićevih napitaka ganđuja mango vanila!
Hvuš!A šta ako odemo tamo dole na dno mora da slatko crknemo u suzicama lica svoga?
Kukavice!
Propalice!
Ljubavi!
Haiti!
Tahiti!
U zoru tačno ispred oranž sunca koje se diglo samo za njih sele su u pesak pa vetar šušnu u palme slane kapi Egeja ih zasule i zabacile su daske na talase nežno polegale na njih uzele vodu u dlanove i otišle na more suncu u usta i grlom u jagode.
A šta je bilo prije toga?upita Gorić.
A bogu mi čekaj da pročitam!odvrati Svjetlanović.
Pa čitaj šta čekaš!viće Gorić.
Ama čovječe pa nijeste zapalo za vrat!Čekaj da popijem pivce i da odmorim oči na talasima ovije naše Mogren plaže!prošapta Svjetlanović i zadrema.
Tu đe su sjedele prijed suncem kao limun žut sjete se njih dvije da nema ama bogu mi nijedan vrijedan talaščić na Egejskom moru.
A kao ođe ih ima!ubaci Svjetlanović.
Ti tamo ćuti i slušaj!vrisne Gorić.
Ajauuuf!vrisnu uglas Biga i Lavica dohvate jedna drugu za glavu da se pogledaju u oko sokolovo da vide šta ima u glavi jedna u drugoj.
Ima nešto ali nisam sigurna šta!kaže Lavica.
Ako se smiriš i ne cediš mi glavu kao limun reći ću ti!kaže Biga i mršti se.
Tog jutra su se kao i bilo koji dan Gule i Moza šetali po plaži i skupljali školjke.
Biga i Lavica im skoče za vrat i pokupe ih kao džakove krompira i bace ih na one dve daske.
Jedna daska je bila kriva na unutra a druga na spolja.
Mamiche shlatka šhta je shad pa ovo?cvili Gule.
Šta to radite smrdibube?kaže Moza.
A drvene krivudave čvornate daščurine su vezane za džak a iz džaka viri fitilj kao onaj Džijev crv.
Kada su stigle gde su htele upalile su fitilj i otplivale ka plaži kao sirene i onda puče onaj džak kao blesav a Gule i Moza odleteše u majčinu na vrhu bele pene i jedinog talasa u rusvaju i pičvajzu a kada se talas sruči u pesak na Bigu i Lavicu. Gule i Moza lete dalje u palme.
Hopach!kaže Gule.
Umukni!kaže Moza.
Kada su ih posle dva dana gladovanja skinuli dole Biga i Lavica ih dočekaju u lažnim suzama i Gule i Moza beže kao ništa.
Biga i Lavica su naučile da surfuju.
Pa su čak pronašle i gusarsko blago i onda su svi stali da prave daske za surfovanje i da surfuju i da se dave i da se valjaju po morskom dnu i da traže blago.
Papa hee naru.
GORIĆ I SVJETLANOVIĆ I GULE I NEOLJUŠTENI KROMPIR I PIVO
A bogu mi Goriću ovo ti nije pošteno!
Ama šta to Svjetlanoviću?
A to da mi sjedimo ovako i brojimo talase sve jedan po jedan a neko tamo se muči i mora da putuje tamo amo po cijelome svjetu i da traži šta ti ja znam šta!
A bogu mi imaš pravo!Idemo da mu pomognemo!
Šta pričaš gluposti?Jesi li ti pijan ili lud?
Ama šalim se a drugo pijan sam a ti li si?
Vala jesam bogu mi!Nego vidiš onaj tamo čovjek to ti je a bogu mi poštar!
A šta nam sad pa taj hoće?
Evo ti moje pivo da ga čuvaš od zla a ja idem da vidim šta hoće onaj tamo!
Imam paket!kaže poštar.
A ja imam pivo!kaže Svjetlanović ali daj taj paket i zbogom!
A bogu mi a što si ti to uzeo?Možda je nešto gadno!Vrati mu pa da pijemo pivo na miru!kaže Gorić.
A bogu mi evo ga paket!
Koji?
Pa ovaj ođe!
Otvori!
Aaauuussshhh!Ijaush pa to sham shamo ja mali dećhak!
A šta ti je to?
To ti je dijete leži i jede!
Ama čovječe a šta to jede?
A bogu mi jede neoljušteni krompir!
Vadi ga odatle!I daj pivo da se jadno dijete oporavi!
Ijaush!
A ko si ti sine?
Ja sham shin od haleta Hija i ponoshan sham na to!A kad porashtem bićhu kao moj hale Hi!
Ama šta to ovaj lupeta?
Bogu mi ne lupeta nego ti je to sin od Džija!
Pa mi smo onda gadno nastradali!Nego zatvaraj ti tu kutiju pa da ga šaljemo nazad Džiju inače smo gotovi!
Ma jesi ti lud?Vadi ti njega iz te smrdljive kutije pa da javimo Džiju da ćemo da ga ugostimo kako treba!I daj mu pivo!
E vala mudar si ti za trojicu!
I tako je mali Gustav ostao kod Gorića i Svjetlanovića pola godine.
A kakve im je gadosti počinio za svo to grdno vreme to je jedna sasvim druga duga priča.
GULE PIJAVICA
Gule je stalno visio u laboratoriji svog poštovanog oca i nije skidao svoj šantavi pogledčić sa Džijevog džinovskog ekrana neke divovske mašinerije te se zbunio u vezi one nevidne razlike između nerealnog i onoga drugoga sveta i mislio je da je njegov hale Lord Darth Vejdar čiji se duh mota po kući na Iosu kao duh Hamletovog oca i sve se to sunovrati u blato Nedođije njegovih stupidnih ideja uz pljasak koji promeni opis njegovog lica i guzice poduhvat nedostojan petogodišnjaka već odrasle budalaste drtine.
U njegovoj tintari je živeo čiča masnih ideja koji kao odojčad sisa buđavo mleko gusto ko puter ali to je sve zajedno imalo uticaj na ostale ukućnike tako da je sve to ličilo na to da je Gule pao u vodu tako da niko nije video Guleta jer ga nije gledao ali Gule to nije hteo da bude tako i onda je smislio svašta.
Gule i Mimoza su otišli do jedinog blatnjavca kod prljave reke gde su siromašno životarile pijavice žabe komarci i maleni grkčići pobegli iz škole.
I onda su pokupili pijavice a maleni grkčići su ih psovali i to na Grčkom.
I te noći su zalepili pijavice za eksere a eksere zapljunuli svuda po plafonu salona što gleda na veliku terasu a ova na Egej u kome je izgubljeno i ostrvo Ios i ova terasa kuće pijavica.
I onda zasjaše sunce siđoše svi u salon da jedu pomoranđe i kroasane i padoše im one pijavice na glavu i stadoše momentalno da im sisaju krvce ko odajčad i to beše gadno a i još gadnije od toga.
Umalo da ubiju Guleta kada pokidaše s kože onu gmaz đubretarsku s dna živopisne močvare ljigavština i blagog košmara ali ga pustiše da živi mislivši da je svetac što im naredi Dži da pomisle.
U svakom slučaju Gule uteče iz diskusije glavom bez obzira i Mimozom za kosu a ovi ga pojuriše pa eve ih sviju u lavirint bašti i tamo i ostadoše tamo zauvek izgubljeni ili skoro tako.
Kaže Megan da je posle ovoga Prljavica čvrsto naljubila Guleta svuda mislivši da je Gule svetac đubreta a sam Gule je slinavio od sreće svuda po malo.
SARMAS CICIJANIS
Biga je pobegla od kuće i Lavica je u snu dobila poruku od Biga da beži negde daleko da tamo postane carica i da se više nikada ne vrati Lavici.
Lavica je skočila kao ošurena i otrčala do prozora i odmah spazila Bigu kako trči i dobro je videla njene nezgrapne uplašene korake i onda je pojurila za Bigom.
Prljavica ih je jedina uočila zato što ona ne spava baš svake noći jer ne zna ni za kakav red i samo se zeza i istog časa je probudila Džija iz sna punog dima i gusara a onda je Dži pozvao Vukija i Lavića i sve to ide mnogo brzo.
Biga je već na moru na starom Džijevom jedrenjaku ulazi u Crveno More i nestaje u Indijski Okeanu.
Ljuta je na sve i ne vraća se kući.
Lavica je prati u nekoj kršini ali ne zna tačno gde je Biga.
Gusari napadaju Lavicinu lađu a među njima je i izaslanik opake Žute Keve Rakele i njega svi zovu Sarmas Cicijanis.
On je odvratan i opasan prodana duša i Sarmas je zarobio Lavicu i poveo je kod Žute u njen tajni dvorac na dnu mora.
Žuta poče da vrišti od besne sreće jer je na brodu Lavica učenica Džijeva i jer njena ljubav vri a srce hoće da joj prsne muka joj udarau stomak do povraćanja.
Pošto Sarmas je Žutin plaćenik ona mu daje Lavicu kao nagradu i Sarmas je na kolenima pred Žutom i drhti od uzbuđenja i ljubavi koja se upravo rađa u njegovoj prljavoj mašti i još ne zna koliko će Lavica i Biga da ga izlomataju.
Ali iznenada ih napada Biga sa Indijskim lovcima na bisere koji jedini mogu tako duboko da zarone i oslobađa Lavicu pa njih dve beže na površinu dok se dole odvija gadna bitka oko crnih bisera i prevlasti nad morskim dnom ali neće niko da pobedi i biseri pripadaju svima.
Biga i Lavica su na vrlo malom pustom ostrvu oazi peska opkoljenoj belim ajkulama.
Žuta obećava Sarmasu da će da mu da gusarsko blago ako joj dovede Lavicu ali Sarmas više neće da radi za Žutu i sada se već uveliko zaljubio u Lavicu i traži je samo za sebe.
Biga plače Lavici na rame i to rade na smenu ali su pronašle burence ruma na ovom ostrvu i to daje jedan novi opis ovom malenom raju daje ostrvu ime Rum te piju rum kao blesave.
A daleko preko celo Indijskog Okeana lebdi čudovišni prebogati jedrenjak Ptica Labrador učitelja Džija.
Svi su učenici tu i sam Dži je na kormilu a Lavić na vrhu pramca prav kao strela traži po okeanu dve princeze bez kojih nema života.
Odjednom je dunuo suprotni vetar.
Samo se čuje vetar koji im naduva uši kao balone i huče šuška puši se a nema dima.
Lavić se strese kao divlja mačka.
Gleda ravno u bestragiju.
Pogled je zario u prazninu i sudario ga sa horizontom pa je Lavić vrisnuo kao lav i pocepao vazduh a Dži je progutao cigaru i ispustio dim kao Minoski bik.
Osećam rum tamo!Vooziiiiii!vrišti Lavić.
Jedrilica lebdi u pravcu njegovog prsta ka ostrvu Rum.
Na ostrvu su Biga i Lavica pocepane mršave i pijane.
Lavić plače i pridružuje se rumu.
Nose ih svo troje na brod da se oporave i tu su sve lepotice da im pomažu i uzbuđeno trče okolo kao pčelice i rade gomilu nepotrebnih stvari.
Lavić grli burence i priča gluposti.
Lavice!Lavice!
Brod je u mirnom prelepom zalivu ali stiže Sarmas Cicijanis koji hoće Lavicu iz sveg svog prljavog srca koje se trese od ljubavi i makijavelističkih namera.
Sarmas i Žutini gusari napadaju Džijev jedrenjak.
Lavić i Sarmas se mačuju i gađaju praznim flašama.
Dži završava stvar tako što lupi šamar Sarmasu i ovaj pada polumrtav.
Mimoza napada gusare ekserima koje ispljuvava i baca kao otrovane strele.
Gule koristi svoju pelenu kao Davidovu praćku.
Prljavica ih gađa pocepanim kesama za đubre iz kojih ispadaju zmije ili slično.
Ali je Džiju dosta te igre on iz ruke baca kuglu iz kuglane na gusarski brod i kugla sa ogromne visine pada posred gursarskog broda i napravi mu rupu.
Brod je već je potonuo.
Sarmas pliva na ostrvo Ruma ali tamo više nema ruma jer ga je odneo Lavić sa sobom.
Sarmasa će jednog dana da pokupi Žuta Keva Rakela i on će ponovo da lovi Lavicu ali mnogo žešće nego danas.
DŽIJEVA JAHTA ALBATROS
Dži je imao lađu koja se zvala Albatros i koja je imala umesto običnih jedara koja idu onako pravo sa jarbolom u nebo najblesavija jedra na svetu što se šire levo i desno gipka elastična kao od žvake bela i skroz velika kao krila ptice Albatros i onda kada se zadesi neka ptica Albatros da se baci u oblake isto tada se i Džijeva lađa Albatros baci u najveće talase i svojim pramcem se useče u njihovu oštru ivicu baš kada i opaki kljun one ptice.
Albatros pregrize na ravne delove oblake pa onda izgleda kao da će ta dva bela čuda da se sudare u vazduhu poput dve letilice nepoznatoga porekla iz tajnog sveta Meje i Seje.
Može da se desi da će da tresnu u bljesak svetionika gde i dalje zavijaju Vuki kao Lavić što ga je naučio Vuki da pseće jauče dok čuvaju nešto bez veze ili u onaj drugi svetionik što je dom Gorodiš i Albe što niko ne zna gde je a svi znaju da ga ima negde pa ga onda samo slikaju u mašti onako veliko kao David one slike dečaka i Napeolona u Luvru ali nekako življe brže u igrariji čak i od ritualnog plesa nekog divljačkog plemena iz Pitajbogaodaklije.
I tako oni jure jedan naspramen drugoga da se sudare ali nikada neće zato što je jedan od njih u svome svetu a onaj drugi opet u nekom drugom svom i ta dva se nažalost nikada neće dotaći mada su potpuno ista.
GULE I CIGARE
Tog jutra u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios najlepšem u Egejskom moru u Džijevoj laboratoriji na krovu sveta tj.Lavicine kuće u prvoj fioci Mali Dečak ugleda prvi zrak sunca što ubode kroz ključonicu bez ključa u njegovo otvoreno oko a to je tako što on spava otvorenih očiju.
Skoči Gule malko pa sve izubija što ga je trglo svetlo sunašca u dnu fioke i jadnik propadne u donju fioku pravac u kristalnu pepeljaru koja i ona sija od zraka onog istog sunca i Gule legne s osmehom blaženim idejama i snovima.
Ali beše on i gladan pa se poželi slatkih kolača dimljenoga lososa plavog Danskog sirčića i ostalih krasota što često kraducka iz kuhinjice slatke slinave Zaze.
I tako stade on da žvaće one opuške cigara što izagorele što nadogorele što pregorele tople vruće i šta više usijane kao lava ali to u polusnu i ne shvati nego se naždere crnog lišća duvana smotanog oko pepela kao palačinka oko oraha i slatkog suvog grožđa.
Tako polako dan naraste a i Guletov stomačić to ono čudo što drži iza pupka kuda trpa od svega i svačega pa posle mu trpi njegova jadna pelenica.
Kao i svako jutro u popodne Prljavica i Tereza stidljivo uđu u Džijevu kanceraliju da je slomataju to jest usisaju operu prozore skinu paučinu najure uz vrisku i pisku nezadovoljne paukove koji se doduše odmah vrate da ponovo naprave svoju mrežu i sve to tako i onako a dok se Prljavica prlja a Tereza špilja to jest gubi kao u špilji stade se dimiti ključaonica i njih dve se kukavički primaknu jedna s usisivačem druga sa palicom za bejzbol što Dži mlati Guleta i sagledavaju taj crni dim što smrdi iz ključaonice i gori nozdrve kao vrela ljuta paprika sa mirisom pasulja preobrazovanog u sraćku.
Polako gurnu one nosić u tu haotičnu izmaglicu kad fioka uhvati pa pukne i Gule poleti u nebo kao smrdljivi anđeo guzica u vis pelenica kao balon koji šišti i ispušta gadan gas što baci Guleta kroz prozor munjevito bestraga i bezglasja pitaj boga gde uz tri jauka od kojih se čuo jedini jer se ona dva zgubiše u daljinu ko ništa.
Ijaaauuush!
Kaže Megan da je nemoguće to da je Gule iskakio takvu dimčinu i odleteo u nebo i da je sve ovo on izmislio ali kako da joj ne verujemo kada je ona iz sveg srca autentičnog napisala ovu priču.
PLAVA ZVEZDA I CRNA RUPA I ŠAOLIN MANASTIR
Haleja iliti džepni kompjuter koji vozi leteći tanjir Meje i Seje je kriv što je celo društvo iz kuće na Iosu otišlo u prošlost putem crne rupe i to u vreme koga se samo Platon sećao.
U vreme Atlantide.
Meja i Seja su došli negde iz budućnosti i to sa Marsa da bi je napravili.
U Atlantidi nisu postojala fiksna pravila kao što ih nema ni na Marsu.
Plakali su svi oni bednici u letećem tanjiru dok je Haleja ludovao kroz kosmos potpuno pijan od mnogo struje i omamljen idejom da će da stvori novi svet gde će od divljaštva da napravi kulturu a oni su sedeli složno jedni preko drugih za vrat i uzbudjeno čekali da ih Haleja sruči negde bez veze gde niko nikada nije bio singularitet ili u najcrnje u crnoj rupi ili kako kaže Gustav mali dečak hinhulahiheth.
Sta kažeš?pita ga Vuki.
Haj Huni!kaže Lavić.
Kakvi bre Huni?pita Vuki.
Oni žuti sa kosim očima!kaže Lavić.
Ja sam mislio da su crni!
Lavić je gutao knedle a Vuki koske Dži je odgrizao pola cigare i pljunuo malom dečaku Gustavu u oko a ovaj se sakrio ispod pelene i tamo je šuškao nešto bez veze i svima je bilo dosadno.
Biga i Lavica su gledale koz prozor šare koje crtaju nova sazveždja i zvezde koje pucaju i nestaju ili se stapaju sa drugim zvezdama a posebno su gledale jednu mladu svetloplavu zvezdu koja sija kao dijamant.
Naprosto su se zaljubile u nju i počele da joj šalju poljupce ali onda je ta svetloplava zvezda počela da pada na njih.
Prvo su se Biga i Lavica izvrištale a onda je to krenulo kao zaraza po letećem tanjiru i još onda umesto da ih plava zvezda udari oni su zajedno sa njom upali u crvotočinu i tamo je stajala pored njih a da im se ništa nije desilo.
Šta je ovo?kažu Biga i Lavica Meji i Seji.
To je kažu njih dva da u crnoj rupi ne može ništa da se desi i sve ostane tako kako je.
I tako je i bilo i odjednom je bio potpuni mir i svi su potpuno tihi smeškaju se i ništa se ne dešava.
Deco moja ovako će zauvek da bude kada završimo vaše školovanje!iznenadi ih grozna grmljavina.
Biga i Lavica se zagrle od straha Biga opsuje Lavica je ugrize za uvo.
Ali tek kasnije su se desile najčudnije stvari na svetu.
Mali dečak Gustav je šuškao i šuškao a njegov tata Dži je kašljao i kašljao i sve je tako bilo dok nije bila gotova Atlantida i kraljevi na mestu zajedno sa lepim kraljicama u svetu gde vreme nije vreme.
Deco moja idemo na put!zagrmeo je Dži.
A gde?pitaju zgranuto biga i Lavica.
Odavde pa nadalje kojekuda zažmuri i skači!razbije se Dži od hahauljanja.
KADA DŽI NIJE LIPSAO DO ZELENE TRAVE KAO NASRUDINOV MAGARAC
Tako je Gule pomislio da mu je rođeni ekstremno voljeni hale otišao do đavola što i nije bio razlog za tugu jer je bio i ovako i onako mnogo mator pa su čak i neki tamo sujeverni seljaci s Iosa tvrdili da je on Metuzalem glavom i bradom.
Tog se jutra probudio sav u snu i odskočio iz kreveta kao na federima te se zalepio za Džijev tobože mrtvijat pupak i stao da ispituje njegovo beživotno stanje a prvo što u tili čas uvide jest da se cigara ne dimi a žari ne beše nit ovde nit u Džiju.
Ijaush!skuka se Gule samome sebi.
Iščupa mu on cigaru iz čeljusti i nagura mu svoju cuclu što je dobro popljuva da lakše uđe onome u gubicu ali na jako čuđenje Guletovo onaj stade tamo dole pod njim sisati kao nedonošče vanproporcionalnih dimenzija to jest kao da u cucli ima cisterna liptećih krava a samo to coktanje je ličilo na ono kao kada lav jede zebru.
Zaključivši da je Dži mrtav Gule stade da zapomaže sve redom jadikovke što sluša na groblju kada ga vode u šetnju iliti ono kada je crklo Prljavicino omiljeno prase pa je morala da ga pojede na groblju jer je bila gladna.
Ajoj hale ne daj me!Ne daj me nikome nizašta na svetu!pa sve to Gule nariče kao neka babusketara na seoskoj paradi gde vode živinu na izložbu.
Dam te sine dam dam te svakome da ti majku majčinu!vrisne Dži i zbaci Guleta s pupka kao da je mali jednik na onoj lopti što deca mnogo vole da poskakaju.
Gule se upropasti od straha i padne niz stepenice iz Džijeve laboratorije pa sve do ulaznih vrata gurnuvši glavicu u pelenicu da bi preživeo stepenice a tamo mu se popne ono mrtvo Prljavicino prase na usranu glave pa se zajedno obradovaše što neće niko da im izjede guzicu ali i kome bi se u opšte i prohtela gadost da se umelja međ pelenice i prasiće.
Eto tako je to u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egeju pa se čak i ne umire kako treba i za to je kriv Lavić ali je to jedna sasvim druga priča.
GULE NA KROVU
Gule sedi tamo gore na krovu i kukumavči tako da mu se slinice lepe za vetar i raznose naokolo kao ljigave kapljice smrdljivog zelenog blata lepljiva prašina sraćke a ta zapišana kišica paducka okolo izljigavi sve što pipne izmljicavi i ispljucka pa onda na kraju smulja i iščuklja sve.
Hale moj lepi!A šhto me izhrodi ovaka jadnika neshretnika tužhnika bednika nikakvasha nišhtarija shram i shmrad oshušheno majčhino mlekche shlatko!Ali hale moj lepi oshveta haos
ćhe biti moja kad naravnosh porashtemsh ako da bog porashtemsh!
Ali sine moj ti nećeš nikada da porasteš!čuje se negde odande iza odžaka nekakvo dubinsko višeglasje.
Ijaush!Ijaush!Pa ovo je duh moga haleta a on je živsh a ne kao onaj duh od Hamletićha!
Ama živ sam ja nego je pitanje da li si ti!dernja se opet onaj besni višeglas.
Ijaush!Ijaush!to su dva glashićha zha moja dva okcha!Jadna moja shudbinicha shlatka umrećhu mlad a jošh nisham ni porashtao!Kakva shramota!
Gule se ruši i pada na nos i curi krv.
Hopach!Gotov sham izhađhe mi dušhicha na noshićh!
Kortlja se niz krov kao izgorela palačinka umazana u sok od maline a Vuki i Lavić istrče tamo iza odžaka.
Ode onaj dole!Hvataj ga!Trči!skaći!Ne daj!Dam dam!E pa daj!E pa ne dam!
Trče Vuki i Lavić nizbrdo po krovu za palačinka Guletom a Gule im ga dao po rolanju nizkrovno nadole u majčinu.
Izgubićemo ga!Zabigaće nam Dži milu mačkicu!Misliš li na moju majku?ijaaaa!
I skoče dva hrabra idiota sa krova naglavačke u mrak a Gule ostane na krovu i legne u oluk.
Ijaush!kaže filosofski Gule.
I tako lete Vuki i Lavić.
Letimo ha?Da da letimo!I dokle ćemo tako?Dok ne sletimo!Pa zašto ne sletimo?Zato što možda letimo!Ili smo pali pomrli i dušice nam slatke lebde tamo amo!Gledaj eno ga Gule na krovu!Mamice slatka ispustimo dušu kao Gule!
Ustane Gule i gleda gore.
Mejo i Sejo!dernja se Gule.
Kakav sada Meja i Seja?
Pipaju u mrklome mraku ono dole ispod nogu na čemu su a ono leteći tanjir.
Meja!Seja!Gule!Vukish!Lavićhu!A gde je duhčhićh moga haleta!
Pa u tvom ćaletu!
A šhta she to deshilo?
Uvek sve isto kao i svaki dan samo jedna nova ludorija u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljeom u Egejskom moru.
BIGA I LAVICA UČE BALET
Jedna od mnogo skoro najvećih gluposti beše kada su one dve princeze sa crnih Ioski plaža poželele da zaplešu balet pod Ioskim suncem.
Dođe tu nekakav Grk ofarban u plavo blond zeleno sa kovrđžom posred čela kao da mu je ispalo parče mozga iz tintare.
Taj mamlaz je nosio kupaći kostim iz jednog dela pink boje bez na tufne i pustio je u sali sa ogledalima Prokofijeva i zaleteo se kao da ga juri ljuta papričica baš ona što ju je Mozica nakostrešila u Guletovu pelenicu.
Biga i Lavica su se pogledale u okce našminkano i išaptale u uvo maleno svakoješta.
Da ga izbacimo?Da ga nalupamo?Da ga polijemo morskom vodom?A benzinom?Da ga vežemo za luster?Da ga vežemo za luster!
I tako su vezale baletana za luster.
Ali je to bilo jedan od onih lustera što se zavrte da ti uloknaju trepavice pa se tako onaj slepac zavrte kao blesav u vrisci i pisci a one se bacile na balet kao najnečuvenije i najneobrazovanije balerine što je moguće.
To je kao da je Isidora Dankan dobila nervni slom i upetljala se u one svoje marame a odpetljavanje je ličilo na ples novorođenčadi kada pljusnu u svet ili kao da se rodilo novo svetsko čudo pa se čak i onaj kreten se divio iskonskoj lepoti dve totalno idiotkinje nadahnute svojom energijom blaženom totalnom glupošću i prateći lelujanje svojih marama umesto marame da prate pokrete njihovog tela.
I tako je sve išlo dok se marame nisu zakačile za onaj imbecilni ventilator i za onog ražvakanog baletana gore na plafonu a onda se svo troje zavitlalaše u majčinsko moćni vir savršenom brzinom te se pobaciše na vrištanje da je Prokofijev iščezao u izmaglici haotične olujne kišice i metamorfozirao se u hip hop sa žestokim psovkama snažnim ženskim vokalima i fijukanjem onoga što Biga i Lavica seku vazduh.
Odmah su se svi okupili u salu sa ogledalima da vide šta je to sa tom drekom.
Deco moja šta to radite?umiljato zgrmlje Dži.
Radujemo se!vrište Biga i Lavica kroz neustrašivi plač radosti.
Pa to je divno te sam i ja srećan sa vas!kaže Dži i dobro nagradi učitelja baleta i naredi da svi nauče leteći balet kogod kakogod hoće i kako mu se zabiga u ludu glavu bilo to ovako ili onako!
Živeli!
GULE I BURMUT
Gule nije znao šta je burmut pa u fioci gde je te noći prespavao u kancelariji svog cenjenog oca pronašao malu malenu zlatnu kutijicu ukrašenju rubinima koja je zasigurno pripadala njegovom poštovanom ćaletu te je iz cuga otvorio i pojeo je šta je pojeo pojeo je a ostalo je ušmrkao u nos koji mu trenutačno pocrvene i stade ga golicati te ga frne u neviđeno kijanje bez da stane ama ni za sušti vazduh.
Te on kijaše i na spolja i na unutra ko da su mu duhovi došli čestitati sudnji časak.
Kijao je on napred nazad ko da igraju tenis Novak Đoković i Bjorn Borg a Gule bude loptica skočica a to od pola do pola terena onamo slinavo upljuvano a ovamo smračeno usrano bože sačuvaj.
I tako je prepljuskao celu kuću sve do onoga časa kada je Dži iščupao Vukija za roguštine i Lavića za kosurinu njih sprljanih u loj znoj i opoj te njih dva iznesu guleta za levo uvo i za desno uvo jer mu se jedino ta dva komada od celoga tela nisu drmusali usred kijanja i vežu ga u lavirint bašti za izgubljenu brezu i ostave mu kijanje na milu volju.
Kažu da je u tom poduhvatu Gule iskorenio stablo i odgalopirao u lavirint sve onako za balvan vezan kerebečeći se dok pljuje sere i kija.
Kažu da je Gule čak i sam lavirint izoštrio ali to su samo priče za malu decu.
Eto takve se stvari odigravaju na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
GULE NA KIŠI I OSTALE STVARI KAO I KUĆICA NA DRVETU
Padala je silna mokra kišica tog dana da su svi plakali sem Bige i Lavice što je sve mokro.
Bila je ona najgroznija kišurina da gore od nje nema.
I tada su Biga i Lavica istrčale napolje da skaču po blatu a dok su gacale onako ulepljene mokre bile su stvarno predivne.
A svi su još žešće plakali od njihove radosti.
Plakao je Lavić nad flašom viskija Vuki ga je gađao batakom u glavu Ahmed je plakao na grbi svoje kamile Lepotica gurnula karmin u oko Krofnica je pucala rafale kroz prozor u oblake Mimoza je sela na ekser i raskrvarila se zaplakala je dva puta jače ali Gustava nije bilo.
I tada su Biga i Lavica izašle na kišu bose i po običaju onako lude ličile su na zvezde padalice koje se sudaraju i pevaju bez veze i rade sve pogrešno kao deca koja imitiraju odrasle i bile su najlepše na svetu i dok su se valjale u blatu i pištale vide Malog Dečaka Gustava kako sedi na prvom mokrijatom basamku mokar do gole kože i suzi i drhti zbog nesreće svoje.
Pogledale su se kao da će i one da plaču.
To je bilo prvi put od onda kada su ga sa stene bacile u džaku.
Sele su pored njega sa jedne i druge strane i zagrile ga.
Vi me ne volite bežhite od menesh!rekao je Mali Dečak Gustav.
Ti si idiot!rekla je Biga.
Umukni!rekla je Lavica.
Zašto si tužan?
Zašto sediš na kiši?
Ishbachili shu me izh kućhiche!
Šta kaže?
Izbacili su ga iz kuće!tumačila joj je Lavica.
Niko nećhesh da she igrash sha mnomsh!slinavio je mrmljavo.
Šta kaže?
Niko neće da se igra sa njim!
Nije ni čudo!kaže Biga.
Umukni!Mi čemo da se igramo sa tobom!kaže Lavica.
Ko kaže?buni se Biga.
Umukni!
Ali ja shamsh ti dibiduzhguzh mokarsh!
A mi smo blatnjave!
Biga je duboko razmišljala i to se ponekada dešavalo Lavica se ugrizla za usnu od straha da se Bigi nešto ne desi od razmišljanja.
Da li si nekada pravio kuću na drvetu?upita ga Biga.
Lavica je pala na teme.
Kuću na drvetu?pitala je.
Pa ne na mojoj glavi blesavi stvore!besno će Biga.
I tako su napravili kuću na drvetu.
Ti si blatnjava!
A ti si prljava!
Ja sham ushran!
Gustav je trčao oko njih kao prljavi vrabac a one su vrištale i psovale na kraju dana su svo troje zaspali u kući na drvetu.
Negde usred noći kiša je treskala o krov kućice Biga je upitala Lavicu ovako nešto.
Da li ćemo ikada da odrastemo?
Da li hoćeš da odrasteš?
Ne!
E pa onda nećeš!
Biga je zagrlila Lavicu a Lavica Bigu i tako su zaspale a Mali Dečak je sam za sebe uveliko nadaleko bio presrećan.
GULE I ŽVAKA ZA LUDAKA
To je bilo onda kada su se Biga i Lavica izležavale do ludila na slatkoj terasici nove Lavicine sobe tamo na vrhu a usput su žvakale nažvakavale i ižvakale žvake čarobnih ukusa i boja i jednu za drugom bacale Biginom pračkom dole na terasu na Džijevu glavu umazanu u mirišljavu lepljivu zategnutu skramu a Dži je smišljao kako će da šibne one dve kretenke na neko pusto ostrvo bez zelenih palmi što čuvaju dosadne ajkule.
Sine moj glupi!vrisne Dži.
Hopach hale!izmrcavi Gule kroz protezicu i tresne na kolena pred svoga ćaleta.
Daj sine onu praćkicu što si me onaj dan gađao malenim smrdljivim klikerima bonbona!
Ne dam hale!Ne dam!I drugo hale oduzheo shi mi praćhkichu shlatku kada sham ti čhvrknuo okche!
Bog te sine moj sveti pravo imaš u džepu mom praćka jeste!Hura!Hura!Hajde pravi ti one kuglice pa u boj!
Hale oko moje jeshi li ti lud?Jeshi li otišhao u majčhinu hoćhešh li shada da uginešh?
Umukni idiote i seri!
Ijaush!Ijaush!Ne mogu bez Mimozhiche!
Kakva bre Mimozica idiote?
Usherem she kada je vidim ćhale pošhtovani!
Avaj pođi onda po Mimozicu i dovedi je da se što bolje usereš!
Hvala na povorenjchu hale!
I tako su u suncu Ioskog ostrva ona dva smrdljivca otpočela svoj amorfni poslić.
Beše to eksplozija ršum pljusak vodopad spljackanje simbioza sranje.
Beše kratko i slatko i sve je stalo tek tako.
Samo je još jedan kliker uleteo u jednu žvaku i tako su ta dva ostala u vazduhu u obliku čokoladnog srca sa jagodama i svi su se smejali.
Živeli.
GULE I SPORT
Trči Gule naglavačke niz stepenice odupire se glavom peva disharmonične gluposti i usput plače kao malo dete što ga boli glava od onih silnih oštrih stepenica a na kraju se sruči na Bigu i Lavicu u gomilu žvaka što ove uz silne žvakačke muke pljuju i gnječe da naprave statuu svog omiljenog bejzbol tima.
Ijahah!vrisnu u glas kao sirena što je imaju u rukama u magli u oluji.
Ijaush!Izvinite!Ah kuku meni jadan ti sham ja šhto ćhu shada da najebemsh !
Vala i hoćeš jadna bedo!
Itekako hoćeš nego hoćeš itekako!
I dohvate ga kandžama i zubima i za uvce bace na sunce na pločice i izgaze.
Ijaush!
Hoćeš li da igraš bejzbol sa nama?pita Biga.
Jes li ti luda srce moje?pita Lavica Bigu.
Gule beži od njih cik cak balice mu cure iz ustašca slinice iz nosića čokoladica iz pelenice.
Ijaush!
Ali ga nešto visoko baci u vazduh a i dočeka brzo i tvrdo i umlati ćas u potiljak čas u cevanicu i zavrti ga kao vazdušna čigra i Gule ode do đavola pravo u naručje svog milog čaleta.
Sine moj!zaori se terasa.
Hale!Hale moj hale!Kako su me ishihapishale one dve idiotkiniche!
Ama sine moj ništa ja tebe ne kapiram nego hajde kod Vukija i Lavića da naučiš bejzbol!
Ama hale doshad sham igrao bejzbol!A shad je pauzica shlatka!
Ne može to tako sine moj!Idi igraj bejzbol
Ijaush!
Pod zagorelim Ioskim suncem se odrubljivala izmrcvarena i ucveljena bejzbol utakmica sa predsedavajućim učiteljem tamo gore na terasi a ovi jad i bednici behu onamo dole pa još dalje u bazenu bez vode suv kao barut.
Rikša je u tom času bio bacač te je šibnuo sa oba ramena dve kamenčine veličine lobanja i ove odlete kao komete u pravcu Gorića i Svejtlanovića koji se otimaju oko hrastovog balvana što mu dođe palica za bejzbol iliti močuga za ubijanje kitova.
U tom času se Gule izbobleta na odskočnu dasku bazenčića i izbubeca na Rikšine komete i opali u onaj balvan što mu ga Gorić i Svjetlanović snažno zavitlaju u pelenicu pa u jauku i kuku Gule završi u zubima Vukija što ga Lavić drži za noge kao rukavicu za hvatanje lopte.
Gule zagrebe uza zid bazena ali sklizne u levak na samom dnu i istekne kao vodica slatka u beskrajne plave reke kanalizacije po imenu smrdljevak ili to beše neki cvećak.
Prljavica ga je kasnije pronašla u klonji dok je štagod bezvezno čačkala tamo unutra i odnela Džiju.
Sine moj sad si spreman za ovo i ono pa i šire i nadalje!smrmlja Dži tako blagonamerno da mu cela cigara jurne u nos i Dži odjuri kroz prozor.
Hale moj izhmrchvaljačhu chigaroshmradežhu pelenichožhderačhu plati ćhešh mi ti ovo ono kad porashtem ako porashtemsh!
I tako je i bilo ali mi o tome nemamo nikakva ništa.
JAZZ VILA
Bilo je taj dan mnogo vruće pa i još gore u kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Prljavica je iznela na sunce jednu veliku rascepljenu kesu za đubre i zaigrala sa malenim đubrićima što ih baci gore pa padaju dole na njeno teme.
Dži sedi na terasi drži noge na ogradi da pravi zavrzlame mušicama koje radosno obigravaju oko njegovih palčeva i do ludila se zamajavaju a malena šašava vila u svetlo plavičasto tirkiznoj lila haljinici što je pozajmila od Lavice mu sedi na ramenu kao na vrhu planine i svira u saksofon mali kao ukradeni znak pitanja iz nečijeg rokovnika i note ulaze u Džijevo uvo sasvim precizno jedna po jedna zavrte se po užasnim i savršeno praznim pećinama u njegovoj glavi i izađu na ono drugo uvce tako da unutra opet ne ostane apsolutno ništa.
Mali Dečak Gustav je ušao u bazen sa letećim ribicama i odmah je ušao unutra sve sa ribama iznad i ispod vode i svi su se zajedno poplašili a Lavić i Vuki su poskakali za njim da ga spašavaju.
Pao je mrak i svi su polegali kojekuda sem onih koji nisu.
Jazz Vila je doletela kod Lavice i Bige probudila ih i napravile su tajnu zaveru oko leteće kuće u nebo.
I onda je kuća odletela i još dalje i svi su se probudili na nebu i svi su vrištali.
Dži se češka po buđavoj masnoj kosi vila duvka u saksofon Gule leti na letećim ribicama a oblaci su u obliku užasnih životinja ali sve to u lepo belo.
Lavić je zadenuo kristalnu slamčicu u neki žućkasti oblak gde je valjda ispario Viski a Vuki je zario zube u jednu od oni oblačnih životinja.
Pala je kiša ali kiša zvezda što je mnogo lepo ali i mnogo bezveze liči na kišu žvaka konfeta kristalčića prelomljenih prizmama zvezda.
Malo kasnije Jazz Vila je proletela kroz sve oblake sa onim saksofonom među krilima i svi su sleteli na plažu u pesak i smejali su se.
Pala je sada noć i Jazz Vila je izduvala iz saksofona obilnu šarenu večeru oko vatre boje pomorandže začinjenu notama tako da kada jedeš svira ti muzika u svim idejama u tvojoj glavici slatkoj.
Dži je zapalio drvo i uzbuđeno ga gledao i smislio da je to cigara.
Lavić je pokušao da se udavi u moru kao da je to viski bez kraja.
Lepotica je našminkala svaki delić sebe i stopila sa mesečevom dugom što je napravio mesec sa svetlom zvezda.
Biga i Lavica su se samo smejale i samo smejale do suza i haosa i igrale bose u najlepšim haljinama a note su ih omamljivale i kulirale tako da nisu znale gde su.
I to je bilo tako i nema veze i zamišljale su kako se smanjuju i uvećevaju do neba i onih malenih vila.
Živeli.
MIMOZA VEŠTICA
Gule je vazdan tvrdio da je Mimoza postala preko noći veštica onako prava na metli ali mu niko nije verovao ništa nikad u životu pa mu nije poverovao ni to te Gule sede na krov sav usran i uplakan baš na samu ivicu što mu se zarije u pelenicu pa ga ubljuzga i čeka Gule da vidi Mimozicu na metli onako isto kao što Šilja čeka da vidi Deda mraza sve sa irvasima i kočijama.
Mozhicha je vešhtichah!
Ne budali sine moj sveti!Zadnju vešticu su spalili još u sezoni vrštica!Sada je sezona prošla i pošto više ne daju da se spale više ih i nema! Kaže mudro Dži.
Ama kad ti kažhem ti matora kretenshka budalo!Gotovi shmo!Bachi ćhe nam čhinih na pelenichu shlatku pa ćhemo da se usheremoh do vrhuncha!Ima shraćhka da nam izlazi na ušhi!
Dobro de sine moj sveti idi i dokaži se!reče Dzi i zaspa kao odojče pa čak stade da sisa onu cigaru što se zadimi belim dimom kao majčino mleko.
Ovaj kretensh shisha chigaru kao ja kafichu!pomisli Gule i ode na krov.
I vide Gule šta Gule vide.
Ali nije Mimoza na metli već na ekseru i ima šerpu na glavi kao kacigu sa dviju rupa za oka dva.
Vrh eksera se ustreli u nebesa iz guzice ispičiše varnice i vine se visočije od onoga jablana tamo negde što su ga još davno zagubili u lavirint bašti.
Gule to fotografiše zenicama jer naravno da nema zeiss sočiva.
Ide on tako sav zdrman kod Lavića pa mu pruži cuclu i izgovori kojekake gluposti.
Shtavi ovoh dedersh na flashichu vishkija kao šhto si to uhinio u onom mom najjadnijemsh najranijemsh detinjshtvuh i uzhmi me u naručhje!
I neznavši šta čini Lavić štucnu i podoji čedo.
OAZA
U oazi su ostale same i glupe nisu videle ništa iza magličaste fatamorgane kao da nema ni peska ni civilizacije niti išta ma gde ovde i onde a kada su rešile da odu iz oaze bilo je tužno ali oaza je bila isuviše dosadna ma šta ta dosadna reč značila.
Pa su hodale po usijanom pesku i psovale sve dok nisu stigle do zida.
Na zidu je bio grafit.
Grafit je pisao slova g u l e a Gule je sedeo raskoračen pred Mozom raskoračenom pred Guletom i smejali su se.
Šta je crkle ste ha?pita Moza.
Biga i Lavica se čude šta ko kome.
Zar se nismo izgubile?
Kako da se izgubite kada nikuda niste otišle!
Kako pa to sad?
Pa ovaj zidić na kome sedimo ovaj usrani tip i ja to ti je spoljašni zid a vi ste bile unutra sa one strane od spolja!kaže Moza.
Kul!Ali sada hoćemo pravo kući da se tušnemo od vrućine i peska!
Pustite vodicu i vodica će da vam opere dupence!kaže Moza.
A gde ti je voda?
Ama ti mene ne slušaš ič sve ti je tu i voda i sapun i peškir!
Pa ne vidim ništa od toga!
Ne gledaj nego se tuširaj!
Dobro su se sredile Biga i Lavica da svaka tačkica bude kod svake mačkice.
Pronašle su sve što im treba pa čak i svoju kuću na Iosu i sve one koje vole i nije bilo frke samo pružiš ruku i uzmeš šta god hoćeš samo je od svega najvažnije važno da ne gledaš ništa očima onako kako to ide nego kao da sanjaš ili pevaš ili šta ti ja znam.
Moza i Gule su napravili veliku glupost sa onim zidom u pustinji.
Ispalo je da je sve unutra sem zida.
Zid je ivica od spolja a napolju nema ništa to jest spolja u opšte i ne postoji i onda sedneš na zid i dosađuješ se a kad siđeš onda je kul.
Sve je to dečija igra ona ista igra koje se svako živ može igrati pod uslovom da zaboravi da se igra.
ISPOVESTI GULETA I LAVICA
Ovako priča Lavić Guletu.
Čuj Gule Gulence otišao sam da se ženim ali sam se napio i kada sam se probudio nije bilo nikoga oko mene a visoko iznad je bio je sat koji je kazao da sam zakasnio tri dana!
I tako sam krenuo da osvojim svet kao najjači gusar ali sam se napio!
I hteo sam sa gusarskom lepoticom da se opet ženim ali dok me pop zbog nedolaska na venčanje nemilosrdno je psovao ja sam ispod mog kreveta ležao i pevao!
I hteo sam da odem na mars do izvora tečne vode ali dok je leteći tanjir leteo kao munja ja sam sedeo na grani i jeo jaja iz kukavičijeg gnezda!
I hteo sam da kopam blago u zemljici crnoj da se carskim obogatim smaragdima i rubinama ali sam upao u rupu i zaspao!
I hteo sam da plivam najdalje u more da hvatam belu lađu ali sam se udavio u plićaku i dali su mi veštačko disanje te sam pljuvao slanu vodu i Viski!
I hteo sam da popijem svo more sveta ali sam popio dva gutljaja viskija i otišao do đavola!
I hteo sam da se u povelikoj vrućini istuširam na našem lepom ostrvu Iosu ali sam zaspao sa glavom u klonji!
I mislio sam da me moja glavna cura vara ali taj sa kim me je varala to sam bio ja sam samo nisam mogao da se prepoznam u ogledalu!
I mislio sam da sam crnokos pa sam prosuo belu farbu po glavi i svuda okolo pa su svi mislili da sam duh i onda su me pretukli gadno i bolno pa me još i sada sve živo boli!
Ovako priča Gule Laviću.
Ti si se zapio između dve krošnje od banana sa orangutanima to je sve!
A moj život je kao moja pelenica sav usran!
Gore je nebo dole je travica a ja smrdim!
Neko pipne pa se pretvori u zlato a ja pipnem i pretvori se u sraćku!
Kišica mi paducka guzica mi smrducka i hale je ugašeni vulkan koji još samo malo pljucka!
Biga je zaljubljena u Lavicu a ne u Vukiju zato što Lavica ima lepšu haljinu od Vukija a Vuki uopšte i nema haljinu!
Mimozica voli eksere a ja Mimozicu kada se usere!
Vuki voli ćurke a ja žmurke!
Izvadite mi macu iz pelenice!
Idi mi dodji mi sve je isto jedino sam ja drugačiji jer primećujem da je sve isto!
Ma izvadite mi macu iz pelenice!
Kada se pogledam u pelenicu ajoj kao da se gledam u ogledalu!
Ovo sa strane to su mi slepocrevnice!
Ovo dole to mi je slepooko!
Ja sam ja ti si ti razlika je u blatu!
Daj mi mali margarin da mi poraste adrenalin!
Obesiću te Laviću o slinicu slatku onog časa kada dobijem kijavicu!
Vukija je pojela ćurka dok ju je jeo u stvari bio je to lav samo je Vuki bio pijan i nije ga razlikovao od ćurke!
Ko pije viski i ćurki jamu kopa sam u nju upada!
Ja nisam pio Viski a upao sam u jamu!
Jama je upala u moju glavicu pa sada imam rupicu u glavici!
Ja sam u stvari upao u pelenicu a pelenica je moja jama i moja sudbina!
Ja sam idiot!
MAČIJI REP
Hale moj jadnish šhto me rodi ovakogsh poganogsh i rashklimatanogsh zhagađhujemsh prirodichu shlatku oko shebe aminsh!
Ama bre idiote ništa te živo ni reč ne razumem!Idi za miloga boga okupaj tu protezu od zemlje što ti se nakupila od krompira a kada već pereš sebe operi bre malo i Prljavicu na plaži zdravim morskim talasima od svih njenih bljuvotina!
Ok hale izh tvojih ušhiju u božhija ushta!reče Gule i ode vamte onamte cikete cakete tujamo ko zmija slomljene kičme.
E sad na plaži.
Sunce sija pesak cvrči skakavci zriču majmuni Ioski njavrču i sviraju raskupusane buzukije a Biga i Lavica doslovce imitiraju manekenjke pa šibaju po ukakanoj pisti pokazuju kupaću guzicu u šarenim bezveznim kostimima koje niko ne voli.
Prljavica sedi tačno pod onim najžešćim zrakom sunca i cedi se u smrdljivom žućkastom znojiću s rasnim razbarušenim prljavim repom mačke kontejnerke oko vrata koja je krasi a drži je vezanu na leđima smrdljivom morskom travuljinom da je ne greje napred pošto je mačka greje napred i tako to.
Prljaviche!vrisne Gule ovoj ojađenoj jadnici u uvo te se mačka trgne i izrebe je svuda i gde god a ujede za prćasti nosić pun bubuljica pa Prljavica nešto kao mjaukne što je zaboli pa preseče jadnu cica macu koja nastavi još većom brzinom da je grebe.
Ijuuuu!propišti Prljavica i skotrlja se pravo u plićak te ostane tu da dahće i hladi dupe i da smoči ono cepkano slatko haljinče što ne vide vodicu i sapun pitaj boga odkad ma još odkad su ovuda gazili mamuti a ženke nosile toljage na ramence da tuku glupe muževe.
Pri tom se ona mačka udavi pa joj Prljavica da veštačko disanje te mačka opet oživi i nastavi da grebe Prljavicu.
Volim te Prljaviche i zhato sham došhao kod tebe ali ne shamo zhato nego i zhato šhto mi je rekao hale da dođhem da te popljujemsh pljuchom mojom shlatkomsh pljuch pljuch ishpljuhuch!
Ama beži bre od mene balavi šljamu ne cedi mi se usta!krekeće Prljavica i odšutira svetog malog jadnika u stenje i kamenje da se dobro izgrebe i nauči pameti o higijeni.
Vala nek prljavo oshtane prljavo a čhishto nek ostane čhisto!mudruje Gule i liže svoje ranice kao džukelče.
Moza ga posle spase i nastavi da mu poliže rane do kraja i Gule zaključi da i nije tako loše da se neko izubija ako će Moza da ga lizne tamo gde najviše golica.
GULE NA LETOVANJU
Sine polazak!reče Dži i gurnuvši Guleta koji pade od straha sa kreveta na Ripi gurne joj prst u ovo uvo a ona besomučno vrišteći gurne prabakicu sa kreveta snažnim šutom sa oba stopala te crna žena pade na Grčke mermerne pločice još mnogo žešće nego skoro mrtva pa ispadne joj čvornati štap od nekog kamenog drva duboko u Džijevo oko a ovaj se skotrlja nizvodno na vrata pa na strme čuvene Ioske stepenice što ih oni tamo grčki seljaci grade isto u kućama kao i na trulim brodovima razbivši i sebe i sva vrata usput do Lavićeve i Vukijeve sobe te istrgne Vukija iz ćurećeg sna te ovaj ritne Lavića kroz prozor a Lavić padne na buzuki što peva groznije od onoga mača dame s jezerca a peva Sarmasovim mučnim bojama glasa kao prikoljeno prase božsačuvaj što od bola ućuta te buzuki ostade u sendviču između Lavića i Sarmasa a Lavica odozgo pobaci šesnaest saksija prvo naravno kaktus ondaljiljan ljubičica lala mala difembahija karamfil zumbul bulka dan noć mala palma žalfija kamilica rastavić paradajz ljuta papričica smokvica.
Htede ona sve to na Sarmasa ali pade sve to na Lavića te čovek od muke zazvoni na ulazna vrata a Tereza da ih otvori još se iz svoje sobe spotače na stepenik i pade na Bigu koja stoji tu nasred srede bezveze pa zajedno se skotrljaše kroz prozor.
Ahmed i Lepotica htedoše da imaju lep uvid u ovo čudo pa uđoše u sobu od Lavice uplašiše je i ona pade i zgnječi Bigin mobilni i rukom sruši punu čašu svežeg ulja na hladno ceđene maslinke te se Ahmed i Lepotica okliznuše i pravo izlete kroz prozor na ono četvoro.
Meda i Kamila posmatraju i smeju se jer to nema tamo kod njih u carstvu i zasitno kaluđerski zapičavaju Mozu koja im mirno sedi međ nogice i zacrtava šta je sve to ovdena izbilo jer nije vazdan sigurna u svoje moći pisanja.
DŽIJEV LAŽAN OBILAZAK PUSTINJSKE AGENCIJE I GRAFITI ISABATENA
Hogar i Tamanraset.
Pesak smenjuje pesak crveno kamenje izrasta i nestaje saharske ruže cvetaju i tonu u pesak.
Dži je u svojoj lukusuznoj limuzini rashlađenoj i zatamnjenoj do besvesti s kamerom u ruci i snima svaki izdah raspaljene pustinje.
Biga i Lavica su napred voze i kikoću se auto leti pišti fijuče nizak snažan lak kao leteći tanjir Meje i Seje.
Put je prav i mokar od fatamorgane vode koja isparava.
Stene granita kupole i stubovi lisnati kao knjiga vulkanski vrhovi i provalije i sve je to oker isprepletano ljubičastim zelenim plavim i roze linijama.
Ovde žive Plavi Ljudi Tuarezi i piše da su oni poslednji ljudi sa potopljenog kontinenta Atlantide.
Hogar liči na Atlantidu i zato se Džiju čini da plovi u mirisu cigara sa ukusom meda na svom gusarskom brodu.
I onda se pojavila oaza voda palme i plaža iz snova.
Biga je ukočila auto koji se ukopao Lavica izbezumljeno vrišti.
A šta ako je to fatamorgana!pita neverno Biga.
E pa onda se kupamo u fatamorgani!vrišti Lavica i skače iz auta.
Dži je odleteo iz fotelje na debelo staklo koje ga deli od Bige i Lavice razbio se kao da je od porcelana i ostao na podu da cvili slomljen u parčiće užareni deo cigare u ustima i onda je vrisnuo izleteo u pesak ipljunuo vatru zinuo kada je video one šašave devojke na šarenim peškirima u senci palmi datula uz plavičasto sivkasto jezerce bacajući odeću tamo amo po oazi i skočile u vodu a zabezeknuto je Dži pljunuo ostatak cigare i bacio se i on u vodu.
Aaaaaaaaaaaaah!zagrmelo sa dna jezerceta sve sa balončićima punim dima.
Jeli su datule od jutra do sutra i utapali se u svežu vodu.
Jednog dana je Džijev glas fijuknuo kroz lišće palmi kao peščana oluja.
Biga se srušila sa vrha palme a Lavica je odletela u blato.
Šta je sad?pitaju ljutito.
Idemo u potragu za blagom!ukratko objasni veliki Dži.
Kakvo sad pa blago?upitaju ga ljuće od crvenih papričica.
Blago Isabatena!
Ko su ti Isabatinama?Hoće li on batine?kaže Biga.
Umukni srce!kaže Lavica.
Isabateni!To je bio glup narod nežan i miran crtali su po zidovima pećina ali se ništa ne vidi jer su bili mnogo glupi slova su poznata ali reči ne znače ništa ali ko shvati šta su hteli da kažu e taj će da sazna gde su sakrili svoje blago!
Pa šta s tim?vrisne sve luđa Biga.
Hoćeš li da umukneš?vrišti još luđa Lavica.
Hoćeš li ti da ja tebe pljunem!
Lavica ju je dohvatila za kosu Biga nju za gušu i bilo bi tu krvi da Dži nije digao iz peska svoju titansku figuru koja je zaustavila zrake sunce i prozborio žešće.
Deco moja deco moja nemojte tako žestoko!Ovaj trenutak je važan jer je moj genije pročitao tekst Isabatena i ja znam gde je njihovo ogroooooomno blago!I sada ćemo biti najmoćniji i najbogatiji!Kravljevi sveta!
Načisto je šepnuo!
Misliš mu mozak šepa ko ranjeni pas!
Gotov je pašće mrtav!
Ma ne to je samo sunčanica!
Trovanje duvanom!
Ne lupaj!
Hoćeš li da te lupim?
Ijao!vrisnuo je Dži i uhvatio se jednom rukom za izgorelo oko a drugom za raspaljeni palac i stao je da skakuće levo desno na zdravoj onoj nozi po usijanom pesku kao mrtvi kengur sve dok nije upao u vodu i nestao.
Udavio se!
Nije!
Da se kladimo?
Oladi srce slatko!
Istog je časa Dži izleteo kao ošuren pušio se kao da ga je zahvatio požar.
Pokupio je cigaru iz peska strpao usta i stao je da je žvaće.
Pokupite stvari devojke!Krećemo u akciju!
Katastrofa!kaže mirno Biga.
Kome kažeš sestro slatka!kaže Lavica.
Njihovo krivudanje kroz pustinju liči na trag koji je ostavila pijana zmija u pesku.
Dži vozi brže od zvezde padalice i to jednom rukom dok drugom snima noćne životinje koje u panici beže dok ih onaj ludak nemilosrdno gazi.
Biga i Lavica spavaju i tumbaju se brbljaju po neku psovku u snu i opet tonu u zvezdani mrak.
Auto je tiho stao i Dži je otišao.
Biga i Lavica spavaju jedna preko druge dolazi dan.
Probudile su se popodne sunce sija vrelo u autu je fino.
Izašle su napolje na njihovu štetu.
Gde smo?
U Džijevom loncu gde kuva Guletove kučiće!
Otrčale su u hladovinu neke stenčuge koja stoji na jednom jedinom vrhčiću kako je tu ostavila granitna erozija i liči na razglednicu s Marsa Meja i Seja bi bili ponosni da je vide.
Pred njima je planina Tidžmajen sva crvena što je skuvana na pustinjskom suncu one su u Atakoru a to je sama sredina Hogara.
Brzak šiba ispred njih tu je rastinje Tahlis Tesendgelt Had i sve to još od praistorije.
Kao da sam nekada bila ovde ranije!
I ja!
Čulo se kuckanje kuc kuc.
Šta je sad pa to?
Detlić!
Pošle su pravo u susret tajnom zvuku krpetljajući se uskim puteljcima provlače se kao gliste gamižu u potpunom mraku i upadaju u neku rupicu.
Padaju u pesak sa velike visine vide baklje senku a senka je tako velika da pliva preko cele zidine kao kit.
Iiiiiiii!mijauču u svom isprebijanom horu.
Senka im prilazi kao sto đavola.
Šta radite vas dve ovde?izgrmi se na njih.
Dži?pitaju.
Ne nego moja prababa!
Dži ih gleda odozgo kao veliki tata koji se gadno naljutio na mile ćerkice.
Jel ćeš sada da nas biješ?upitale su.
On se smeje i pećina se ori.
Ma ne glupe moje devojčice!Dođite da vam pokažem!
Dži nosi veliku baklju koja osvetljava celu pećinu ukrašenu svim i svačim.
Mračno je i strašno njih se dve drže za ruke da se ne plaše.
Ovaj je moj!kaže ponosno Dži i pokazuje neku škrabotinu na zidu.
Šta?Ko?
Ovaj praistorijski crtež ovde tu taj sam ja nacrtao!
Ali o učitelju Dži praistorijski crteži su praistorijski baš zato što su iz praistorije!kaže Lavica.
A ovaj tvoj praistoriski crtež je praistorijski crtež od danas o učitelju!kaže Biga.
A ko vam kaže da mi nismo baš sada u praistoriji?grmi Dži i pećina puca od njegovog smeha.
Njih dve se samo grle i kmeče.
Hoćemo naaapolje!
Stavili su cvike za sunce Dži naranđaste Biga crvene Lavica plave a to je jako važno.
Sada si ušao u istoriju o učitelju Dži!kažu one dve ulizice.
Ne lupajte gluposti lutke moje!Pa ja sam oduvek u istoriji još od dinastije Ming!Sada sam samo ispravio crtež Isabatena zato što ništa nisam uspeo da ih naučim kada sam bio sa njima stalno sam ih mlatio pa se zato i zovu Isabatinama!Nisu umeli da mi nacrtaju mapu blaga!
A sad kul?
Sad je kul!
I gde je blago?
Na dnu bunara!
I ko će da ide na dno bunara?
Vas dve!
I kako ćemo da siđemo u tu smrdljivu rupčagu?
Vezaću vas konopcem i spustiću vas dole!
I to je to?
To je to!
Kuku nama jadnicama što nas majka rodi da nastradamo usred pustinje u rupi sa blagom!kaže Biga.
Ćuti bre to i nije tako loše!kaže Lavica.
U mrklom mraku polu gole šljapkaju po mokrom kamenu u plitkoj ledenoj vodici dve devojčice i traže blago.
I onda beše lepo.
Statue behu od zlata najlepše statue od peščanog zlata koje se cakle kao zvezdano nebo i stalakiti i stalagmiti i sve ostale zezalice na svetu behu od zlata koje kao da plaču od radosti da ih neko pronađe.
Majko moja!
I moja!
I tako su se obogatili i postali su kraljevi sveta a da ih nagradi Dži ih je odveo na sladoled tako kaže Mimoza ali ona stalno priča gluposti.
DOŽIVLJAJI MUSAKASA CICIMIJAUKOSA
Iz večnog dima gustog kao puding od vanile mračne omađijane zabiti u kojoj je živeo onaj mnogo nezgodan džin što ga na grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egeju zovu Dži procrvio je neotesani smrad.
Beše to masna zagoretine mesa i krompira koja se udimila od musake i curila je masnoća kao lava usijana i neodređena u račvastim rečicama gadosti.
I svuda postade klizavo lepljivo tako da prvo zastaneš a onda odletiš u majčinu i ta tuga se polako proslinjavala kao tepih istkan neotpetljivo upetljan u travicu i ka toj travici su svi krenuli kao hipnotisana banda idiota jer im je silno mirisalo na onaj stravičan ukus što goji do iznemoglosti tipičnog debelog Grka koji brekće štucka i grgoće ritzinu da spere ono masno đubre s grla.
Dok su išli počeli su da pevaju vrište i zvižduću u glas.
Juuuupppppiiiii idemo da si izjedemo dupe što super miriše i tako to!
Ali samo Vuki nije krenuo za njima jer ga je onaj ludi Lavić vezao u lance celcijatog pa i katanac mu tutnuo oko vrata kao kajlu da se ukrasi za transilvanske društvene đakonije.
Svi su čekali Lavića da poćnu i tako je krenulo da počeli da se klizaju po travici padaju lepe se i iznenađuju kakvo je ovo koješta što se dešava a Bigče i Lavče samo pište i vrište.
Beše sjajno lepo opisana gozba bez premca u lokvama masti šakama krompira zalivanjem penastim vinom do gole kože što se završilo u bazenu ali to je sve lepo a ono što nije lepo to je da je Dži glavom i cigarom naterao onog prokletog Musakasa da spere musaku s bazena makar je tutnuo u svoje grlo i da to više nikada ne kuva po pretnji života ili tako nečeg kaže Megan i usput mu je bacao pikavce na glavu čak i to.
Pravi užas a Musakas je kusao i mljackao.
ZIMOVANJE
Polazaaaak!dernja se Moza kao lady od ser Eksera da ti se zakuca usred očnice poslepe.
Mozo Mimozice majku li ti onu tvoju šnajdersku prišijem na guzicu medenu!Sada je pet sati sjutra ujutru od juče!Ustajem u podne prjekosjutra!Ćao!kaže mirno Lavica i pogodi je mačećom pantoflom u čelo.
Kao i svakog Ioskog dana svi krenuše u bundama jer taj dan baš ovaj taj dan ne beše vreo i pošli su na zimovanje po ledenom pesku i zaleđenom moru i upali su u jahtu pa Vuki opsuje na onom svom rumunskom narečju iz oblasti Transilvanije od kog se konji upišaju od straha zanjište i uteknu u jezivo maglovitu šumu.
Šta je prijatelju?upita brižno Lavić.
Vukiju je porcrveneo od zime nos pa kaže očito.
Ne može jahta na zaleđenu vodu!
E pa to je istina ali šta češ!reče tek tako neko tek tamo.
Evo Meje i Seje a Marsovska imena se pišu malim slovima.
Meja ugosti sve u novoukradenom letećem tanjiru te ovaj poleti u maglu vejavicu i snežni haos pa ih haleja zabiga u avion za tibet.
Zvvvvvrrrrrće Lavicin telefon.
Ha!!!!Sarmase Cici...šta hoćeš...i ti ideš na Tibet?Ma idi ti u masnu fleku!
Lavić pošareni od besa.
Sarme mu majku upljavale!opsuje on a Lavica ga nelagodno pogleda.
Ijaush!Ijaush!putujem aviončhićhem shlatkim!
Ne deri mi se na uvce tako jarko da mi odjekuje tajfun onako žestoko!reče Dži.
Tereza se zalepi za prozor.
Blob!
Džiju se ide u wc pa pita pilota gde je wc a taj paničar pantličar jadno mršav nešto skenja.
Nema wc zato što se leteći tanjir zaguzao baš tamo gde je wc!
Dži se nešto opako dogovori sa pilotom.
Pilot batali kormilo te konopcem veže Džija i šutne ga napolje u nebo a Dži sada mora upropastiti oblake straobalnim musom od čokolade i da dovrši putešestviju u neki Zlatiborski bor za to vreme ulete Biga i Lavica u kabinu pilota hvataju kormilo cimaju ga levo desno kao da je to krofna pa je one hoće po pola.
Izlomataju pola planine i onda se stropoštaju na malenu avionsku pistu namenjenu bebama.
Dži uleti sav usran i u modricama vezan kao karađorđeva šnicla u onaj pilotov konopac pa dohvati Bigu i Lavicu i počupa im kosu s glave.
Posle frizera ušli su u hotel.
Lavica ode u tuš a Biga uzme da proučava slova.
Gule natera Mimozu da poliže pelenu onu s ekserom.
Neko udara glavom u vrata.
Ko je to!Ko je to!
Bigo!Bigo!
Lavica odustane obmota se prljavom šarenom zavesom što krije planine ispred a nebo iza i otvori vrata.
Ali kvaka je crvena od paradajza što je Biga na nju natakla da ulepša sobu.
Zdravo mila!odgovori Sarmas uleti unutra i gurne joj cvet u nos da ga bolje miriše.
Zdravo Kinco Kenko Čiang Kenja Kenco!odgovori mu Lavica puna polena.
Mila oznojena si i ranjena opljačkali te i pretukli pa se oblačiš u šta god a i bosa si!
Ne u tušu sam i upravo sam zgnječila paradajz!
Uđe i Lavić pa refleksno lupi Sarmasa u nos i poljubi Lavicu i donese joj haljinu.
Sarmas krvari.
Izvini ali ona je moja!
Lavić pogleda Lavicu probudi Bigu donese kokice Bigi i Lavici i baci se na Sarmasa.
Gle ovi se tuku!
Ovijega dvojica shvatiše šta je potrebito te Lavić isuče mač iz kajša a Sarmas sarmu iz gaća pa njome isprska Lavića a ovaj mu otfikari farmerke pa se vide roze gaće i svuda srdašca.
A skijanje je popularno i Dži reši da skija.
Šta?upita Ripi.
Da sine moj a i moj najmiliji Gule će da nauči da se skija!
Ali tata s poštovanjem ti si prošašavio mrtvačke mi lobanje!
Zatim su se Ripi Gule i Dži našli na vrh brda.
Tata skije idu preko cipele!kaže Ripi.
Ne sine ne treba mi meni cipela!A ne treba ni Guletu!
Važi se tata neka ti po volji!
Shadash shesh shpušhtamo nizsh padalicshu!
Tata bog te mazo ode Gule sada sam najajaisala imaš da me pojedeš kao onaj ljubičasti jezik od čau čau jadna kuca!
Sine skači na gumene noge pa na skije pa nizvodno!
Ripi odjekuje niz planinu.
Tata ti si potpuno pobljackavio!
Dži uzme skije ih natakne na palčeve zaveže čvor i počne da skija uz silni bol.
Gule se čuje tamo amo i bio je majušni kao izgubljena tačkica.
Haleeeeee!Ripicheeeee!
Ripi se okrene prema Džiju uspaničeno i hladnokrvo.
Pogibe Gule!
Baš me briga!reče Dži.
Za to vreme Gule se zagrudva u celo društvance koje se vraća iz šetnje a na njih se sruče te Dži te Ripi.
Ugasila mi se cigara!
Gusara mi!
A ja sham ti ishpao ovde Jurij Gagarinsh i Nilsh Amshtrongsh!
Opšte uživanje je bilo na Tibetu Lavica kotrlja Laviću grožđe niz oči pa u nos pa usta kad će moći bez ičije pomoći Biga i Vuki slažu pazlić od ledenih kockica koje se tope i prave baricu kao pišanjak.
Mimoza čita Guletu prazne listove a Gule spava.
Dži leži na terasi i sunča se po ledenom mesecu a cigara mu sija kao svetionik za izgubljene snežne laže samo mu stopala vire pa su skroz pobelela jer je ih pokriva sneg u plavom licu i crveni nos i ništa se ne vidi jer mu sa obrva vise ledenice boja plava belog snega i leda što su se pomešale.
On bos u masnoj crnoj haljini učitelj i gospodar prozbori svakojako.
Majku mu se sere ala je bre sinovi i ćeri moje ledara ovde odoh ti sam ja unutra!
Ripi Lavica i Dži su otišli u grad.
Dži se okliznuo na led i pao na njušku i na cigaru pa žar žestoko udahnu u nos te stade poskakivati kao onaj dedica što ga je beba šutnula u cevanice dok su ga ove dve veoma zeleno gledale.
Zatim su naleteli na Sarmasa pa se Lavica smotala u Džijevu haljinu tj ušla je unutra pa Dži stane ponovo da skakuće misleći da mu je veverica pala sa jelki i borića na glavu i vrišti po Havajski.
Aloha Sarmase sine moj ćoravi!
Dži poštovanje dobar dan i zdravlje svima što ih poznaš i ne poznaš i prijatna ti ova ledena smrznuta vetrovita grozna noć!reče Sarmas i kihkom ispljuva Džija.
Ne seri sine moj nego bolje reci šta mi najgore od sviju zala ovoga sveta hoćeš?mrgodno grmi kao ledolomac Dži.
Ovaj gde mi je cura?kaže Sarmas.
Lavica od iznadženja ugrize Džija za uvo pošto mu je bila baš tu u haljini ulepljena u kudravu katranastu grivljivu kosu.
Dži je čvrkne glavom po glavi i kašlje kah kah.
O..k..e..j!Prilično vam je haljina trendi živahna puna energije ljubavi i lepote!
Ne seri sine moj nego mi se izbriši za vida!
Dži odlepi Lavicu sa unutar haljine obriše njome znoj sa lica i kaže ukoliko je to u opšte kazivanje.
Sine sine budi se ko si šta si kako si?
Dah dah nikad bolje!
Vide oni Ripi koja se dosađuje pa ugleda jednog mladlog gusara pa joj se vidi duga u očima i ova mu priča.
Ja sam Ripilinda a za tebe sam Ripi a ti?
Ja sam Ruenaldo a za tebe Rule!
Dži se onesvesti i padne na Lavicu a Lavica na Džija.
Uveče su otišli na picu ali na Tibetu nema pica nego tsampa tako da su jeli kačamak i psovali a u to ime se Gule usrao.
Pa šta!I ovako si se ugojio da ličiš na zmaja a ne na vukodlaka Transilvanijski idiote žderaču sira!kaže Lavić.
Biga mu brižno odalami nos da pusti kapljicu krvčića.
Hagalla vagalla!Viiiiiis!obraduje se Vuki.
Lavić lupi Lavici šamar da je probudi.
Mama...još malo!kaže Lavica.
Kakvi još malo!Nema tu još ništa!Idemo napolje da se grudvamo!
Dži sedi veliki kao statua kao brdo kao planina kao čudo božje a milo usrano stvorenje do njega liči na ubuđalo zrno graška sa dve glave jedna mala druga velika i kaže:
Hale zhar moramo da shi izhjedemo cheli ovaj kazansh pashulja shami zha shebe?
Sine moj bolji ti je pasulj od tsampe!
A zhašhto hale?
Pa više ćeš da sereš idiote!
Hvala ti hale oko moje!Do neba ti shunce shpržhilo shlatku guzhicu shrche moje!Volim te najpovišhe od shraćhke žhute!Žhiliche krvava šhto she u oko zhabi shve do dupeta!Hale lepi neshretni ti đhubre jedno matoro pokvareno kao mućhak shmrdljivi hoćhešh da mi uvališh ovo shtrahotu u gubichu moju medenu ljiubljenu pa da dušhu proshpem u pelenichu novu novchijatu kao dijamant čhishtunshku!
Ahmed se usprotivi kelneru pesnicama što ovaj slepac dade kamilici slatko od borovnica umesto kamilicu od kamilice.
Ahčuni jmek!Kamila ne sme da jede slatko od borovnice!
Ah da!reče Dži i ode glavom pod sto da urla od smeha.
Izjutra se Lavić isteglio kao pravi lav i poleteo kao kraljevski orao kroz prozor pa očekuje on da onako jadan sklizne niz santu leda u jezero međutim se slučajno uhvati za stalaktit pa ostane tu da vrišti sve dok se taj isti stalaktit ne otkači i ne sjuri se kao kometa da se zabije među Vukijeve skije odmah tu dole te se Lavić i Vuki presretnu nosem u nos.
Ihahukaj!vrisne Vuki i zagrize ledenicu a tu beše i Lavića vratić poplav od studeni.
Tereza što tu šeta uzme ono najšiljatije parčence ledenice i imitira sladoled duboko u gušici.
Dži se dimi tamo odozgore i priupita umiljatim i zvonastim glasom kao bronzana zvončina srušene katedrale iz stogodišnjeg rata:
Šta to radite deco moja?Sramotite me pred svim časnim ovim monasima!Svi u kaznu!
Svi se zbunjeno zgledaše a dobiše po jednu pelenicu svetoga Guleta od svetoga pasulja umazanu na teme.
Gde shu mi peleniche?
Dži pokaza srednjim prstom na ono troje usranika pa im sveti Gule sede na glavu i ko zna šta bi.
Od silne dosade polarnim sankama i gomilom haskija su pošli sa tibeta nazad toplim krajevima ali na mostu koji vezuje hladno s toplim Guletu pridođe mukotrpni pasulj na jezik a sa jezika za vrat voljenog oca.
Dži se pomeri munjevito pa sleti sa sanki uhvati ga Lavić za petu a Lavica Lavića za petu i videvši ovo svakog svakoga uhvati za petu i to ispadne kao neki spetljani vozić koji pada u ambis i pada petu za petu u tragičnoj muzici izgladnelog mačijeg hora.
Gule se od sviju redom jedini snašao u toj katastrofi neopisivoj Mozinim opisom.
Skinuo je munjevito Gule svoju pelenicu i zapeo nad glavicu sa one tri dlačice kao padobran i sleteo je kao pravi orao na milu zelenu travicu a ostali su surfovali sa lavinom koja je uništila mnogo sirotinjskih sela.
Dži je velikodušno nagradio seljane te su ova sela postala najbogatija na planeti zemlji onoj trećoj od zvezde sunce u sunčevom sistemu a ovi seljani su mu ispleli dve kike za hvala.
I tako sada Dži ima kikice ali se one ne daju videti od turbulencije daha i sagorevanja lišća kubanskog duvana Đžijeve moćne neugasive cigare koja kao da mu je deo i uma i tela kako god da je to i ovde i onde.
PLAVO ZVONO NEKI TAMO DEO
Velika kružna terasa Plavoga Zvona nije bilo statična ona je bukvalno kružila oko Plavog Zvona ali ne sama od sebe već na Lavićev pogled kada bi se duboko zagledao u neku tačku koja nije tačno pred njim i terasa bi se naprosto okrenula ka toj tački.
Gledao bi on šume u nedogled a oblaci isparenja šuma bi se večito mešali sa blagim dimom što je dolazio iz unutra Plavog Zvona kojim bi Lavica začinila sav prostor unutra i napolje Plavog Zvona.
Isparenja šume i naparfemisani dim bi se ukrstili u Lavićevim idejama i on bi tada bio van sebe kao da ga je svo to čudo isisalo napolje iz tela u neku novu ideju što ne pripada njemu nego nekakvoj lepoti lepoj samoj za sebe a da njemu u njoj da bude skroz fino sem one tuge što ne može da je shvati samo nju Lavicu i sebe.
Ali je imao Plavo Zvono i ono je bilo dovoljno neobjašnjivo da se i on sam utopi u to fino neznanje i budno spava opušten kao list na onom drvetu tamo pravo napred.
Plavo zvono se nalazi tačno tamo gde ga je postavio Haleja.
Plavo zvono nema tačan položaj već samo daljinu koju ima Proksima od zemlje i to je sve i postoji još samo ono koliko je daleko od Iosa.
U plavom zvonu nema ništa nema šta da se opipa ili uoči ima puno hodnika kojima može da se lebdi ili trći ali nije sigurno da li su ti hodnici samo u idejama.
Čini se da mora mnogo mašte da bi se išlo hodnicima ne možeš tek tako da odeš moraš obavezno da izmisliš onaj hodničić kojim želiš poći.
Nije taj hodnik živ kao u pričama za decu i nisu to neki crvi pa se ti šetaš u njihovom stomaku to je običan hodnik.
Nema ni tačan broj hodnika jer ako Lavić ili Lavica sutra izmisle još hodnika onda ih ima više ili manje ili nijedan.
Plavo zvono je najbolja igraonica koju užasno razmaženo derište može da izmisli i unutra ima toliko mnogo ideja da za spolja nije ostala nijedna ideja pa su onda ono dvoje neprikosnovenih dripaca izmislili da je kosmos u plavom zvonu a spolja kružna terasa koja gleda na unutra jer onamo nema ništa.
Meja i Seja su jednom rekli Laviću i Lavici da su izmislili još jednu crnu rupu a kada se tako desi onda u nju i uletiš a to ti je kao da uletiš odmah u sve ostale.
Nakon što je Lavić pomišljao da izađe napolje iz plavog zvona ispostavilo se da je prostor oko njega toliko malen da u njemu ne može ni da se kreće ni da misli ni da ima vreme.
Usisao se u Plavom Zvonu i to ti je šta je tu s Lavicom zajedno za njim a nema entropije nego samo brljanije.
Klizili su po svojim idejama kao na dasci za survofanje ali umesto da stignu na kraj ideje već su bili na početku neke druge ideje.
Eto ga Plavo Zvono ali Meja i Seja još oduvek znaju za te neeuklidske senzacije.
LAŽNA SMRT BARAKUDA DŽOA
Pustinjom i prašumom Iosa poljima žita i vulkanskih kamenica iz udaljenog vrtića pa preko predivno avetinjskog groblja i putem začarane šume gde je krčma Gule je dojurio kukav vrištav i kao poliven vrelim uljem za pomfrit namenjenim srednjevekovnim vešticama.
Iz pelenice mu je virila petarda što mu je kvarno poturila Mimozica dok je trčao i plakao.
Izlete Gule na beli šljunak pred džinovska dvokrilna vrata Lavicine kuće i podiže glavu ka kuli gde beše laboratorija njegovog poštovanog oca pa u samom trenu kad puče ona petarda Gule u vis vrištati.
Hale moj hale!Barakudah Džho je uginuosh geknuosh riknuosh pandrknuosh otegosh papke chapnuo chrko shve u shvemu ishpushtio dushu te zhamenio džak uglja zha Gabrijelovu trubichu!
Misliš li reći umro je?pita polu zbunjeno polu krajnje nezainteresovano Dži.
Jeshte boga ti tebe mi kune mi she u tvoju poshtovanu glavichu!dernja se Gule i stavlja levu ruku na srce a desnim kažiprstom ukazuje na kišne oblake ili na boga oca ko bi ga već znao.
Ama bre idiote ostavi se ti moje poštovane tikve i hajmo da pokopamo tvog drugara!urla Dži pitaj boga zašto obrativši pažnju na ono maleno usrano čudo što džedži pred kuću i cedi se u baru suza i proliva od tuge.
Laviću!Laviću!viče moćni Dži.
Lavić uleti sav znojav obeznanjen i šiznut zbunjen bos u farkama i recituje glasnije od Sokratesa u Atinskom amfiteatru štogod bezveze.
Volim te u pola što jesi volim te celu što si volim te još više nego što cela jesi cela ti!
Šta su ti te budalaštine sine moj?
Komponujem poeziju!
Pa ta poezija nije od tebe sine moj nego od Šelija!
A boga mi učitelju vala jest i opet sam zgrešio!
Hajmo!Daj ih sve probuditi!Idi pozvoni ono zvono što sam ukrao sa zvonika oca Themusa i nosi ga!izdernja se Dži i udari pesnicom u plafon kao rogovima u banderu te se načisto razbije.
Ama šta mi to pričaš učitelju kako ti zvono mogu ja rukama i nogama poneti?Pa treba mi horda zveri i ljudi da to pokrenu!vrišti Lavić mlatarajući rukama kao da hvata prolećne mace.
Dobro de ne se deri žestoko nego nosi se ti i ono zvono sam!kaže umorno učitelj i nepovratno se zamisli.
Ama u tom i jeste cela stvar što ja ne mogu sam!kaže Lavić i konačno pohvata sve mace i stane sa rukama da bi se uhvatio za bolne slepoočnice.
Dobro onda batali!Idi i odzvoni mu u zdravlje i dug život za onoga sto se zvao Barakuda Džo što umre danaske!zaurla učitelj kao sva zvono u jednom jedinom gutljaju pa i ona još od pamtiveka.
Daske?Daske za krst?priupitava zbunjeno Lavić.
Ne slušaš me idiote!Danas je pandrknulo derište i idemo si sviju zajedno da ga iskopamo!
Misliš li o učitelju da ga pokopamo?
Štagod!
A gde da ga nađemo?
Pa na groblju idiote kada je već mrtav!
Logično!
Ispeci kozu iscedi lozu naberi mimozu natoči bozu i još svašta pa da se veselimo!dernja se Dži.
Znači li to da nosim sve živo o učitelju!
I ode crna tunjava litija a Gule nosi drveni krst na leđima na čelu litije.
Makni to sa leđa i drži spreda se u ruke!zgrmi mu Dži u uvce.
Pa lakšhe mi ovako hale pošhtovani!
Ama premakni taj krst spreda!
Te Gule pođe onako kako valja i stigne tamo gde piše na groblju ovde leži Barakuda Džo i kulira.
Društvo!A jeste li doneli štagod i za mene!obraduje se se Barakuda Džo.
Pa živ je!vrisne Dži nekako opakije nego svaki božiji dan.
A jašta sam živ a evo i piše kako ovde lepo kuliram!
I bi to jedna od najžurki što ih ima samo na Kikladskim ostrvima i još najžešće na Iosu a to još od Dionisa pa doovde sad ovde danas na ovaj datum koji piše dole gde piše današnji datum.
GULE I CRNA RUPA SRAĆKA I KOSMOS
Meja i Seja nisu videli da se Mali Dečak Gustav ušunjao u leteći tanjir i kada je Haleja poleteo u zvezde Gule je čučnuo iza fotelje i stenjuckao.
Ash!Ash!
I leteći tanjir se bacio u oblake kao da je to moćnoga Džija ispljuvak i otišao pravo u mlekce mlečnoga puta tamo odakle izlazi svo mleko sveta.
Ali to nije sve tu se desilo najčudnije.
Gule je načinio rusvaj sa svojom pelenicom te vapijući za tim da pukne od sraćke ona i puče.
Aaaaaaaaash!
I pelenica pljasnu.
I zalete se pelenica u crnu rupu našega Mlečnoga Puta umazane čarobne Guletove gluposti i onda se te gluposti zalete pa je pucalo silno i neprijatno.
Iz tišine mraka i ničega čuo se besno nervozni glas pramajke Gee.
Šta mi pobogu uradiste s ovim mojim budućim univerzumom i koji ste sada pa vi da budete ovde gde ne možete da budete ni vi ni oni?
Mi smo Meja i Seja!iscijukaše veselo marsovci jer su Marsovci po svojoj prilici uvek veseli a i još više onda kad ne treba.
I ko je za ime božije ovaj slepac ovaj tu dole skriven i usran?
Taj ti je tu Gule Mali Dečak Hjushtavsh!
Pa dobro bre šta uradi taj nesretni umazanik usrana mu duša!On zasra sav kosmos za sva vremena!
Čokolada!ubaci onako nasumice Meja.
Čokoladica slatka!dodaje kiselo Seja da vadi stvar.
I tako će sada ceo kosmos da bude od te vaše čokoladice slatke!vrisne histerično pramajka Gea.
Tako jesh!kaže radosno Gule.
Ali to nema blage veze sa onim što sam ja htela da učinim sa svetom!
Iz bezprostorne i bezvremene crne rupe izleteo je kosmos i bio je sav od Guletovih guzotvorina i to je onako kako ga je stvorio Gule Mali Sveti Dečak kako ga često zove njegov ćale Dži ali je sve to samo priča iliti filozofsko pitanje što bi rekao Lavić.
SENDVIČ OD AJKULE
Ali sve to nije ništa u odnosu na ono šta se dogodilo sa jednim sendvičem jadnom malom kljakavom i škrbavom Guletu što mu je spremila njegova omiljena lepotica pegava mršava zazidana u staklene naočare Mimozica.
Gule!Gule!Imam iznenađence za tebe!vikala je za njim Mimoza dok je ovaj bežao što brže može niz hodnik najgornjeg sprata.
Ama pushti me na miru!
Gulence srce imam sendvič za tebe!vrištala je Moza spremna da mu zabije esker u pelenicu ako ne pristane da ga pojede.
Ama bre nisham gladansh!
E ima da jedeš kad sam se mučila da ti pravim!
Zaletela se kao raketa i ščepala Guleta negde izmedju dva krivudanja dok se sudarao sa zidinama.
Pali su jedno preko drugog a Mimoza mu je nagurala sendvič u usta sve preko zaglavljene protezice.
Gule se zadavio hteo je da povraća ali mu je Mimoza gurnula sendvič jos dublje i on je da bi preživeo stao da guta.
Ijaush!Ijaush!
Ne cmizdri i žderi!Preukusno je za takvog malog bednika kao što si ti!
Gule je gutao suze i ajkulu.
To ti je sendvič od ajkule idiote jedan!Najbolja riba!Nažderi se i dođi kasnije da mi se zahvališ!
I Mimoza se polako udaljila.
Gule je ostao sam na podu ogromnog hodnika najvišljeg sprata najveće kuće na Iosu.
I tada se desilo ono strašno.
Dok je on rasklimatanim izlomljenim zubićima mljackao sendvič od ajkule nešto ga je sčepalo za usta.
Vrisnuo je i skočio na noge.
Uhvatio se celom rukom za usta i na ruci je ostala krv.
Ijaush!
Pogledao je pažljivo okolo ko mu je to načinio kakvo zlo ali nije bilo nikoga.
Onda je ponovo zagrizao sendvič ali ovoga puta se stvar šestoko izvrnula i sendvič ga je ugrizao tako silovito da je Gule zapištao.
Ijauuuuuuuuush!
Onda je počeo da beži ali je sendvič od ajkule pojurio za njim.
Strovalio se Gule niz stepenice na prvi sprat i skotrljao se punom brzinom niz ovaj novi hodnik dok je sendvič od ajkule graciozno i užurbano plivao za njim.
Gule je opet bio na nogama i vrištao je koješta bez veze.
Izleteo je na sunčanu terasu gde je obično bio Dži u pomoć ali tamo ga nije bilo.
Ostali su sami Gule i sendvič od ajkule.
Gule se zakucao za ogradu i stao da brekće.
Mamiche shlatka pa ovo je krajičhaksh mog živothićha!Bićhu pojedensh zha doručhkićh shlatki!
I Gule se hrabro popeo na mermernu terasu spreman da skače u more.
Tresao se i umirao od straha dok se sendvič vukao po terasi gladan Guletove sveže krvi i baš tada je dogmizao na mermernu ogradu i krenuo prema Guletu.
Ali kao i uvek u ovakvim pričama pojavio se spas u obliku dlakavog čudovišta.
To je bio Vuki Vukilence koji je došao sa peškirom i narandžastim cvikama da se sunča na terasi i video je sunce more Guleta i sendvič od ajkule.
Sendvič od ajkule!kriknuo je iznenađeno.
Sve je pobacio na pod terase.
Vuki potrča diže narandžaste cvike za sunce na rogove dohvati sendvič od ajkule i pojede ga u slast.
Kada je završio rekao je blagonamerno Guletu sa suzama zahvalnosti.
Hvala ti Gule!
Ne Vuhi tebi shfala!kaže Gule i pada u nesvest sa terase u Egejsko More.
Posle su ga spasli i otišli da se sunčaju.
DŽI I OSTALE ZVERI U LAVIRINT BAŠTI LAVICINE KUĆE NA IOSU
Kamion je sasvim tiho prišao Lavicinoj kuće na Iosu i izgubio se u lavirint bašti tako sočno kao da više nikada ne može odande da izađe i negde sasvim bezveze je istovario ogroman kavez koji se tumbao i istumbao i još dalje pretapao iz šupljeg u prazno kao da ga je Lavić opio svim svojim čarolijama.
Kamion se strašno izgubio ali kavez ne.
Ostao je tu negde u zelenom lavirintu sakriven od svih i pun strašnih zveri koje se ne sanjaju ni u najjezivijim košmarima.
Kad konačno dođe mir ovako Lavica priča Bigi svojoj dugarici sestri i sve na svetu.
Lepoto moja!Danas si mi lepa kao varnica sunašca u kapljici suzice na mom nežnom dlanu i još se u njoj i duge prepliću i vezuju u čvor!
A Biga Lavici odgovara ovako.
Oh!Lutko moja slatka nisam ni približno lepa kao ti moj cvete ozareni sjaju mog oka drhtaju moga tela latice koju hoću da umirišem ne bih li postala kao ti!
Preteruješ!kaže polaskano Lavica i ushićeno trepće.
Ma ne!Još si bolja od toga!A i ja!
Ok važi idemo dalje!kaže tek onako Lavica.
I tada su čule opštu riku raspuštenih zveri onako kao da im se sručila cela džungla na glavu.
Upiškile su se od straha.
Šta je ovaj haos?kaže ljutito Biga.
Mama poljubi me!odgovara Lavica.
Posle silnih peripetija mokrih gaćica i straha stigle su do kaveza a u kavezu je cica maca.
Ali ne samo to.
Cica maca beži od lava i to onog pravog lava sa crnom grivom i žućkastim zubima koji te jedu a tigar se penje na kavez pa se zaglavi tamo gore i počne da cvili.
Puma juri risa a crni panter roze pantera a fazan i rajska ptica sve ovo posmatraju ali van kaveza onda slegnu ramenima i odu u nepoznatom pravcu.
Deco moja!čuje se onako najžešće urlik gori od Tarzanavog ili od onog kada je čuvena sopranistkinja Bianka Kastafiora izgubila svoj nakit.
Jaguar kuguar i čita u kavezu a i ona krava tamo visoko na brdu pobliže ugašenom vulkanu utekli su a svi ostali su pobegli od straha.
Dži je vukljao u desnoj ruci nešto dugačko i opasno kao peruška za udaranje i zapevao.
Ah!Ah!Divno kako sam srećan!
Te je opalio onim bičem u vazduh ubio jadnu muvicu a bič je fljusnuo i sve mačke tamo u kavezu su povikale u glas.
Mamma miau!
Onda je Dži je tako otvorio kavez i ušao unutra a divlje mačke su se okupile oko njega i stale da predu sem one cica mace ta ga je ogrebla.
Dži je zbunjeno pogledao mačkicu i rekao.
Ako budeš dobra i ti češ da porasteš velika kao i druge mace!Zato nemoj da se zabigavaš sine moj!
Dži sve tako mudro zbori Bigi i Lavici teku suze od njegove mudrosti sunce ima narandžaste cvike jer mu mnogo sija oči u oči a trava mnogo brzo raste pa zato golica Bigu i Lavicu po tabanima i one se smeju kao dve ludice dok šetaju bose po lavirint bašti u spavaćici i pižamici i pričaju slatke gluposti.
HRONIKA GULETOVIH OSVETA
Niko nikada ne bi ni pomislio ni da mu padne na pamet kao večito onaj isti meteorit koji se nasumice strovalio i Tugunsku i načinio nešto slično Tunguski kao Gule svojoj pelenici ali baš iz tog razloga je Gule sjedinjen s Mozom kao palac i kažiprst i to kako kaže kažiprst a to se s njim već sjedinjeno empatiše palac pa odu do apoteke u selo i uzmu flašu ricinusovog ulja.
Ideja beše jednostavna a ostvarenje ideje bezvezno laka stvar za ta dva bezvredna beskorisna neupotrebljiva beznačajna bezobzirna neobrazovana izgažena bedna stvorenja bez detinjstva što je najgore od svega ostalog.
I onda isprazne kompletnu flašu u lonac dodaju so i biber alevu paprika lukac i džakče pasulja i nestanu odu ispare postanu nevidljivi liše prostoriju svoje bljutave ljigave stupidne prisutnosti.
A udje Zaza da kuva ručak što se ponekad dešava u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru i pošto joj nos maksimalno zapušen kao školska klonja ne oseti ti ona miris ricinusovog ulja nego zamisli drvo masline u maslinjaku kako se proliva s maslinovim uljem pravo u njen lonac te veselo u suzama skuva pasulj i poviče uz i niz stepenice kao da joj jurnuše sline kroz lavirint u lavirint bašti do pregladnelih ušiju onih nesretnika.
Jelo pasulj doručak ručak večera i šta ti ja znam sipano postavljeno puši se dodji vamo ga pojedeš u slast i lepotu čarolije!
Te one Hunske budale piratske neobrazovane besramne nezajažljive niknuše s neba i zemlju i nagrnuše na ricinus to jest pasulj.
I oshveta ćhe biti mojash!prošapta Gule a Mimoza ga cmokne direkt u uvce pa on pomisli da ga to anđeli nebeski nagrađuju za njegov plemeniti učinak.
I što posle bi to bi i sme se se pričati jer posramila bi se najjača pelenica od svih od grdne sraćke što prouzrokovaše ricinusovo ulje.
Samo jedno beše tačno i to je ono što spase Guleta od sigurne smrti.
Sine moj ovaj ti je specijalitet ukusniji od bilo kog što ikada moja nepca probahu a ona moćna probava mi iznenada načini mesta da mogu pojesti celoga vola!reče Dži i ostade živ kao i uvek.
Gule i Moza behu zbunjeni ali ne i Rikšin vo koga raskomadaše i proždraše kao Huni ali za miloga boga ovi to i jesu reče Megan zapnu da počini nešto posve novo mada prastaro i dobro poznato ovome svetu.
ŠKOLA I KROFNICA U I VAN ŠKOLE
Na onoj kamenoj ledini što štrči na Egejsko more kao zlo oko što se raduje pri svakoj svojoj zlotvornosti je večno i u nemiru počivala Lavicina terasa a okolo njenog domena je bilo kamenje i usred kamenja i selo a u selu škola.
I eto tu baš tu na tom preciznom mestu u toj školi su bacili da je zaposle Krofnicu da je skinu s vrata da bude korisna i da ukroti male neurotičare poput Guleta Barakuda Džoa Tomice Makacize i šta ti ja znam.
Ali nije bilo tako jer nikad nije onako kao tako što kaže jednom Denzel Vašington.
Ovi bednici dohvatiše Krofnicu pri njenom prvorođenom zakoračenju u školu i vezaše je za katedru poliše benzinom i zapališe.
Na svu sreću ili nesreću kako se kome dodeli ova ti je bila mnogo veštija nego što su to mogli i da sanjaju mali bednici te utekne iz klopke i frne se u ledeni potok da se ugasi i hladnokrvno osmisli osvetu.
Ali nije smislila samo bes iliti ražu što bi rekli Vizigoti i Anglosaksonci nego se opremi kao da nema sutrašnjice i sjutra rana spopadne nestretnike kao što se zaista ne radi u školi.
Pištolji u rukama raskorečena u dimu baruta smenjujući olovo bičem čije fijukanje da izazvati jezu a čuje se kao metak koji ti proleti kroz uvo u mozak pa izleti iz oka ona sama Krofnica potrpa decu u kavez vezan za konopac te odvuče kavez konopcem preko ramena sve do potoka pun pirana u koji ga ledeni baci.
I šta bi bi i samo Ioščani znaju šta ali se ne govori o tim stvarima da deca lepo spavaju a ne sanjaju grozomornosti.
Eto tako nam piše s ostrva Moza.
GULETOVA I RIPILINA BEDA NASRED MORA TAMO NEGDE IZMEĐU GRČKE I EGIPTA
ma tu još svakojakih gluposti a jedna od njih je kada se učitelj naljutio na sve svoje učenike i onda se pokupio pa otišao sa Iosa na svojoj veličanstvenoj kršini od lađe koja samo što nije potonula na dno Egejskoga mora ne bi li tamo ulovila koju plavu meduzu.
Sa sobom je Dži poveo samo svoju omiljenu dečicu Guleta Malog Dečaka i Ripilu ludu đevojku opasno besnu kao ris i deca su cvrkutala kao vrapčići od radosti što su sama sa ćaletom Džijem.
Sreli su na tom predivnom putovanju i ajkule i divlje sirene koje su htele da začaraju Džija kao nekada davno Odiseja ali je Odisej Grk a Dži Hun.
Sreli su i zalutale brodove čak i Holanđanina lutalicu.
Najgore od svega je što su na tako mirnom porodičnom krstarenju naleteli na okorele krvoločne nemilosrdne gusare a čim ih Dži spazi načisto poludi i ode sa njima u nepoznate avanture na putovanja bez granica.
Ali je to bilo mnogo gadno jer je ostavio prestravljene Guleta Malog i Ripilu ludu usred velikog Mediteranskog mora i samo im je negde iz duboke magle mahnuo.
Gule Mali je vrištao iz sveg svog kržljavog grla nešto savršeno bez veze.
Hale ja the volimsh kuku lele majčhiche mojash shlatka pochkrkavashemo od oluje i gladi!Ijaush!Ijaush!
Ripila je bila ozbiljna.
Ćale bre pa ti si ozbiljno pošandrcao!Pa nemoj da nas ostaviš ovde!Pocrkavaćemo kao pacovi na ovoj potonuloj olupini!Otkud ja bre znam gde ti je Grčka!Vraćaj se ovamo ti matori ludi idiote!
Ali je Dži na sve to veoma mudro odgovorio.
Kćeri moja velika si!I putovala si svim okeanima kao Pipi Duga Čarapa!A ovo more čeka baš tebe da te talasima i strujama odvede kući!
A jedna je Ripila urlikala.
Jel si ti pobljackavio jel to jedna od onih tvojih usranih lekcija ili si podetinjio kao usrana derišta?Pa nemoj da nas ostaviš nasred mora!
Gotovo je ćeri moja jer ti ja već odoh i tvoje prelepe reči više ne dopiru do mojih ušiju!Ćao zbogom adios!čulo se negde sa horizonta ali se Dži više nije video jer je nestao u magli gustoj kao guma za žvakanje.
Gule je stao da zavija kao skenjano štene koje ima tešku lajavu manu.
Ripila je vrištala i to je to.
I to je trajalo ama vrlo dugo.
A onda je dunuo vetar kao da ga je poslao sam bog mora Poseidon i jedra su se nadula i jedrenjak je poletao kao Sindbadov brod.
I leteo je iznad Mediterana visoko i brzo kao tica.
Ripila Luda i Gule Mali su se zagrlili kao brat i sestra po prvi put u životu i zapevali neku svoju posmrtnu jadikovnu pesmicu a njihovu jedrilicu su nosili bogovi baš onamo gde je bila njihova kuća na Iosu.
Oni su isekli nebo kao mačem bili su lakši od vetra i onda se pojavio Ios mala crna tačka gde iz pleistocenske lave izbi moderna lavina nepogodna za skijanje.
A na njenom štrčenjem u more špicu je bela tačkica ogromne Lavicine kuće.
Vetar je naglo oslabio i lagano ih spustio na travnjak ispred kuće nežno i brižno kao majka.
Hale je bogsh bogcha ti!povikao je Gule.
Ne lupaj gluposti Gule!vrišti Ripi i ljubi ga.
A već su svi dotrčali da vide ovo čudo.
Ovo je čudo!kaže Ripi dok se ljubi sa Bigom i Lavicom.
Zaista jeste!potvrđuju obe.
A sada nam ispričaj priču!
Onda je Ripila počela da budali i da brljavi a usput je lagala kao blesava i to tako strašno da na kraju balade nije niko ostao da je sluša svi su mislili da izmišlja gluposti ili da je dobila morsku bolest i da je jedrilicu samo slomatao nekakav mnogo veliki talas i bacio je na obalu a da je Dži usput ispao i udavio se ako je to uopšte moguće ili pitaj boga.
I tu počinje priča o Džiju brodolomniku kaže Megan ali niko nema pojma o toj priči.
DOGON NOMMO SIRIUS B
Nije nimalo lako bilo pratiti nemilosrdno ustreljene poglede Džijeve u kamene ploče iškrabane burlesknim praistorijskim škrabotinjarijama neznatnih datuma iz kojih je tek mnogo žestoko mnogo kasnije niknuo sat iliti ono lepo što priča vreme a što su tako žarko priželjkivali neandertalci da nose iznad šake i da se hvale kao crnci u harlemu.
Look at my watch yo!Iliti gle mi sat bre ti!
A crteži koliko god se ne trudile jadne ti u znojnim krpama što nekoć behu skupe maje i minići Biga i Lavica predstavljali su belog patuljka Sirius B što su ga otkrili tek 78me XXog veka pored one lepe zvezde za poželjkivanje želja i videle lepo njih dve crtež letećih tanjira sa tri nogice kao što onaj Halejin ima četiri kako lete pravo na planetu zemljicu u sunčevom sistemu i to u Afriku i to u Mali i to kod Dogona naroda koji je tamo.
Kroz znoj u očima i to mnogo mutno kao u blatu vide one kako iz letećih tanjira izlaze oni Nommoi koji liče na amfibije iliti ribe sa nogama iliti sirene i zdrave se u svoj ljubavi sa onim Dogonima a Dogoni im već napravili bazene da se ovi Nommoi ne suše bez veze na Malijskoj vrućinštini pa se brćkaju svi zajedno i slave dolazak nečeg najvažnijeg posle onog prvog najvažnijeg što niko ne zna šta je sem Džija jer taj tipični matori idiot sve zna a još slave uz piće i hranu što ovi Nommoi vade iz džepova koje i nemaju pa kao da ga daju onim Dogonima od usta što se kaže i posle su svi mislili da su Nommoi bogovi što je logično.
Pa je li ovo istina!pišti Biga.
Ne pričaj gluposti!To su pećinski crteži iz praistorije kao oni što ih voli da pravi učitelj!kaže joj Lavica.
A ne ne ne premda sam im malko pomognuo tu i tamo znaš leteći tanjiri nisu im neka specijalnost u glavnom su crtali koze!HA ha ha!kaže Dži mlatarajući cigarom amo i tamo oprljivši usput žarnim pepelom one dve.
I tako se radosno vratiše u rashlađeni Jaguar koji je mirno i pitomo čekao kao maca da im otvori vratanca a iz unutra se čula pesma Stinga.
Elej elej vidim sunce i magiju!
A ovde je sunce Sirius B i magija i sve ostalo pa čak i Sirius A.
Ali onda je Dži nagazio gas tako jako da je sve ostalo iza onom istom brzinom kao da nikada nije ni postalo ako u opšte takva kratkoća postoji ali ne postoji niti po Ajštajnu niti po Minkovskom ali je to jedna sasvim druga duga priča.
BIGA I LAVICA KOD CAKANE I MAKANE
Pun mesec je probudio Bigu baš onda kada je zvezda Danica posekla njegovu auru i onda se Bigi učinilo da mesec krvari na njene bele čaršave te je skočila u pravcu američkog plakara što je deli od Lavicine sobe sa dvoja vratanca sa ove i one strane.
Zagrlila je Lavicu i stala da joj kiši suzice od onoga straha svuda po vratiću kao da je pukao crep tamo iznad glave.
Lavica je fino šutnula u rebra i Biga se zaluftala pravo u zid i zalepila kao puknuti balon crvene žvake.
Šta ti je?Šta mi je?Koliko je sati?Šta me bre daviš za gušicu?Šta glumiš žvaku na zidu?izbrblja Lavica i na kraju se probudi a Biga tamo na zidu cvokoće kao duh prababe koji vidi duha čukunbabe.
Sanjala sam mesec i krv!kaže Biga i onako ljigavo kao ona igračka za malu decu što zovu ljigavac uslinavi se pod Lavicine uštirkane bele svilenkaste čaršave što se sijaju u mraku čak i kada je mrkli abonosni grobni mrak.
Lavica vrisne a Biga joj izađe od ispod čaršava tik nos u nos pa se dodirnu i pukne varnica.
Ajoj sestro slatka koji ti je moj đavo!priupita Lavica škrgučeći zubima Bigi usta.
Biga se obriše nadlanicom po facici a pre svega svoje izbalavljene usnice.
Ne!Videla sam demone!
Prava gotika omen!Danas iliti jutros iliti noćas iliti kad tad obićiće nas duhovi!kaže Lavica mirna kao kockica leda u plastičnoj kutijici za kocke leda u džinovskom frizu džinovskog frižidera one Zazine kuhinje gde stalno plače tamo u svojoj kuhinji.
Polako su ustale i zajedno ušle u američki plakar kao u šumu u pomrčini ali pre toga su samo kliknule jednim zajedničkim prstom mišića na laptopu koji je elegantno odvalio na njihove umnožene zvučnike onu baroknu operu od Hendla Mesiju da im razbije strah od demona i unese Hrišćanski duh kao što su to učinili Bob Sinklar i Tatjana kad im je dozlogrdilo da ne budu najveličanstveniji.
Beše tog jutra jutro znači sunce i kafa ali bilo bi rano za kafu ali ne i za poštara koji uvek donosi glupa pisma napisana onim šiljkom što vrhom zapišava slovca a što su nekada zvali olovka sa fontanom.
U pismu je bila pozivnica na bal kod Cakane i Makane a Cakana i Makana su bile njihove komšinice isto onoliko koliko i Mimoza od kog je istog Moza dobila ime Mimoza premda niko nije skapirao iliti skalpirao kakve ima veze Aleksandra Dimitris i Mimoza.
Bal vampira počinje kada vampiri prestanu da cvikaju od svetlosti dana a dan je sunce pa je neustrašivi Lavić ščepao mačetu i probio puteljak kroz trnje i grnje što miriše na mediteransku suvoću tipičnu za Ios izgubljen u Egejskom moru.
Biga je zarila svoje prstiće u Lavicin dlan a Lavica je blago priupitala.
Zašto mi ne zariješ kandže kada me stiskaš već do krvi kao blesava?
Zato što sam izgrizla noktiće!
A na malom prstu?
I on je otišao!
Dve kule kao dva svetionika tornjevi zvonika dvaju minareta za dva Nasrudina onog jedinog idola Guleta Malog kao prsti od jablana i dvoglava zmaja dvoglave Hidre su nikle iz polja trnja i grnja obeščašćene zadnjim zračkom sunašca koje se zakačilo na jedini suncokret u livadi i tamo ostao prikovan.
Lavić je glamurozno zveknuo čekić u obliku odsečene vampirske glave u orahova dvokrilna vrata zamka pa mu je to odjeknulo kao olovno klatno u praznoj flaši Viskija i onda je pobegao a ona vrata se otvorila i pojavile su se Cakana Makana mama i tata i bili su vampirski grozni ali šta se onda desilo da spase Bigu i Lavicu.
Onaj zrak sunca što se zakucao u suncokret se prevrnuo sa suncokreta dok je suncokret tražio svoj zrak sunca a kada ga je pronašao sve se odbacilo na Cakanu Makanu mamu i tatu i oni su se pretvorili u u prašinu a o kojoj su se probrinuli Petros i Čiros kada je došlo vreme i za to.
Biga i Lavica su bile vesele a Lavić isti onakav kao i pre a Megan i Mimoza kažu da je sve dobro kad se to dobro svrši.
vampiri
JEDNOG LEPOG DANA
Kao i uvek bilo je fino sunčano lepo fino krasno i sve ostalo a u stvari je bila tako gadna nesnosna užasna prokleto paklena vrućina da je sunce moralo da gucne ledeni sokić sa mrvicama zaleđenog kiseonika helijuma azota i ostalih razbijenih čestica kvarka i antimaterije koje su jurišale po sokiću kao da ih juri Moza da ih popljuje sve sa onom svojom jezivom kijavicom.
Svi su se probudili na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Lavica se već kupa u bazenu Lavić mulja prstima po koktelu Vuki lomi jadac sa ćurkom ko će koga da pojede a Gule sedi na pločicama kupatila i igra se sa pelenicom tako što pravi one male kuglice opasnije od Mozinih eksera.
Izađe Gule iz kupatila a utrči sva besna Lepotica i vaticom zahvati kuglice svog pudera da našminka ružnoću svog tena te shvati u svoj svojoj gluposti da maže lice Guletovim kuglicama a ne svojim kuglicama pa istrči sva usrana da vrišti po hodniku.
Uđe za njom u kupatilo Prljavica sva začuđena što se ona budala dernja po hodniku i uhvati četkicu da pere zube sa ovom novom braonkasto smeđo zelenom pastom za zube i odmah promulja po ustima dobro poznati ukus vrhunskog đubreta tj Guletove umotvorine jer mu je valjda um u guzici.
Opsuje i otrči da vrišti i ona.
Gule se sakrije u kućicu za džukele sa džukelom.
Spase ga Dži što pozva sav taj narod u salon da objavi da idu na put oko sveta za pet minuta od sada.
I tako završe u jadnoj bedi na polu potonulom tankeru što je dži maznuo pre sto godina iz naftne fleke velike kao azija usred tihog okeana pa ga niko nije ni primetio.
A u brodu je bila nafta i zlato.
Zlato je pronašao Gule i pozlatio se ceo pa je ličio na usranu zlatnu statuu i naslonio se na ogradu da sluša pesmu kitova a kada mu je dosadilo otišao je do kormila potukao se sa Mozom da li na ovu ili onu stranu i brod je maltene potonuo.
I sada plivaju i prospe se nafta a Dži zapali cigaru i nafta se upali istopi zlato i tako se napravi zlatna lađa a nju ukrase sirene koje odmah su niodkud dotrčale u pomoć Džiju.
Lavić i Vuki su se zaleteli da surfuju na zlatnim daskama za surfovanje a Biga i Lavica da razgledaju radnje po zlatnoj lađi što su napravile sirene.
Dži se šeta i češka po buđavoj bradi pa tek shvati da mu je uletela mala sirena u haljinu pa je istrese u more i smeje se najžešće.
Ha!Ha!Ha!
Gule večera večeru za carskim stolom na zlatnoj lađi i gađa mozu praćkom da ova jadna oćoravi.
Ali sirene zaspe i Haleja ode na Antares sa Mejom i Sejom i onda nema ko da plovi zlatnu lađu i ova se elegantno nasuče na peščanu plažu nekog malenog ostrva izgubljenog u Egejskom moru što zovu Ios.
I sada se svi pitaju.
Da li ti sanjaš ono što ja sanjam i ko je ko tamo gde nije niko a odakle su došli svi?
LETOVANJE U ŠVEDSKOJ ILITI BELI MEDA SA NARANDŽASTIM CVIKAMA ZA SUNCE
Prilično čudna stvar koja treba ovde da se napomene jeste blesava ideja da fenomenalna družina sa toplog Grčkog ostrva Ios izgubljenog u Egejskom moru ode na letovanje u ledenu zemlju vikinga Švedsku i to baš gore na sever gde je još hladnije nego na dole na jugu.
U neki zaledjeni hotel stigoše onako na gomilu po običaju a koji se zove Ledeni Hotel i koji je poznat po tome da je opako skup i i to je jedino po čemu je poznat.
Pre svega je zaledjen i najstrašnije od svega beše to učiteljeva ideja jedna od najsurovijih što je nikla u njegovom prosvetljenom umu.
A on iz znamenitog razloga nešto između Gandija i Jetija nije mogao da nosi ni čarape ni čizme pa je išao bos po ledu u svojoj strahovitoj bundi kao ona što je ima Paja Patak i tvrdio da mu nimalo nije hladno već mu prija a da ga led hladi od preteške bunde.
Ovaj ti je kao irvas!rekli su Švedjani a Švedanjke su se momentalno zaljubile u to dvonožno čudoviste.
I tako je Dži šetao bos po ledu u hotelu i po ledu van hotela i to na divljenje svih prisutnih.
Biga i Lavica su pokušale da se grudvaju ali je sve bilo potpuno zaleđeno zato su se zatvorile u svoju sobu i upalile moćnu grejalicu što duva usijani mlaz vrelog vazduha kao saharski vetar Siroko da ih podseti na moćne doživljaje sa učiteljem u Hogaru što je inače bilo najstrožije zabranjeno pa je soba stala da se otapa dok su one iz sve snage piljile u barice vode koja se puši.
Kasnije kada su ugasile grejalicu od sobe nije ostalo ništa sem stalaktita i stalagmita.
Besno su tražile drugu sobu koja malo više liči na sobu a ne na pećinu.
Vuki i Lavić su se zaglavili ispred raspaljeno užarenog kamina neke krčme i zapili se sve do polaska iz Švedske uz sušeno meso divlju muziku lude igračice i priče o pljačkama i onome što najgrđe može da počini Švedski čelik Sandvik.
I možda bi sve to nekako i prošlo normalno da Bigi i Lavici nije palo na pamet da izadju napolje iz hotela u jednu zdravu i sportsku šetnju.
Hodaju po ledenom bregu i žale se jedna drugoj.
Idu tako kao nezdrave i traže zabavu.
I jednoga lepoga dana su je i pronašle.
Gledaj!
Šta bre?
Pa ono tamo pravo!
Ama gde?
Ma tamo pravo ispred sebe!
A onda su se ukočile od straha i pretvorile u kipove i tako to dve bele bedne ubedačene statue.
Pa to je!
Da to je!
Beo je!
Da beo je!
Kao beli medved!
One su stajale licem u lice sa belim medvedom.
Slušaj hajde da se pravimo da smo mrtve onda nam neće ništa!
Mrtve smo a i dalje stojimo na nogama!
Pa da!
Važi!
Važi onda!
I tako su njih dve stajale i stajale a beli medved ih tako gleda i gleda sve dok ne reče.
Ama dokle ćete vas dve budale tako da stojite ispred mene?
One su se srušile.
Idiotkinje!Prvo me gnjavite onda zarijete nos u sneg kao da vas je grom udario!Na šta sve to liči?Zašto kvarite moju dosadu?Zato hoću da me zabavljate i gotovo!izdrao se beli meda.
Pa jeste načisto smo gotove!šapuće Biga.
Sestro slatka već smo odavno nas dve propale!kaže Lavica onako mirno i utešno.
I tako su njih dve povele sa sobom belog medveda.
Kako se zoveš?pitale su ga.
Šta me briga kako se zovem hoću kačket!
Kačket!vrisnule su.
Naravno da hoću kačket!I drugo hoću narandžaste naočare za sunce!
Propale smo!Ovaj još i govori!Sigurno voli i da troši pare!Još je odozgo i lud!kaže Lavica.
Podseća me na Vukija i Lavića draga moja!kaže Biga.
Aha jeste sestro!A da im ga uvalimo?
Čuo sam sve što govorite!Neće moći i neću da idem nigde od vas!Ne volim muškarce!Volim takve lepotice kao vas dve!I to je to!A drugo vas dve ste me našle i spasle iz ove ledare!Zato ste moje lepe mame koje će da me vole!I sve što ide uz to!
Posle su ga odvele na Ios.
Svi su se oduševili ludim belim medvedom koji priča svašta i uz to sa crnim kačketom i narandžastim cvikama za sunce a onda su polako shvatili da on voli i da igra što je bio najveći biser od svih obori kačket namakne cvike ispruži šape na pola otvori njušku i muzika!
UBISTVO ŠTO JE MALI DEČAK GUSTAV PREŽIVEO
Najtužnija i najgroznija stvar koja je uopšte mogla da se dogodi u do ludila najveselijoj kući na Iosu a da niko u suštini nije imao blage veze kako je do toga došlo bilo je što su bacili Malog Dečaka Gustava u provaliju.
A bledo modro Egejsko more je u suzama gledalo to jadno telo sa tri čuperka koje lebdi kao slomljeni zmaj.
Ama čim su to počinili svi su se oni pokajali ali je već bilo kasno.
Gustav je leteo kao kakav galeb levo desno skršenim mršavim krilima obleteo jedan tužan oblak koji ga je ispratio pogledom punim suza i nestao u rupi punoj vetra i bola a od ptice što je bio pretvorio se u tačku a od tačke u ništa.
I onda je to ništa pljusnulo u vodu.
I onda je bilo malo pene tek da ne bude baš ništa.
I tu na tom jadnom mestu mali se bedni Gustav udavio ili možda i nije.
Ajoj šta smo uradili!
A šta to?
Pa bacile smo Guleta u provaliju!
Pa naravno da smo ga bacile!I dobro je što smo ga bacile!Zamisli tek da ga nismo bacile šta bi onda bilo?Idalje bi nas gnjavio.
Ah jadan mali!mrmljala je Lavica.
Šta bre jadan mali pa jel si ti normalna?Jadan mali smrdljivi nepotrebni bednik!kreštala je Biga.
Ne nego jadan mali slatki dečak koji je bio uvek tako sam i tužan!
Pa dobro šta je s tobom?Jel si lepo htela da ga bacimo?I sada smo ga bacile!I šta hoćeš?
Ali Lavica je plakala i kukala i držala se za glavu.
Ma stvarno šta ti je?To je bio samo usrani Gule!mrmljao je Lavić kroz zube malo uplašeno malo nezainteresovano.
Ti umukni!kaže Biga.
Hajdemo na doručak!promuvao je Vuki kroz zube i sapleo reči o jezik.
Zaveži!odvali mu Lavica kao da ga gađa kamenicom u čelo a pogodi ga u oko.
I onda je iz čista mira tu gore na litici pod vrelim jutarnjim suncem koje prlji na Iosu nastala opšta kuknjava.
Kada se Dži ujutru probudio prvo šta je uradio bilo je da potraži svog omiljenog sina.
Ali ovoga nigde.
I onda je probudio celu kuću i svi su tražili a Malog Dečaka ni od korova kao da ga je progutala zemljica crna mada je to u stvari bilo more plavo.
To veče je bilo veoma zvanično zbog Gustavove iznenadne smrti.
Dži je obukao svoju najcrnju haljinu koja je bila najcrnja samo zato što je bila najmasnija.
Bos kao i uvek seo je za veliki sto u salonu.
Učenici su bili levo i desno od njega sedeli su ovako.
Dži u sredini pored njega Lavić pa onda
Lavica pa Krofnica tužna pa prazna stolica jadnog Malog Dečaka Gustava i tu onda njegova prelepa preslatka umiljata nežna sestrica Ripi.
Sa druge strane Džija su bili jezivi oštrozubi vukodlak Vuki i crvenokosa Biga potom hrabri pustinjski vitez Ahmed i Lepotica ljubav njegovog usamljenog kukavičkog života zatim pametna Megan kose boje trulog ljubičastog kestena Prljavica prljava nikakva a velika srca i na samom kraju u bari suza slinava Zaza.
Onda je Dži tiho pričao kao uspavani vulkan koji umesto lave pljucka bezvezne dosadne reči.
Otišao je naš mali ljubljeni svetac!Ko zna da li će da nam se vrati!On je bio naš sin i naš vođa!I mi smo ga čuvali!I voleli!Ceo svet je drugačiji od kada je došao!I sada kada je otišao mi smo sami i uplašeni!Ali on nas idalje čuva i voli!I mi ćemo da se ponašamo kao da je on ovde u svojoj stolici.
Dži je sagao glavu i slinavio na veliki bogati svečani crveni mahagoni sto ispred sebe i sve je bilo ljigavo.
Ne može to tako!vrisnuo je Lavić i šutnuo prepunu flasu viskija ispod stola ova odlete i razbi se kao zvečka i prosu žuto zlato.
Hik šefe spasićemo ga!Hik naći ćemo onog mamlaza!Vratićemo ga kući hik da nas gnjavi da nam smrdi da nam šuška!I svo ostalo sranje!
Tako je!Živeli!Ura!Navali!Udri!Padni mi na grudi!Ne štipaj me za guzicu!
Lepo rečeno Laviću!prošaptao je Dži tiho kao vetar mračno i smrtno dosadno kao apokalipsa sve u svemu bez veze.
Možda je zaspao?kažu neki.
Možda nije?kažu neki drugi.
I tako se desilo da su one dve pijane budale Vuki i Lavić iz istih stopa izleteli da traže Malog Dečaka Gustava.
Njihove doživljaje dok nisu našli Malog Dečaka je teško opisati pogotovo što niko nije u tome učestvovao a oni nisu hteli da kažu gde su bili šta su radili pili videli čuli ubili pojeli.
U svakom slučaju je Žuta Kevala pronašla čak tamo duboko na dnu mora svog sina pa ga je vratila u život zatim ga odnela na peščanu plažu gde su palme i sočno voće i gde su se krile najlepše muze one su kao u raju ručicama i nogicama dale ljubav malom bedniku.
Ali na toj prelepoj plaži ga nisu pronašli Vuki i Lavić nego Biga i Lavica koje je Dži poslao da traže Vukija i Lavica koji su tražili Malog Dečaka.
A gde su bili Vuki i Lavić to je čudo božje iliti jedna preduga i sasvim neobična priča prepuna ornamenata i nemogućih dogodovština koje treba saslušati pažljivo u gluvo doba noći punoj duhova sa čašom snažnog pića u jednoj ruci i oštrim mačem u drugoj ako uopšte pristanu da je ispričaju a priča se da u njoj ima trolova zmajeva i lepotica.
DŽI U RIU
Dži pouzdano tvrdi da je on potpomogao da naprave onu veliku statuu što liči na to kao da anđeoski visi iznad grada Ria.
A to je uz pomoć ritma što mu je nehotice dao kada je pevao u Riu sjedno sa idejom o celom svetu a svet jest veliki a i još veći a beše to neki Majki de Faki iz jedne plavokrvne porodice.
A tu ideju je delio sa jednim još jačim od sebe arhitektom ideja od kojih je imao uvek dve mogućnosti u glavi kao Nasrudin pa su ga zvali Dva Paketa.
A kažu svi da je bolje dve ideje nego jedna.
I onda se ne zna baš tačno ko je dao ispomoć Učitelju Majki de Faki ili Dva Paketa da načini anđela.
Ali je anđeo svakako poleteo na Rio da napravi Ipanemu.
Jedna baba je šetala po plaži Ipanema i pevušila.
A ona dvojica ili trojica a kažu u tajnosti da ih je uvek trojica su napravili pesmu i još svašta što bi Nasrudinova genijalnost upleletela u paučinu večnosti.
Dži je posle kazao da je ta baba bila Žuta Keva očiju boje dubokog okeana i hobotničnim kracima samo što ju je on izgubio u vremenu a što je još tužnije je i u zaboravu pa je ostarela.
Itekako sve to piše od reči do reči na jednoj stranici neodređenog datuma u Megonovom rokovniku ali to nema veze jer Dži i Ajnštajn kažu da nema nikakav pojam koji se zove vreme tako da svi oni repuju i pevaju a talasi pljuskaju kao jedan dah koji nikada neće da predahne.
IOS I KNOSSOS
Tavan u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgljubenom u Egejskom moru nije na vrhu gde mu je nesačuvano mesto nego je negde u prostoru između dve kule i ostatka kuće premda je podrum onuda gde ga i tražiš i nalazi se još niže od ispod mora u katakombama koje su rešenje zagonetke Lavicine lavirint bašte buđav i bez prozora ali su relikvije na tavanu i zato je tavan na najvažnijem mestu tj tačno ispod Lavicine i učiteljve kule koje se sudaraju prozorsko oknastom prezirnom zenicom kao dve munje ona plava i ona crna.
Tavan o kome je reč ima krovni prozor od debelog stakla i u taj tavan je moglo da se uđe samo s krova i to samo kroz taj prozor a što je najgore na tavanu nije bilo struje nego sunce za dan a sveća za noć.
I eto tako su se tamo našle Biga i Lavica uvukle se u atiku sa kandelabrom u ruci hrabro podrhtavajući svim svojim kukavičlukom punom mesecu što ih avetinjski obasjava na večito isti jezoviti trik i upale su u atiku jer su se na taj dan baš Moza i Gule zafrkavali po krovu i gurkali ko će s krova u Egej i ostavili onaj prozor razjapljeno otvoren.
Beše to Gule što se odapeo s krova kao strela pa sad već celi dan leži u pesku i plače što se strpao u nj ko kamen do guše ali to nije bitno za ovu priču.
Eto tako su se Biga i Lavica skršile na zemlju jer na podu atike beše zemlje postavljena tu da upije vodu što će eventualno pasti s neba.
Je li bre čija je ova ideja?pita ljutito Biga.
Moja!kaže mirno Lavica slomljena kao prutić po bebinu guzicu.
Pa bre dobro hoćeš li da te slomatam ovde po zemljici crnoj i zatrpam u prašinu!vrišti Biga.
Prašina jesi prašina češ biti!kaže filosofski Lavica isto onako kao Lavić.
To ti je religija a ne filozofija!kaže Biga jenjavo ckičeći da se oporavi od onog strašnog pada s plafona na skorelu zemlju.
Pa šta da radim to mi je prvo palo na pamet!
Abyisus abyssum invocat!kaže Biga.
Šta ti je sada pa tebi?
Imitiram te!A drugo pala sam sa plafona na glavu!
Ćuti i ustani!
Ne mogu ni mali lakirani prstić leve noge da pomerim!
Onda filozofiraj!
U podrumu su relikvije a na tavanu knjige.
A Biga i Lavica su došle ovde da kopaju ne samo po koricama ili stranicama ili rečima knjiga nego svemu onome što u njima nose ideje mnogo ideja a dosada Bige i Lavice je isto što i Vukijev ćureći batak.
Dosada je glad a ideja je batak za tu glad.
Biblioteka u salonu kod Egejske terase je jedno a prašnjave knjige u prastarim škrinjama u atici su drugo.
Onde je ono dozvoljeno a ovde ono zabranjeno a u svemu zabranjenom su tajne ideje koje samo najsuptilniji poročnici magijskih nauka mogu da pronađu.
I tako to i bi.
Vetar dunu kroz onaj prokleti prozor i pogasi sveću do sveće a oblak sav od kiše zagrli mesečinu i to bi baš onda kada sva slova poleteše izvan knjiga i slova napraviše vir kao Meja i Seja pa Biga i Lavica odu u nekakvu mašovitu bezvezariju i nađu se ozidane u lavirintu ukrašenom mitskim životinjama i ljudima u fenomalnim odorama što bi značilo da su i muškarci i žene dečaci i devojičice bili odeveni zlatom i srebrom u pljusku dragih kamenja i sve to još pleše u muzici hiljaditih godina posle Hrista.
Ovo je lavirint a ja u mojoj baštici imam isti takav lavirint i onda znam da izađem napolje!kaže Lavica i pljeska dlan o dlan.
Mislim da si htela da kažeš mi mi mi mi!vrišti Biga.
Uz pisku i vrisku izletele su usred srednjevekovnog bala u palati porodice Knossos na vrhu Pirgosa na Iosu izgrađenoj u obliku lavirinta.
Ludo sestro ludo!
Još luđe sestro još luđe!
I sve je tako bilo dok se nije pojavila nekakva pink žvaka na terasi a koju su skroz iz daleka namirisale Biga i Lavica i otrčale u zagrljaj Meji i Seji.
Šta se dešava?pitaju ih Biga i Lavica.
Dešava se da je danas i to baš na današnji dan vaš rođendan pa smo hteli da vas radujemo!kažu Meja i Seja.
I šta sad?
E pa pošto je ova palata ista kao Velika Palata u Atantidi sada haleja hoće da zaroni u dno okeana istorije mašte i svih onih gluposti od kojih se pravi radost!
I tako to ovde piše a ko zna šta je sve još tu bilo.
GULE MIMOZA I ŽVAKA
Ti nesnosno bedni stvore smrdibubo bezvredna nesrećo nerođena!vrišti Mimoza onako trčeći niz stepenica usrana od glave do pete kao da se fino počastila u fabrici čokolade a ne da joj je frnuo u glavu kao David Golijatu praćkom sraćkom ubojitom smrt ili slično Gule lično.
Prvo sam ti ja rođensh Mozhiche draga a drugo ćhe mi bude oshveta moja ovolika kao shraćhka na tvojoj glavici shlatkoj!
Ma nisam ti ja ljuta na tebe nego sam ti donela žvaku da raduješ pa da me onda voliš malo više eto!kaže Moza.
Ne verujem ti ja ama bre ičh!
Ma ima da te nateram da mi veruješ što milom što silom!
A ko shu tu shad pa ta dva Grka jeshu to Milash i Silash?
E baš jesu čak i da nisu prema veruj mi sve živo što beknem guknem cvrkutnem čavrljanjem i sve tako!pišti Moza na ivici grlenih žica od kojih jedna može biti i da prsnu kako procvrča njeno grlo dok gurnu Guletu usta žvakicu veličine Mozine pesnice a i pesnicu zajedno sa žvakicom veličine Mozine pesnice.
Gule se zadavi pa žvaknu u žvaku a žvaka beše sa onim mrvicama bombi što popucketaše jako iznenada te se balon nadu sam od sebe onako ko da mu je Gule ispustio dušu i zajedno odoše među zvezdice ili da ili ne barem to tako ovde piše.
GULE U BOJU
Sanjao gule veliki boj tamo kod svih onih žutih ljudi a još je i on sam protiv svih i maklja se sve u krug s nekim brijačem kao polumesec kao što ga imaju brice po zabačenim Kineskim selima među tri brda i dve doline gde je Kinezima omiljeno mesto da pobesne skroz na skroz kao da su sišli s uma ili što bi se reklo u njima bliskom narodu Srpskom a to je pali sa šljive na šljivovicu.
A neprijatelj mu nemilosrdno nabacuje sve strele što ima i to u srce njegovog tela to jest u guzicu.
Pa strele padaju kao stršljeni u doba parenje te mu ranjena pelenica bolno krvari sraćku u travicu bojnog polja gde će sad uskoro i njegovo telašce da se sruši na nos osakećeno ratovima od onoga usranoga dana kada je provirio u glupost sveta pa do sada ovoga surutnjeg.
I tako brije ti on strele moćnim žiletom put ka životu kao da brije skorelu čokoladu sa svog prljavog lica i sve to tako.
I sve to tako dok se ne probudi na vrhu jednog Mozicinog ekserčića što ga ova s prljavim osmehom žutih zubića bocka svuda pomalo kao komarac što ima besnilo.
I to sve tako dok ovu gadnu malu Mimozicu ne dohvate dve silno izlakirane desne ručice ova jedna Bigina a ova tamo Lavicina i ne džidnu kroz malo prozorče omiljene Guletove kućice na drvetu gde voli da dremki te ova jadna devojčica izleti skršeći se o sve ivice i pade kao pokošena u onu istu usranu travicu bojnog polja gde je maločas krvarila Guletova pelenica u snu.
PELEN I MOGREN
Kada su ih izneli iz voza onakve kakve su ih one ljute babe pretukle Vuki i Lavić su ležali u mašinskom ulju i gledali uvis tačno u sunčevim zracima Gorića i Svjetlanovića.
A bogu mi Goriću da ih ostavimo ođe i da otiđemo!
E pa ne možemo!Hoće Dži da nas razbuca lijevo desno kao mačiji kašalj!
Ne razumijem šta hoćeš da mi kažeš i drugo mnogo su teški da ih nosimo!
Ama nećemo da ih nosimo nego za noge da ih izvučemo sve do mora!
A bogu mi si još pametniji nego za trojicu!
I tako ih vukljaju tumbaju i malo išutiraju sve do plaže a tamo ih za noge i ruke pobacaju u ledenu vodu.
Maaajko mojaaa!vrišti Lavić i trči nazad sav modar i škljocav.
Vau!Vau!Vauuu!zavija Vuki kao morska džukela te ga Lavić vadi iz onog čuda za lijevu nogu i baca u pesak.
Lavić se polako češka po dugoj masnoj slanoj kosi i smišlja nemoguće gluposti a Vuki leži iza njega naslonjen na njega u mokrom pesku i ne razmišlja ništa sisa palac i pljucka daleko u more pljuca pravi talasiće i kolutiće.
Gorić i Svjetlanović pljuckaju pivo žedni i znojavi.
I ostadoše oni tako celu noć do zore da mudruju i ćute.
U zoru je Lavić odsvirao nekoliko nota na klaviru Gorića i Svjetlanovića u njihovoj nadaleko čuvenoj vili na Mogren plaži.
Nisam znao da umeš da sviraš klavir!kaže vuklodlak Vuki.
Ni ja!kaže Lavić i nastavi da svira.
Gorić i Svjetlanović zaigraše uz Lepi Plavi Dunav što sviraše Lavić.
Beše neverovatno uživanje u luksuznoj vili što nadgleda Jadran i divnu plažu Mogren u kamenu i pesku i zaleđene iskricave vodice kao kapi leda u pustinji.
Imaše malenu terasu što je greje sunce pa i stare drvene ligenštule.
Lavić sede na ogradu od preplanule cigle go do pasa visok i duge plave kose u vetru.
A bogu mi!A što nam ste došli u goste?vrisne Gorić.
A bogu mi!Ne deri se!I drugo a što ste nam došli u goste?odvrisne Svjetlanović.
Došli smo da beremo pelen!smuva Vuki ko onako od bede.
Šta mrmlja onaj vuk?upita Gorić.
Valjda mnogo glasno žvaće šta ti ja znam!odvrati Svjetlanović.
Tu na korak od vile prespavaše oni u žbunju punom trnja iscrpljeni od bezveznih reči.
Lijepo ovo lijepo ono!filozofski kaže Lavić.
Ama šta lupaš?kaže Vuki.
Nemam pojma!otpeva Lavić.
Ihahu!Ihaha!vrisne Vuki.
Sivskasto lišće sija svuda na sve strane oko njih.
Pelen!Idemo kući!
Pelen su nabrali i više nego što je Dži tražio te je Gule od njega napravio pelenice a Lavić rakiju.
A Dži nije dobio ništa samo su mu natakli prazan džak na glavu i pobegli.
Lavić i Gule su proveli dane i noći na drvetu u kazni.
Kiša udara i sipi na čelo i oči a oni se ispovedaju jedan drugome od pelena pa do gutljaja ogorčene rakije.
Bili su to veliki drugari Lavić i Gule.
GULE I SLINOBRADI
Dobro vam jutro!čuje se u Lavicnoj kući na grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Izađu na terasu jedan po jedan svi a Egejski vetar ih duva i oni gledaju pučinu a na pučini nema ništa.
Šta je sad pa ova nova glupost?
Neka nova glupost to je sve!
Ali gusarski brod u opšte i nije bio na pučini nego se nasukao na plažu tu im ispred nosa.
Ijaoj!
Kome kažeš!
Gle ti one barabe tamo dole!Kakva banda!Kakve grozne face!Gle ti one mačeve i zlatne lance i onu decu pocepanu i kreštavu!
Ama šta oni hoće?Pa pitaj ih!Kako da ih pitam?Pa samo ih lepo pitaj!Hej vi tamo dole u pesku šta hoćete?
Oni divljaci dole gledaju one divljake gore svako svakoga u oči krvoločne.
Ijaush!Ijaush!kaže Gule svojim glupim bezveznim šrkripavim glasićem kao slepi miš koji je tek naučio da govori.
Jesi li ti ovde glava i brada?prokrešti jedan mali bednik odozdo iz blatnjavog peska sav u ritama i slinama.
Ijaush!Ijaush!odvrati hrabro Gule.
Ja sam Slinobradi!iskrešti se onaj drugi mali bednik i zadavi se slinama i najstrašnije stane da kašlje i pljuje.
A ja sham Hjushtavsh!prošišti Gule kroz onu svoju protezicu kao da ga je neko zviznuo peckavicom za komarce.
Ah krkh khrk hrkk!zadavi se ljutio onaj dole.
Nišhta te nerazhumemsh!dernja se Gule.
Siđi dole da se objasnimo ako si muško!vrišti onaj i načisto se zadavi te stane da maže i ljigavi one sline po pocepanoj crnoj majici gde se jedva vide slinave gusarske koske.
Hale moj shlatki!Gotov sham!Ima da me naćhisto ishpičshaju kao mlad meshecsh!
Marš dole!viče mačija horda.
Nećhu!odvičava jadan Gule.
Marš dole!viče horda mačaka.
Nećhu!Jadna moja bedna shudbinicha shlatka unišhtena ishprebijana izhgažhena oshramoćhena!
Marš dole đubre neotesano inače ima da te očerupamo mrvicu po mrvicu izmuljamo po ustima pa ispljunemo u Egejsko more da te pokidaju pirane!
Ne daj me hale!zapeva bedni Gule.
Dajte ga ovamo!pevaju gusari.
Dajte mi ga ovamo da ga ispljujem umažem ulepim mumificiram učaurim!solira Slinobradi iz svog grgotavog glasića punog balončića slina koji pucketaju kao vatromet.
Ne daj me hale!škripuće Gule zadnjim trzajima svog bednom bezveznog životića.
Dam te sine dam!
Ne daj me hale nikako!
Dam te sine dam i to te kako!
Dži je digao ruke i oni idioti su dohvatili Guleta za ruke i noge i žestoko ga zaljuljali i visoko bacili sa terase u talase.
Gule stane da se koprca i vrišti u svom jadu a svi ostali samo gledaju.
Dok polako tone onako jadan čak i ribice male puštaju suzice slatke za ovog najvećeg nesretnika a on samo nestaje tamo amo dok kolutići igraju hula hop iznad njegove glavice.
Šta je bre sve ovo hrkrkkhk?Što ga bre niko ne spašava hrhkhrk?Kakvi ste bre vi to ljudi hrkhkrk?Iznenada šmrknu car gusarski.
I skoči on u vodu pravo na stomak te se razbi kao rovito jaje i uhvati na dnu Guleta za tri čuperka među ježeve i morske zvezde pa ga cimne na vazduh morski slan od suza kao kesu za đubre da mu spase životić slatki i baca ga u pesak i skače mu na usta da mu poda snažno veštačko disanje.
Nemojsh!vrišti Gule iz sve snage a Slinobradi ga žestoko popljuje i Gule se zadavi.
Ijaush!
Sunce sija a lepotice iznose silni doručak na terasu Lavicine vile alge školjke hobotnice hiljadu jadnih malih slatkih ribica koje niko nije spasao i slatka od pomorandže i limuna i narandzakija i pehare sa čarobnim napitkom za dobro jutro.
Biga i Lavica igraju neki svoj ples na suncu i pevaju.
Svi su oko velikog stola ali niko ne sedi i samo se zalete najedu i odu kud koji mili moji.
Đi!Đi!Ka!Ka!Duuu!
Uuuu!
I tako svi složno pričaju a na kraju ove balade gusari im ostavljaju gomilu škrinja punih dukata i dijamanata i odlaze u majčinu.
Gule dobija kijavicu od Slinobradoga a isto i Megan a ono slavlje se zove slinavlje.
GULE I MAKAZICA
Gule je bežao brže od vetra po izlomljenom kamenju dvorišta vrtića isctranom balavurdijama svih mogućih klinaca koji su se ikada zatekli na tom pogubnom mestu što zovu jaslice iliti vrtić vrtoglavić.
A tako on trči za svima onima koji su pobegli pre njega iz istih razloga što sada beži i on sam a to je sve tako zbog jedne male devojčice koju zovu Makazica a ona je ošišana na keca iliti maltene ćelava a njena manija fiks ideja je da bude kada poraste neko ko samo secka i to je to.
Ijaush!Majčhino moja šhta me to tužhno shnađe da i ove tri šhkrbave dlačhiche na glavichi hoćhe ova ludačha sh makazhichama da mi otkine?Zhar nema boga ili haleta da me shpashe izh ove bezhmiloshne shituachije?Od kakve li je prašhiniche shlatke napravljen maleni čhovek čhuljak kao ja?Ili ja to shamo shanjam ili ćhe ova čhačhkalicha šhto ličhi na ježha da me ishechka na shmrt parčhe po parčhe?Ali ne plašhim se ja toga nego da mi ne potkrešhe moju shvetu dušhicu pa da ne oshtane nišhta da izađhe izh groba kada me shudnjeg dana budu zhvali Petrosh i Ćhirosh!
Jaoj siii!skvikne ko svrakica Makazica kad je kamen pogodi pravo u ubitačne makaze grom iz vedra neba kao vatra svetoga Elma.
To Makazica vrisnu kada joj iz praćke maloga Tomice kamen tresnu makaze a Tomica radosno šušnu kroz protezicu nalik na bodljikavu žicu a i pade kiša kad se taj isti kamenčić odbi o čelo maloga Milojce koji je kao i uvek bezvezno posmatrao groznu stvar hladan kao sneško belić na najopasnijem mestu tj suncu i taj kamen pogodi prskalicu prskalica prsne i sve ih umoči u detinju šarenu dugu jer sunce sija pa sija pa osuši i mastilo od Megan pa ona više i ne može ovo ni da piše.
ČUVENA GULETOVA PUSTINJSKA AGENCIJA
Najvećih problema bilo je sa pustinjskom agencijom koju je osnovao Mali Dečak Gustav jer kada je Gustav pričao telefonom sa advokatom jasno je moglo da se čuje da je u pitanju pustinjska agencija.
I naravno takvu je agenciju advokat otvorio negde potpuno bez veze u Sahari usred pustinjiske oluje škorpija zmija i drugih gadosti.
Njome su mogli pustinjski ljudi da putuju po celom svetu.
Naravno glavni u agenciji je bio Ahmed koji se inače najužasnije plašio Sahare zbog Arapa koji su kako je on mislio samo njega čekali da mu otkinu glavu sa ramena te da je bace krokodilima a telo valjda i ono istim krokama kao da u stvari nisu mogli odmah da im ga bace celoga što je inače nezvanični običaj kod Kleopatre.
Tako su pričali Vuki i Lavić uz ćureću pastrmu i zlatnu flašu viskija.
Agencija je propala istog dana kada je otvorena izgorela je od sunčanice pukla i ugasila se a za sve su krive pustinjske lisice.
Ali ovo nije kraj priče nego samo početak Vuki i Lavić su otišli u Tamanraset da vide šta se tamo dešava kao da se išta dešava u Tamanrasetu.
Imali su ogromne rančeve pune hrane i pića.
Imali su sasvim slučajno i šator i sve ostalo što je potrebno.
Bile su hladne noći u pustinji a Vuki i Lavić su čekali da dođu Biga i Lavica da ih ugreju.
Ali nisu bile tu Biga i Lavica Vuki i Lavić su bili sami potpuno sami na celom svetu.
Kažu neke pustinjske glasine da su Vuki i Lavić sreli tokom svojih putešestvija nekoga ko se zove Mali Princ koji šeta tamo amo malo po pesku malo po zvezdama izgubljen kao i oni.
I još su sreli i nekog šetača kroz vreme i kada su ga upitali ko šta gde i kad a ovaj je rekao da je došao odozgo sa zvezda još u ledeno doba da traži svoj dom ali ne može nikako da ga nađe a Lavić je odmah pomislio onako sav pijan od sunčanice da je to lično on sam i da ima onaj zamak na nebu ali da je to u stvari leteći tanjir koji liči na zvono i istog časa ga je nazvao Plavo Zvono.
I Vuki i Lavić su ga dugo pratili pogledom i silnim mahanjem u prazno kojim kao da teraju celo jato nezajažljivih prljavih Saharski muva kojih je bilo u neograničenim količinama.
Vuki i Lavić su posle ovog bezveznog događaja imali gadne fatamorgane baš gadne i sve im se činilo kao da je stigla zima i to ona prava hladna sve sa glupostima koje zima donosi kiša sneg ali su Vuki i Lavić u tome grdno uživali i otopili se od radosti i šljapkali po novo zasnovanim baricama u pesku kao i u pozlaćenim blatnjavim rečicama koje šibaju krivudaju i luduju kroz pesak kao blesave zmijurine.
Sve u svemu došlo je ledeno doba.
Zar ovo nije pustinja?Nije!Pa šta je ovo?Odkud ja znam?Ne deri se!Ne derem se!Dereš se!Pa šta!Pa ne deri se!
Bilo je to veoma blesavo i možda su oni zaista i bili u ledenom dobu gde su ih Meja i Seja odveli po Džijevom naređenju da ovaj ludak detaljnije ispita od čega je napravljen ovaj svet.
U svakom slučaju je tamo negde Lavić pronašao Plavo Zvono.
DŽIJEVE BATINE
Očigledno je sve bilo nejasno u jednom od dužih komplikovanih nerazumljivih apsurdnih i haotičnih Džijevih predavanja jer kada su svi otišli iz učionice i on ostao sasvim sam odnekud se pojaviše Vuki i Lavić naoružani sa dve motke od bambusa i stadoše da udaraju Džija po ledjima a ovaj poče da se dere kao lud.
Držeći se za glavu trči u krug i dernja se tako da mu cigara pade na pod i zapali tepih koji poče da gori i dok su svi oni đuture poskakivali oko plamena urlao je učitelj ovako lagacko.
Aman deco moja aman ne po glavi!Ajoj dećice moja ni po leđima!Ma ne po glavi!Ama nemoj ni leđa!Ajoj kuku meni jaoj si ga meni!Pa šta vam je za ime boga!Ama kad vam kažem nemoj onda nemoj!Ajoj kuku jadan si mi ga ja samom sebi jedini jadan ja!
Bile su to zaista opake batine što ih je Dži leđero ispio guc po guc to jest udarac po udarac što ovde što onde.
Ali nije to bilo ono najgore.
Ono najgore je to što je učitelj konačno shvatio da su ili učenici propalice ili je on loš učitelj ali da u svakom slučaju njegova škola ne vredi ništa.
Tužan je bio taj dan za učitelja natrpan modricama jaukanjem i kajanjem.
Prestali su sa udaranjem Džija tek onda kada su se umorili.
Te noći je učitelj ležao na stomaku jer su ga opasno bolela leđa ali je onda njegova cigara zapalila jastuk pa mu je izgorelo i pola kose.
Sutradan ujutro je naredio učenicama da ga maze i ljube a Vuki i Lavić su morali za kaznu da provedu nedelju dana na vrhu najvišljeg drveta a hranu da dobijaju u korpi koju će konopcima da izvlače gore na vrh drveta.
A kada su petog dana počeli da plaču i mole da siđu dole Dži im je od sveg srca udelio još deset dana drvosedenja.
Naravno posle svega ovoga je Dži mnogo više razmišljao o tome šta će da priča ovima ludacima da se ne daj bože ne ponove batine.
Iliti batiniche shlatke!Višh shada kako je meni shlatko kada me ti lepi moj hale mlatnesh po leđenchima pa onako chelu noćsh mishlim na tebe shve najlepšhim mishlima!kaže veselo Gule i paćenićki nastrada.
DŽI IKARUS
Niko nije hteo da veruje u to ali Dži je poleteo sa krova kuće na Iosu.
Njegov let je bio let jednog džina ali ovako gracioznog džina koji se kao balerina naprosto odvojio od svega čvrstog na tlu i leteo u nebo.
To je njegova duša!reče neko.
On je gotov!reče još neko.
Ali zar se nečija duša puši?zapita drugi.
Puši se tebi u glavi idiote!
Gledaj zaista se puši!
Nije!To on puši cigaru!Gledaj mu cigaru ustima!
To mu daje snagu da leti!
Ne pričaj gluposti!
Ma gledajte mu ono belo na ledjima!Široko je do pola neba!
Pa to su mu krila!
Pa on ima ogromna krila još i veća od albatrosa!
To je nemoguće!
Sve je moguće kad je to Dži!
Dži je postao albatros!
Svi su ućutali i gledali ga kako lebdi i pada u najvišlje planine oblaka koje samo orlovi mogu da dohvate potom kao da se i sam pretvorio u jedan takav oblak rasprši se i Džija više ne beše na ovom svetu.
On je svetac!
Nije nego budala!I sada će da se skrši s neba u rebra!
Odjednom se čuo gadan pljusak i moćno Džijevo telo se sjurilo s neba pravo u more srušilo se a voda je pljusnula do neba.
Sad je gotov!
Nikad!Tome se ne da umreti!Daj vamo čamac!
Našli su ga kako leži na površini tamno plavog mora okružen ribama koje ne smeju da mu pridju od straha da ih ne pojede ali tu su bile i morske lepotice koje su došle iz velikih dubina da bi ga čuvale od sviju zala i pomogle su mu da stigne do čamca.
Sada je sve tiho.
Sirene lebde na morskim talasima i nose na svojim grudima biće veliko kao kit.
Ova priča nema kraja a niko i ne voli kraj.
BIGA I LAVICA PESAK I BELA I CRNA ČOKOLADA I KOKOSOVO MLEKO
Jednog lepog dana sunce se pojavilo sve sa narandžastim cvikama za sunce i osmehom od uva do uva.
Biga i Lavica se šetaju pored mora a more miriše i talasići su beli a zezalice na plaži su šarene kao kaleidoskop i bacaju se na kolena baš tamo gde je najšarenije i stanu da kopaju rupu veliku odavde do onde pa onda kanal da puste morsku vodu u tu rupu.
I onda su napravile zamak od peska a zamak je bio ogroman i imao je kule i zidine i porastao je iz peska kao prava tvrđava da odmah poželiš da uđeš unutra po svoj viteški oklop ili balsku haljinu.
Oko zamka kulja voda što je nanose talasići a u njoj je zalutala ribica koja beži cik cak i liči na krokodila koji čuva onu čuvenu rupu punu aligatora koji se iz sve snage tu brćkaju ne bi li sačuvali zamak od varvara.
Viseći most je od neke buđave grane koju je ispljunulo more i liči na neku mini dasku za surfovanje a glavna kula ima kamena vrata i možeš da upuziš kroz njih kao kornjača i ako si dovoljno pažljiv zamak neće da ti se sruši na glavu.
To su Biga i Lavica i uradile.
I šta sad?kaže Biga.
Ništa!U zamku si i sada si prava princeza!
Princeza!
Aha!
Ako sam ja princeza onda je sada bal a na balu je gozba!kaže Biga.
Gozba?kaže uplašeno Lavica.
Aha!
A šta ćemo da jedemo na toj tvojoj gozbi?
Pesak!kaže Biga i prsne u smeh kao božićna prskalica.
A kada je tako zinula Lavica joj je nagurala punu šaku peska precizno i duboko u facu.
Fuj!Jak!
I Biga je dohvatila još gomilu peska i onda je bilo strašno i gadno.
Ne ohtvaraj ohi da hi ne uhe pehak u ohi!
I tako su žmureći uništile onaj svoj divan zamak njih dve blatnjava princeze koje pljuckaju pesak kao kišu i spasla se ona mala ribica i otišla je u more plavičasto da tamo uživa.
Sramežljivo su se pogledale onako nikakve i to su bile njih dve treptalice lepotice Biga i Lavica.
Malo su se klacakale na jednoj žilavoj palmi i gutale voće a sunce je skinulo cvike i procvrčalo tamo na horizontu u teget moru.
Hoću na ostrvo bele i crne čokolade!kaže plačljivo Lavica.
Ne budi tužna ljubavi idemo odmah sad!kaže Biga.
I trčale su po noćnom moru sve do ostrva bele i crne čokolade.
Ne to je nemoguće.
Uzele su Džijevu jahtu i otplovile na ostrvo bele i crne čokolade.
Ponela sam kokosovo mleko!kaže Lavica.
Šta će ti?Imaš čokoladu!kaže Biga.
Ali ja volim kokos!Kokos!kaže Lavica kao da će da plače.
Dobro lutko čokolada sa kokosom!
Biga se okupala u crnoj čokoladi a Lavica u beloj i sve se to opralo u fontani ledene vodice gde su drhtale i pištale kao noćne ptice jer je sada noć a posle su se namazale kokosovim mlekom a prazan kokos stavile na glavu.
Ugrejale su se na vatri ali vatra je menjala boju i ličila na zvezde tamo gore.
Zaspale su.
Zvezda se podvukla ispod njih i ponela ih je visoko gore kao leteći tanjir i probudile su se taman da izljube zvezdu i pričaju sa njom.
Hvala ti što si nas čuvala naša sestro!
Pena talasa se podigla sve do njih i odnela ih je sa sobom kao gomilu balona i bacakale su se na njima i odskakale kao vodene vile.
Pojavila se i noćna duga ali Megan kaže da ne zna šta je to.
GULETOV NAJJADNIJI ROĐENDANČIĆ
I malom dečaku Gustavu je tog dana bio rođendan.
Hale!Hale!Meni je danash rođhendančshićsh!vikao je još iz svog krevetića okruženog smrdljivim malenim pelenicama.
Dži je u polusnu zamahnuo svojom moćnom šakom i pogodio Guleta pravo u čelence.
Gule se prevrnuo unazad preko glave i odleteo u Ripilin krevet gde je Ripi mirno sanjala kako njen gusarski brod osvaja zlatnu lađu i onda kada je Gule sleteo na nju pe je gusarski brod je potonuo i zlatna lađa je pobegla a Ripi se udavila.
Nemilosrdno je zgrabila Guleta osvajača za gušicu i zavitlala ga kroz prozor.
Gule je u strahovitoj dreci sleteo na omanju jelkicu koja ga je izbola do krvi kao ježonju i strovalio se u svinjac pa pljusnuo u toplo blato gde je Prljavica mazila svoje omiljeno prasence.
Ona se prestravila i nenamerno ga šutnula baš u pelenicu.
Gule je nezadovoljno groknuo i odleteo pravo na Vukija koji je zadovoljno mljackao nad divnim batakom od ćurke i Vuki je pao na stomak a batak mu se ceo zabio u gušu te se Vuki zadavio.
Grčevito je dohvatio Guleta za glavicu i snažno mu ispljunuo onaj batak u čelo.
Onda je ispustio Guleta a ovaj se mučenik obamrlo srozao u travuljinu kao da ga je neko udario buzdovanom u temenjaču.
Shrećansh mi rođendansh!kaže Gule i grize u onaj Vukijev batak.
Pa tebi je danas rođendan!kaže iznenađeno Vuki i stane silno da ljubi Guleta te ovome pucaju koskice kao piškotice slatke.
Jedi jedi doneću ti ja još onoliko koliko tvoje junačko srce hoće!Samo ti žderi i srećan ti taj tvoj rođendan!kaže Vuki.
Shvalash tish Vukish!mrmlja Gule punih usta grize i guta kao gladna zver.
Pa ti davno nisi video dobru hranu!kaže zgroženo Vuki.
Nishamsh!Ne da mi hale da jedemsh!Ja shamsh na shlatkojsh dijeticshi!
Ma kakva dijeta!Sada ću odmah ja tebe da nahranim da pukneš i da imaš snage da ubijaš nemani!kaže Vuki i ode po još ćurki.
Tako je sve počelo tog dana za Guletov rođendan.
Kada se sav nadut groktav i štucav doteturao do kuće gde su ga čekali svi zajedno pobesneli od radosti još izbezumljeniji od sreće.
Poređali su se na terasu koja pilji na celo Egejsko more i izmrcvarili su Guleta od ljubakanja i dali mu kucu za poklon čaučau.
Gule i Čshau su se odmah zavoleli i igrali se po ceo dan ludovali i vrištali i ujedali se pa lajali i pravili nesnosne gluposti i uznemiravali celu kuću ali i Džija koji je posmatrao dim cigare kako se leluja i iščezava u vetru kao pena talasa što se topi u pesku.
Ali je najgore bilo kada je Gule šutnuo loptu svojoj kuci Čshau i ovaj mu je silovito vratio a Gule je hteo da je dohvati zubima ko kuče i onda je progutao.
Ijaush!
Dži je gledao dim i u dimu je video Guleta kako guta loptu i pada na pod terase.
Laviću!zaurlao je Dži da je raspršio dim cigare kao uragan.
Lavić je dotrčao crven i zadihan.
Šta hoćeš o mudri učitelju?
Gule je progutao loptu onog idiota tamo!
Pa šta ja da radim?kaže Lavić.
Pa vadi je mu je napolje idiote!kaže Dži.
Lavić je zgrabio Guleta sa obe ruke za obe noge pa ga je okrenuo naglavačke i udario čelom u pelenicu.
Pelenica je pukla a Gule je pljunuo loptu.
Sjajno!Sada operi lice od te sraćke i nosi ono kuče u kuhinju!kaže Dži.
Jeli da ga nahrane o učitelju?kaže Lavić.
Ne nego da nahrane mene onime što ti oćeš da ga nahraniš!kaže Dži i smeje se mračnije od pomrčine.
Kako to?kaže zbunjeno Lavić.
Tako što sam gladan!Daj kuče Zazi da ga skuva i dobro začini!kaže Dži.
Ijaush meni !kaže Gule.
Katastrofa!kaže Lavić.
Hale nemojsh da pojedesh moju kucshu!
A što kad volim kuce!kaže Dži.
Pa ne volish bašh moju kuchu!
Volim je nju sine vazdan ju je volim!
Lavićshu ne dajsh moju kucshu!kaže Gule u suze.
Lavić je tužno pogledao Guleta i dohvatio je kuče za rep i odvukao ga u sigurnu smrt a Gule je drhtao kao slomljeni prutić u baruštini neke prljave močvare na blatnjavoj kišurini u vetru.
Lavić je imao lavlje srce i nije se plašio učitelja Džija pa je sakrio kucu Čshau i odneo Zazi Vukijevu omiljenu ćurku koju je ovaj uz veliku ljubav tovio.
I Dži je istog dana dobio za večeru tu istu ćurku i mislio je da u slast jede Čshaua.
Ali dok je silovito kidao i gutao ono mesište svojim zverskim čeljustima a ono nesrećno kuče izleti iz skrovišta i dođe po ostatke večere.
Iiiiiiiiiiiiiiiii!vrisne Lavić i strese se.
Dži odskoči unazad i sruši se na pod pa razbije glavu i četvoronoške pojuri Lavića viljuška i nož idalje u ruci i stane da reži i grmi kao ogr koji će da pojede Lavića.
Lavić mu pobegne sve do iza kuće ali tu padne u zagrljaj Vukiju koji ga dočeka sve sa svojim uobičajenim zubatim osmehom namršten do bola.
Ti đubre izdajničko gde mi je moja ćurka?kaže Laviću kroz one jezive zube i pretuče ga slasno kao da je gozba u pitanju.
Gule je bio najsrećniji na svetu i zauvek je živeo u ljubavi sa Čshau.
Kaže Megan da je naravoučenje iz ove priče da ne činiš ni dobro ni zlo nego da bežiš glavom bez obzira.
Ali Megan često priča smešne gluposti.
GULE I RUPA
Ijaush!Ijaush!kaže Gule duboko u snu.
Umukni sine moj!nežno mu kaže Dži da ga umiri.
Hale hale shanjao sham nešhto ružhno!
Šta glupi moj sine?
Tebe hale!
Ubiću te konju jedan!
I udri po jadnom bednom Gule Gulencetu iz sve snage i onda se Gule sruši na nos.
Ijaush!reče i umuknu.
Ijaoj!kaže Dži i zaleti se da vidi šta je sa malim bednikom.
Jesi li živ sine moj?
Gule ni da bekne ćuti skroz.
Kaži sine B!kaže Dži.
Gule ćuti i brekće kao pokvarena slavina.
Kaži sine B!
Gule krklja krči i kaki.
Ajoooj šta će da kaže Žuta Keva njegova majka?Ubiće me!Laviću!Laviću!Pomagaj!Jaoj si ga meni!
Lavić odmah ulazi sav zadihan i štuca od muke što ga tako iznenada snadje kao grom iz vedra neba.
Šššefe!Šššta je šššššefe?
Dži kleči i plače pored nemoćnog tela svog malenog sina u svojoj crnoj haljini i drži se za glavu u dimu cigare pa liči na antičku statuu nekog tužnog mitološkog boga.
Ne!vrisnuo je Lavić i digao ruke u nebo pa je zviznuo prste u luster pošto je visok i stao je da jadikuje.
Pogledaj šta sam učinio Laviću!Ubi me kriv sam!kaže Dži.
Čime da te ubijem o učitelju jel mačem?
Ma ne bre budalo!To kažem onako bez veze!Idi odnesi ovoga u baštu i zakopaj ga da ne vidi Žuta šta sam uradio!
Dobro o veliki mudri učitelju Dži!Idem po kesu za đubre i lopatu!
Lavić izlazi.
Dži ostaje sam sa telom svoga sina.
O sine moj!U kesi za đubre si došao u kesi za đubre odlaziš!Takva ti je ta tvoja jadna sudbina!
Tako je govorio Dži.
Evo me nazad o mudri učitelju!Ukrao sam kesu od Prljavice dok je spavala!Biće gadno ljuta kada se probudi i vidi da joj fali jedna kesa za đubre!Ona mnogo voli svoje kese za đubre!kaže Lavić.
Baš me briga za Prljavicu i njene smrdljive kese!Strpaj ga tu unutra i ćuti!
Dobro šefe!
Lavić hvata Guleta za levu nogu i ubacuje ga u kesu punu kora od banana i krompira a unutra je i jedna mačka koja mjauknu veoma ljutito i naglo istrča iz kese i pobeže glavom bez obzira kroz prozor.
Pobeže mačka kroz prozor šefe!Izdaće nas!viče uspaničeno Lavić.
Idi i hvataj je!kaže zbunjeno Dži.
Odoh o učitelju!kaže Lavić i hvata zalet da iskoči kroz prozor za mačkom.
Čekaj bre idiote!Kako će mačka da nas potkaže?viče mudro Dži.
Otkud ja znam te komplikovane stvari? kaže namršteno Lavić.
Trpaj Guleta u kesu!
I tako je jadni Gule završio u kesi za đubre sa korama od banana i krompira.
Sada ga nosi odavde da ga više ne vidim!
Pa ne vidiš ga ni sada kada je u kesi sa bananama i krompirima o učitelju!kaže utešno Lavić.
Ama nosi ga bre u baštu i zakopaj ga idiote!
Ide Lavić i nosi džak na leđima.
Zastaje negde bez veze u lavirint bašti kada se već uveliko izgubio.
Kopa rupu za Guleta.
A šta ti je ta kesa?pita ga Biga.
A šta to kopaš?pita ga Lavica.
Lavić odlepi unazad sav preneražen i šlogiran.
Iz kese se čuje Guletovo mljackanje kako jede kore od krompira pa mu izviruje velika glavica maloga Guleta jadna i preplašena.
Ijaush!Mljaćsh!
Iskače napolje iz svoje kese i trči cikcak kroz lavirint baštu da pobegne od užasne sudbine.
Ajoj!kaže Lavić i skače za njim.
Šta ti je?pitaju ga Biga i Lavica.
Ubiće me učitelj ako ga ne uhvatim!vrišti Lavić i trči za Guletom.
Pusti ga na miru!vrište Biga i Lavica i trče za njim.
Vuki se šeta kroz lavirint baštu i jede ćureći batak i ne gleda kuda hoda pa upada u Guletovu rupu pravo u kesu za đubre.
Mrmlj!mrmlja Vuki.
Gule skakuće na svojim krivim nožicama kao ranjeni beli zeka i žvaće svoje korice i nestaje.
Lavić beznadežno mlatara rukama kao ludi dirigent jer je izgubio je Guleta.
Šta to radiš čoveče?pita ga Lavica.
Dži je ubio Guleta i sada ja moram da ga zakopam da nas mačka ne izda kod Žute Keve!kaže očajnički Lavić.
Molim!kažu njih dve u horu.
Vraćaju se.
Lavić vidi kako se nešto koprca u onoj Prljavicinoj kesi i misli da se to Gule vratio unutra.
Sav radostan trči i zatrpava Vukija u rupu.
Zemljica crna na mojoj rogatoj glavi!kaže filizofski Vuki.
Ambis priziva ambis!dodaje Lavić a ni sam ne zna zašto.
Šta si to uradio?pita ga Lavica.
Zatrpao sam Guleta!kaže logično Lavić.
Kako kada je pobegao?
Vratio se u svoju kesu!
Lavić kuca na Džijeva vrata i ulazi.
Prljavica češka Džija po prljavoj kovrdžavoj grivi.
Lavić blene kao sova i sitno štucka.
Ne bleni i uđi!dere se Dži iz sve snage kao ogr iz svoje pećine.
Jesi li joj rekao za kesu o učitelju?
Pojavi se iz kreveta okrugla glavica ubrljanog Guleta.
Evo je keshicha!kaže Gule.
Lavić trepće kao da je u peščanoj oluji.
Izlazi na sunce.
Tu ga čeka Vuki sav crn od zemljice crne i proždire blatnjavi ćureći batak.
Je li bre Laviću pa ti me živog zatrpa u zemljicu crnu!kaže mirno Vuki.
Onda je Vuki pažljivo izudarao Lavića i nogama i rukama dok je Lavić bežao i vrištao kao malo dete.
Ovde Megan koristi svoje poliglotske sposobnosti u moćnim psovkama na Rumunskom jeziku iz Transilvanijske oblasti i na ostrvljanskom Grčkom narečju pa i na nekom Indijskom dijalektu jer se na putu Vukija i Lavića našao i Rikša koji ih je gađao kamenjem po starom dobrom Indijskom običaju.
BIGIN I LAVICIN ROĐIŠ
U stvari je ispalo da je Bigin i Lavicin rodjendan bio prava katastrofa.
Da li su bile u pitanju morske ideje one dve vanzemaljske budale Meje i Seje ili od ona dva epikurejca Vukija i Lavića ili one dva ladoleža Gorića i Svjetlanovica ili one gomile ludača ili čak opasne esker Mimoze ili usranog Guleta ali ko sve to da zna.
Sve u svemu su se one probudile u džaku.
I to ne u dva džaka već jedan jedini tesan neprovidan džak za krompir pun blatnjavih kora neopranog krompira i bile su vezane u čvor onako izubijane i prljave.
Prvo su stale da vrište kao blesave.
Aaahhh!
To je zvučalo kao najgroznija opera na svetu.
Istog su se časa svi okupili oko džaka u bašti i stali da razdragano pevaju u glas nešto kao hapiš burdel tuja a što bi u slobodnom prevodu značilo ugrizi kuju za tuju.
Biga i Lavica su bukvalno progrizle rupu iz džaka i našle su se u travi okružene bandom budala koja je tapšala i idiotski se smejala.
Posle prvog nagona da im zaskoče za vrat te da im majku majčinu one su u drugom nagonu zaplakale ali je to bilo mnogo gore od prvog nagona jer je značilo smrtna presuda a suze su potekle sve do trave a ove ridaju i grcaju u neviđenom bolu i sramoti.
Pa one su tužne?začuđeno je rekla jedna od budala.
Treba da ih razveselimo!primetio je neko dok su one urlale i psovale.
I tada su ih vezali za ono prokleto drvo.
Biga i Lavica su kreštale i govorile najružnije reči na svetu kao Pipi Duga Čarapa i to ništa nije vredelo jer su tek tada ovi hteli još žešće da ih zavesele i onda se dogodilo to da su uspeli da ih zasmeju ali to je bila još i najveća greška na svetu.
I tako sve dok su se one dve nestretnice džilitale vezane za trnovito čvornovato drvo Vuki je stavio ćurki nož pod grlo i rekao tiho joj.
Daj pero!
Ćurka ga je zbunjeno pogledala ali ju je Lavić hitro zviznuo palicom za bejzbol u glavu te joj je Vuki sramotno ukrao najlepše pero.
Dali su to pero Meji i Seji u magli i senci a onda su ta dva kretenska Marsovca izgolicala Bigi i Lavici tabane i Vuki i Lavić su podvili repove i kukavički se zajedno sa jadnom ćurkom sakrili iza drveta a ćurka je drhtala od straha misleći da je ona kriva za sve i nije se znalo ko plače a ko se smeje i bilo je u svakom slučaju tužno.
Ali to nije sve.
Pravo veselje je počelo tek onda kada su njih dve uspele da se odvežu pri čemu je Biga grizla konopac i okrnjila gornji levi kec i tada je nastala opšta tuča i jurnjava uz gomilu nepotrebnih prljavih i veoma komplikovanih reči koje inače ne znače ništa.
Sve u svemu kada se učitelj kasno tog jutra probudio u svojoj zadimljenoj kancelariji i odmah gurnuo cigaru u usta ono što je mogao da vidi to su učenici koji se dave u bazenu punom blata dok ih najsrećnije Biga i Lavica zalivaju hladnom vodicom da blato bude što življe i veselije a učenici što tužniji.
Eto tako je to bilo.
BIGIN SAN
Biga i Lavica spavaju u svilenim čaršavim boje mleka a koji mirišu na sandalovo drvo.
To jutro malo pre zore je Biga stala da se šuška sa onom svilom kao da se šapuče sa duhovima i to je probudilo Lavicu.
Bigo!Jesi li ti u opšte budna!
Biga ćuti spava i šuška.
Bigo!Probudi se i ama šta to radiš?
Svila šuška Biga sanja.
O bože moj pa ti imaš košmar!
Lavica opipa Bigine znojeve obraze i kaže još mnogo glasnije.
Izađi bre napolje iz tog čuda što sanjaš!Jel ti mene bre čuješ čoveče sestro!
Ništa od nje sem što se Biga vitoperi vrpolji i cvili.
Dooobro!Onda nema šta drugo!Lavice lepoto moja spavaj i uskoči u Bigin san!kaže Lavica samoj sebi i skoći na krevet i zaspi kao da je udario grom.
Kad ono u snu sve crveno odavde donde sve nijanse nekog nemogućeg crvenog od žvake od jagode pa do crvenog vina čak i pesak po kome one trče a Lavica da uhvati Bigu a Biga da joj utekne i na kraju se nekako i dohvate što za kosu a što za gušu ili jezik i tek onda se spasu od tog što ih juri a to je amorfno nešto što nije ništa nego tako veliki strah da su zajedno poiskakale iz mlečne svile na mermerni ledeno tvrdi pod i otrčale vrišteći sve do velike terase Lavicine kuće na Iosu izgubljene u Egejskom moru.
A neko ih je upitao kao u vetrovitoj izmaglici ostataka sna.
Šta vama je?
Pa gladne smo!kažu u glas pomahnitalo i bezrazložno.
I tako piju sok od pomorandže i jedu lisnasto testo a smeju se najlepše na svetu kao da baš ništa nije bilo a ništa i nije bilo jer su one hrabre kao Valkire Brunhilda i Krinhilda.
KADA JE DŽI HTEO DA IZJEDE GUZICU MALOM SVETOM DEČAKU
Hale!Hale!Hale!Hale!Hale!Da te pitam nešhto!
A šta?izdimi Dži mutno besno kao i totalno nezainteresovano.
Hale!Hale!Hale!Hale!Da te pitam nešhto!
Ama šta to?pita Dži dignuvši levo oko da se dobro izbulji u ono jado što šišti kao neki reptilasti kućni ljubimac.
Hale!Hale!Hale!Da te pitam nešhto!
Dži gleda sa oba oka mudro i osećajno i nadahnuto praznim mislima.
Sine moj govori šta te muči ili zauvek umukni!
Hale!Hale!Da te pitam nešhto!
Da li si me sada pitao to što hoćeš da me pitaš ili me nisi pitao to što hoćeš da me pitaš jer ako si me pitao ja ti odgovor ne znam jer je pitanje isuviše opširno a ako me nisi pitao onda ću da ti majku majčinu i to obrnutim redom!
Hale!Da te pitam nešhto!
Ama bre idiote šta da me pitaš?
Shamo sham hteo da te pitam šhta da te pitam zhato šhto hoćhu nešhto da te pitam!
Pa dobro bre konju neprikosnoveni šta bre to lupetaš?
Pa shamo da te pitam nešhto!
Ama kaži bre nesretniče šta hoćeš od mene ili ću da poludim skroz načisto i da načinim neko zlo pa da plačem što sam te ubio!
A ja da pitam nešhto?
Ćuti molim te!
Da pitam nešhto?
Ćuti!
Pitam nešhto?
Tišina.
Pitam?
Tišina.
Pitam?
E onda je Dži počeo da plače ali ne od tuge nego što su mu se zapušile vijuge u idejama i onda se ugasio sjaj u očima i pljunuo je cigaru što mu se nikad nije desilo.
Gule je potrčao u vrata i nekako prošao na drugu njihovu stranu ali je već odavno bilo kasno za bežanje jer Dži mu juri tik uz pete i dernja se najopakije.
Poješću te za sve bljuvotine što si mi naneo u životu!Pa kada te pojedem onda ćeš da me oslobodiš svih tih prokletih idiotizama što si me nakljukao pa ćeš onda ti da poludis od onog istog čime sam poludeo ja a ja ću da odem na Mars!
Ne dajte me kuku meni Bigo i Laviche Lavićhu i Vuki Zazo i Terezo Prljavice Lepotice i Ahmedova Kamilo Medo Mimozice moja ajoj odoh za večheru da she ja po prvi put pretvorim u shraćhkichu shlatku da vidim kako je to lepo ali kako mogu da napunim pelenicu shamim sobom shamoga shebe ako me pojede drugi shem ako istog čhasha ne shkočhim u nju!
I Gule se izvrne uvrne i zakovrne u sopstvenu pelenicu i kao lopta otkotrlja u zagrljaj svih dragih dok ovi isti obuzdaše Džija gde ovaj zvanično obeća da će da obrne smer entropije što je u stvari nemoguće i da će od haosa u kući na Iosu da napravi red ali pošto to nije bilo moguće to se i nije desilo.
Jednom je Dži priupitao Guleta koje je to bilo ono njegovo pitanjce a Gule je pitao ovako:
Hale da te pitam ili da te ne pitam nešhto?
Nemoj sine moj!
I tako je sve to bilo u Lavicinoj kuci na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
DŽI I GRABULJA
Rikša to je onaj crnomasnokosati indus sivkastog tena sa crnom kovrdžavom bradom spetljanom ispod bele marame srolane oko mršave fizonomije kao pita uvijača masna od znoja dok Rikša grabulja i frizira lavirint baštu sve onda dok ne padne u nesvest.
I tako mu Gule vrišti za vrat sve dok Rikša leži u travi.
Dižhi bre to zarđhalo đhubre i vuchi tu shvoju indijshku pelenichu vamo sa mnom!
Rikša skoći i otrči glavom tupavom u jednu od onih Guletovih nemilorosrdnih bezvezarija.
Ako je to uopšte i moguće da se ikome na svetu desi onda je to bilo Džiju a još ima i ono derište malo idiotsko Gule i onda je sve moguće.
U svakom slućaju Dži se toga jutra probudi ispljunuvši cigaru vazdan daleko ali tačno u svilenu zavesu pa je začas spali i u plamenu vidi da pljušti kiša preko duge u sunce ali to nema veze za grabuljom i poželeo Dži da izreče nešto poetsko kao Neron ali mu nešto zgrabi čeljusti i samo nemo razjapi usne ispucale kao Srpska zemlja i raširi nozdrve pa dune ko bik kroz neko čudo što mu spaja zube te se napregne da ga strgne sa sebe dovoljno snažno da iščupa slonu surlu al nikako da uspe.
Ali Dži ne mere otvorit labrnju te pogleda u prozor kad tamo mu samo pade mrak na oči.
Šta si mi to počinio nesretnička budalaštino detinjasta!prostenje mrsko kroz tu groznu mašineriju što mu spaja vilice i još štrči van kao motor džambo džeta.
A Gule izreče onako fino i naivno.
Pa hale moj lepi ja sham mishlio da bi ti žheleo da imašh onaku protezhicu shlatku kao šhto imam ja ovde pa sham ti pomogao sa Rikšhinom pomoćhi da je shada imašh u fachi i ti i eto imašh je u fachi!
Ama bre idiote usrani vadi mi grabulju iz usta i zovi onog indijskog idiota da ti pomogne u pomaganju!
E pa ne možhe!kaže Gule i diže ramenca i ručice bespomoćno dibiduz.
Kako bre ne može?
Pa hale Rikšha ti je to fikshirao zarđhalim šhrafhovima međh zhubićhe tvoje krnjave da budešh lep ko lepota žhiva!
Pa što bre grabuljom što zarđali ekserima što baš ja šta bre imate svi protiv mene?kaže Dži i curi mu suza za suzom iz levog oka.
Gule drhti a Rikša zubima grabulja travu jer više nema grabulju a Dži sam za sebe pukne kao bundeva i sve se zaleti u param parčad u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgljubenoj u Egejskom moru te odjek otplovi površinom mora išamaran penom kog talasa tamo vamo kao jauk jadiku.
Laviću!Laviću!Pomagaaj!
GULETOVO ŠKOLOVANJE ILITI LAVIĆEVO MANASTIROVANJE
Poshraćhu vash shve redomsh jedansh na onaj drugi da vam churi nizhbrdo u ushta ama da she nikada ne očhishtite do krajičhka shveta i da me pamtite po chelom zhlu šhto hoćhete da mi naneshete sha ovim shkolovanjem shlatkim!Ubuđhaćhu vash u shažhvakanu shraćku moju umothvorinu guzhotvorinu!Ochrnim li vash majku vi neshretnu čhokoladichom gorkom mojom!Oshveta ćhe biti moja i shamo moja!Aisha!
Mali Dečak je sada pošao u prvi razred nesretne škole što ga primi onakvog što ga majka takva sirota rodi u đubre a škola je među brda zagorela a tri kuće i dve koze i jedna džukela u blatu i ta škola.
A ko ti je ta Aisha?upita izgorelim hrapavim maksimalno urađenim glasom Dži dok mu Gule prepričava prvi dan posle dva cela danonoćna dana provedenih u zaključanom toaletu nesnosno smrdljive škole gde su ga obeshrabljeni učitelji spakovali u njegovu ličnu neodvojivu pelenicu.
Hale moj pošhtovani ta mi je najbolja drugaricha ali nije shama!Tu je i Makazhica pa Tomicha i Barakuda Džho i Barjak Barjaktarevićh šhto je umrosh jošh u vrtićhu te mu još jadna majka zhakukuje šhto ga shahrani žhivogsh i Mozhicha!
Kako bre Moza?I kako bre onaj tamo mrtav pa živ?Šta bre pričaš gluposti?odvali Dži negde povisoko odozgo kao neki prabog koji se izgubio u lavirint pećini i tamo razbija stene pa odjekuje.
Pa ona me je odvela u onu zhapišhanu šhkolu pošhtovani hale!
Ma mani se ti onog poštovani!Nego gde ti je Lavić zar te nije on odveo u školu?
Ma ne Lavićh nego Vukish i to nizhbrdo od brda a uzhbrdo je otišhao Lavić u manastirsh a Vuki mu je od tuge zhavijao zha pozhdrav a Mozha me neshretnoga odvela u tugu i shramotu i to zha one tri dlake i shada fali jedna pa ima dve!
Ma kakav bre manastir i zavijanje!Ama polomiću te nesretniče govori ili si mrtav!grmi jadan Dži.
Hale duvaj tu chigaru i opushti se zha miloga bogićha šhlogiraćhešh mi she oko moje ćhoravo!Shlušhaj me dobro!Imaš brdo a na brdu manashtirsh sha kaluđherčhićhima šhto she šhetaju okolo u džhakovima zha krompirsh!
Ama bre čoveče ne razumem te ni ovo ni ono ni tebe ni sebe ni šta ko kome ovo i ono!
Hale moj jadni Lavićh ti she zhakaluđherio u onaj manashtirsh shto pravi vinche!Kažhe ti on meni adiosh i ne vidimo she nikad višhe i ode a Vuki shvati da treba da zhavija i potrčhi zha Lvićhem izh prevelike ljubavi a Mozha šhto je pratila trag moje peleniche tamo pozhadi me uhvati zha ručhicu i odvučhe krozh prašhinichu u ono shramotno meshto tuge i bola šhto zhovu šhkola!
Vuki!razdra se Dži Guletu u oko i spljošti mu facu da liči na morski sunđer i baci ga u trougli ćošak kao zapljunutu paučinu kao kad se neko igra žmurke.
Vuki upada u scenu u kaluđerskoj mantiji sav grcav u jadu i suzama.
Crni sine Brute!kaže Dži i prekrije se svojom prljavom haljinom preko glave kao što to nekoć Cezar.
Pogrešio si o učitelju jer nisam ja Brut nego Vuki!kaže Vuki i cmizdri.
Ma znam bre idiote da si ti Vuki nego šta će ti ta mantija?
Pa kada možeš ti da nosić haljinu vala mogu i ja!A drugo natukli mi je na rogove pijani kaluđeri i sunuli mi vino u grlo i smrdljivi kozji sir pa odvukli u zvonik da cimam gore dole onaj masan konopac za zvono i ismejali me da sam ružan kao Kvazimodo a ja u plač i kažem da može Kvazivuk!
Ama bre ućuti već jednom i govori gde ti je Lavić!izdra se učitelj na već uveliko ojađenog Transilvanijskog vukodlaka.
Lavić se napio pa stavio sir u jedan džep i flašu u drugi i popeo se uz konopac mog zvonika pa uzjahao zvono i zapevao.
Ihahu!Ihaha!
Majko moja!uzviknu Dži i gurnu palac u usta pored cigare.
A ja i Mozha shmo sheli međhu kozhje brabonjke da she igramo bilijarsh sha dugačhkim Mozhinim eksherčhićhima pa kad she Vukish vratio u dolinu i otrčhao kućhichi da plačhe a mi otišhli u šhkolu!
Uleti Lavica a za njom i Biga i vuče Lavicu za haljinu.
Oče moj život je gotov!Moj se muž zakaluđerio!vrišti Lavica i čupa Biginu kosu.
Nisam ti ja ćale i nije ti onaj kreten muž!I ne lupaj gluposti nego marš u brda da ga pronađeš!A ti konju usrani marš nazad u školu!A ti krzneni idiote skidaj tu haljinu i prestani da cvokoćeš zubima!A ti mala vadi taj prokleti zarđali ekser iz usta!A ti Biga Bigosava sedi pored mene i zapali ovu cigaretinu i ne pućkaj nego duvaj!Moj poštovani predak Džingis Kan se plašio duhova a ja živim sa idiotima!
Učitelju možda se on saživeo sa tobom i plašio tvojih duhova iliti idiota?Zar nam ti nisi rekao da ti je rekao Buda da smo mi svi zajedno sa svem što je naše zatvoreni u istom krugu a tu su onda i njegovi strahovi isto kao i tvoji duhovi!A tu je i sve što bi i što će biti i bogovi čak!
Sine moj Bigo dobro si ukapirala da je glupost osnova sveta i od nje sve živo može da se iskombinuje pa zato pođi po ostale pa na put da iskomplikujemo ovu priču maksimalno!
I tako se celo društvance ludaka sa Iosa naguralo u Lavicin svetloplavi Jaguar i to su svi pozadi sem Džija i Guleta napred i Dži se dimi a Gule vozi ili suprotno ne vidi se od dima i voze se po plaži a put je gladak dva puta kao led koji klizi po ledu bez ijedne greške gluposti ili da može to da prekine.
Talasi zapljuskuju auto i migolje se kroz pesak pa idu kao oluja kroz mokru slanu prašinu a dim šiba iz prozora u množini kao iz nozdrva mitološkog bika i onda mu dođe kao da je Dži Zevs a Jaguar Argo.
Brda su snežna tamo gore na Pirgosu a taman ispod je manastir potopljen u Venecijansku arhitekturu.
U velikoj škripi je Dži zaustavio Jaguara kao da mu je kandže zario u grlo a cigaru u potiljak.
Povukao je volan kao da je konj umesto da gazi kočnicu i stali su onda kada je siroti Gule pao među pedale a Dži ga silovito nagazio u glavu.
Ijaushshkripsh!reče Gule imitirajući kočnicu.
Jaguar se uspenje na drvo a Vuki dotrči do velikih vrata manastira i stane da zapomaže.
Otvaraj ta vrata!
Ej pa to tamo ti je naš novi zvonar!
Pušćaj ga unutra!
Ela!kaže pop na grčkom.
A kroz novo otvorena vrata se svi sjure kao huni.
Vuki ode na zvona pa gore uz konopac i zvonjavu ali nema tamo Lavića.
Gde je sad pa onaj mamlaz?kaže zadihani Vuki.
Pa u podrumu hik!kaže najtrezniji i najmlađi kaluđer.
Odu u podrum duboko dole i još dalje u buđ i zemljicu crnu.
Čuje se jednoglasna pesma a ne razume se ni reč.
O sole mio što se napio slio izlio nalio zalio polio pomolio!peva Lavić u buretu a ono neko najveće što može da se zamisli kao bazen more i plutaju okolo njega kolutovi sira i Lavić onako go u farmerkama uranja izranja ždere guta i maže se.
Bogte kakvo uživanje!kaže skroz na skroz opčinjeno Dži i skoči u bure i učenici ga uhvate za bose noge i polete s njim što ih njegova velika težina odvuče u pljasak.
Sede Gule i Moza na ivici bureta vina žvaću smolu iz drveta od kog je bure i zapevaju neku gadnu narodnu pesmu iz tih krajeva a kaluđeri udaraju na vrata.
Hale!Kaluđherčhićhi hoćhe unutra!
Ne dam!Ovde se kupaju samo bogovi Zevs i Dionis!
Ama nije ti ovo mitologija!dernja se s one strane vrata opat.
Sine daj mobilni i cimni velikog opata Šaolin manastira!Halo rođo oko moje ti li si lepi moj?Dži ovde u buretu u manastiru na Pirgosu!Dodji odmah šaljem ti leteći tanjir i ona dva Marsovca!Ajd ljubim te i živeli!
I ne prođe ni šaka jada vremena a ono stiže najveći leteći tanjir i spuste se stepenice i izađe povorka budističkih monaha sa šiljatim kapama u narandžastom i sa velikom ogromnom veličanstvenom trubom što odjekne u Ioske planine sve sa zvonjavom Pirgoskih zvona.
Otvore se vrata i izađe Dži mokar od vina i njegova lična pijana povorka.
Nadaleko se čuje ljubljenje tih uzvišenih ljudi pa dođu i kaluđerice iz susednih manastira i bude najbolje slavlje tu pod vedrim nebom gde se vide Mars i Antares i neki seljaci tvrde da su videli kako im mašu odozgo tamo neki drugih izgledanja i religijoznosti.
Dži je verovao da su duhovi predaka sa njima ali ih se nije plašio kao onaj njegov predak jer je Buda rekao da su duhovi u njima a kaluđer je rekao da ih Bog dobro vidi i da se slaže sa svima njima.
Ujutru su se svi okupali u reci i priredili sve obrede i pošli kući a usput srušili školu i oslobodili decu što od njih prave marvu.
Ali to već ne znam jer to kaže Moza a i sam Gustav Mali Dečak je ovu hartiju umusio u čokoladu.
GULETOV RUČKIĆ
Gule vuče raspadnutu crnu i pomasnu neotesanu gnusnu haljinu svoga poštovanog oca za froncle i slinavi je i brljoše pa i cmidroše.
Hale!Hale!Oko moje ja sham gladansh jede mi she žhdere mi she guta mi she shve žhivo i ovo i ono i shve šhta možshešh da shi shtrpašh ushta!Hoćhu shlatki hale pire od graška onako sočhno zhelen kao ova moja pelenicha shpljachkana na guzichu!Daj mi hale pire od grašhka!
Sine moj eno ti sendvič od trnja i grnja pa si usreći majčinu!
Kuća se ori i odjekuje kao pećina iz Čarobne Frule a ovi ostali nadolaze sa svih strana kao vile vilenjaci i daždenjaci te kao Vuki na primer.
Uleće Lavić.
Šefe!Šefe!Evo mu viskija da moči koske jadne one čurke što nastrada u Vukijevoj guzici!
Misliš ustima idiote!
Ma isto ti je to!reče Lavić smrštenog izraza lica kao da će da povrati.
Ujka!Evo malo eksera zarđalih da začini one koske!krešti Mimozica i balavi od sreće da pomogne gladnom Guletu.
I ponjave iz mog svinjca boje usranog meda i čvaraka što pljuju mali slatki prasići!vrišti Prljavica sva prljava kao masna fleka koja visi u vazduhu.
Evo i slina iz maramica da se ne zadavi pa da mu sklizne gore dole sočno i smljackano!plačka Zaza i cedi se onako gadno.
Evo ga i karmina crvenoga masnoga na hleba namazanoga!kao neki robot zapevuši Lepotica i zadavi se sa svojim sopstvenim rečima.
I balega moje kamile nadinualdek!psuje Ahmed.
I kamenje rođeno u mom selu u Indiji!prboše Rikša.
Ajoj kuku menish sudbiniche moja shlatka i detinjshtvo moje uneređheno od ovih budala i spišhćheno i bolom zhashrano pa oni mi guzhicu izhjedošhe ono shrche moje šhto krvari!
Ali to sve ne može da bude baš tako gadno i u tom slučaju u priču upadaju kroz velika vrata od terase Biga sa bananom i Lavica čokoladom u ruci.
I Mimoza je srećna što piše ovo i što se sve dobro završilo kada su ona i Gule skočili u Egejsko more gde pliva izgubljeni Ios a na Iosu Lavicina kuća.
AISHA
Hale Mozha kažhe da sham ja hula hopsh koji she mnogo brzho zhavrti pa she onda shkrozh shtegne oko moje guzhiche i onda od guzhiche oshtane tačhkicha izh koje churkha napred nazhad sraćhkicha!Je li to ishtina ili me ona mala seljačhka bezhobrazhna kujicha zahebava?
Sine moj lepi nemoj tako!Moza je naša štićenica!kaže Dži.
E pa bašh me briga!Ja ćhu u vrtićhu da nađhem novu Mozhu koja nećhe da bude zhabobrezhana i zvaćhe se Aisha!
Opa bato!kaže Dži.
Nisham ti ja baticha od tetkiche nego shin shlinchijat i oshveta ćhe biti moja i shamo moja!dernja se Gule i ispari.
Vrtić je najstrašnije mesto koje jedno malo dete može da zamisli ali tamo je Gule upoznao Aishu.
Ja sam princeza i udaću se za najjaču facu u mom selu!
Nemoj tako udaj she zha mene jer ja sham ja najvećha facha u mom shelu!kaže Gule sav carski savski car kao neki srpski vladar na Vardaru.
Da li ti voliš med?pita Aisha.
Ne!Ali volimsh pashulj!likuje Gule.
Ama med!
Shlušhaj ti mene!Pashulj i med potićhu od ishte žhivotinje!kaže Gule.
Kako ti to znaš?
Tako šhto shu i ovo i ono lepljivo shranje a drugo te gluposhti to ti je shve izhmishlio moj pošhtovani hale!
I tako su Gule i Aisha postali veliki drugari a Muhamed nije morao ono silno da se bakće sa medom od pčele kao što to ispovedavaju neznalice a usput i nije morao ni da se bakće sa svojom mladom koja ima samo sedam godina jer je blagovremeno sve to Gule sredio na njemu tajnosvojstvenostven način.
Meja i Seja su sve to omogućili tako što su Muhamedu odneli pasulj umesto meda ali je to jedna sasvim druga duga priča.
POEZIJA I OSTALO
Na terasi Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejkom moru desilo se nešto strašno.
U stvari i nije bilo tako strašno jer se takve hudožestvene zezalice odigravaju svaki dan kao da je spirit Šekspira Šelija i Bajron uleteo na bezvremenu žurku kod Petrosa i Ćirosa mu brata da pesničkim kanuuima utiču pesničkim potocima u pesničke rečice iz pesničkih rečica da utiču u pesničke reke a iz pesničkih reka u pesničke okeane stumbane dnom i svodom da se ne zna jel dno nebooki svod okeana odozdo smešano s onim odozgo da se lakše ispije što pamjetno kaže Njegoš.
I tako Dži podiže dlan i na nj behu ispisani nerazboriti simboli nekošnjih vazdan nepostojećih doba.
Deco moja!
O učitelju!
Deco moja!
O učitelju!
Oči moje!
O učitelju!
Oči moje!Da li vi tamo tu ovde spreda mene vidite ovo što ja držim ispred sebe samog pa ga ne vidim spreda nego s leđa?
Ama bre o poštovanje cenjeni voljeni učitelju šta hoćeš šta ti to ta tvoja duša mračna turobna otužena sružena ište od nas ovija bjednika neuka što na koljenima preda te čamimo te sačekujemo mudrost znanje kapljice predskazanja istinu blaženstvo i veru?
Deco moja mnogo serete pa mnogo mi idete na živce!A ova ruka moja ovdena znaći jedno i samo jedno a to da od nje krećete i njoj se vraćate pa učinite li šta god dobro ona će da vas pomazi ali ako greškom štagod pogrešite izlupaće vas da vam promeni ime i izgled vaš lijepi!Eto to je sve što sam hteo dav kažem!reče Dži i ode.
Ajoj kuku nama bede što nas pronađe ovde zabačene u plavu vodu!rekoše učinici i otiđoše i oni.
Ipak otada ostade ona mnogo čuvena izreka.
Ama bre jel u pasulj da gledam šta ko hoće?
I to sve je prorok gledao u pasulj umesto u med a gledao ga je onako gadno s gadjenjem što mu ga se nije nimalo jelo.
DŽI U PUSTINJI
Dži je seo na kamen gde nema baš ništa okolo a iza njega je sunce kao trula višnja a ispred njega je ljubičasti pesak koji ističe ravnomerno kao u peščanom satu.
Biga je tu sklupčana u pesku i gleda sam žar cigare a kad sunce izađe pesak odlebdi u prazno crno i na kraju ostane samo cigara što sija u saharskoj noći kao jedino familijarno mesto na celom svetu jedini reper jedino skrovište pa se Bigi čini da je žar Džijeve cigare nešto sigurno i toplo gde ništa ne može da je povredi.
Svi se tu igraju u hladnoj noći kao mala deca trčkaraju i smeju se bacakaju u pesku koji pod zvezdama liči na brašno.
Na kraju Dži odlazi u Jaguar i treska vratima i svi su umuknuli i sad gledaju svetla Jaguara i spolja i unutra što je Dži upalio pa sačekaju da zaspi ili da poleti nikad se zna šta ti je preče.
Sada ceo Jaguar diše kao jedna velika crna životinja koja spava sa otvorenim očima unutra sija žar Džijeve cigare on spava sa cigarom u ustima.
Biga i Lavica se mačkasto popnu na auto i plešu na krovu u svojim velikim razdrljanim majicama što im je Dži kupio na bazaru u Marakešu.
Ne može niko da ih vidi jer su nevidljive kao duhovi Pera i Ćira a odskaću sa krova visoko kao leteći tanjir marsovaca Meje i Seje.
Dan neće nikada da dođe cigara neće nikada da se ugasi.
GULE U SAKSIJI
Mali Dečak Gule je bio jedan jako mali dečak i onda su svi hteli da on ne bude mali nego veliki i zato su ga teglili cimali vukli za nos i palac od leve nogice za protezicu i pelenicu ali Gule nikako nije hteo da izraste i da bude veliki kao ihahu ihaha.
Onda su mu stavili levak od čokolade usta i sipali sladoled od jagode krem od vanile puding od karamela umućeno jaje pekmez od šljiva na čemu je veoma insistirala Biga jer voli šljive do ludila ali Gule nije porastao nego se usrao kao golupčić.
A onda su zamenili levak od čokolade sa levkom od probušene paprike babure i sipali unutra pire krompira i graška smrdljive male ribice na gomilicu i još štagod začina beli luk crni biber puno zdrave morske soli pa onda povrća iz vrtića boranija pasulja i pinđur sladak kupus podvarak tikvice i još debele makarone što se svi ugoje ljute crvene papričice za apetit i na za slatki kraj slanine domaće i ekstra masne kobasice pa i sok od vode i svinjske masti i malo su iz milosrđa sve ublažili te su mu gurnuli i voća unutra a to lubenice dinje natrule kruške gnjile breskve i kajsije buđave maline kupine i mušmule i ništa ni makac da ovaj poraste veliki kao Lavić nego ostade tunjav i jalav kao šačica jada.
I onda nisu imali kud.
Nije ti Gule ovo i ono nego ti je on poseban pravi mali svetac pa kao što on tako silno voli da jede pasulj e pa neko pomisli da je i on sam biljka pa ga oni tako lepo posade u saksiju zaliju morskom vodom i ostave danonoćno na ivicu ograde terase i odu i Gule ostane da zapeva u hladne zvezde i silno sunce i da vene i smrzava se i tako to sve bez veze.
E Gulesh Gulesh!Shad shi ga najebosh!Nema ni vamo ni tamo!To ti je shada između bogash i menesh!Ali koga li bogash da prizhovem u pomoćh?O Budosh pozhovi onoga bogićha koji ćesh da mi pomognešh!
I onda se desi čudo.
Zvizne grom uz fijuk i prasak i tresne šamarčinu onoj glupavoj Guletovoj saksiji i rasturi je kao beba zvečku a Guleta pljusne duboko u penu beli morski talasi.
I onda dođe zora iz mora a iz zore je izišao jedan lepotan lep kao Apolon i jak kao Herkules i zvao se Gule.
Ali je sve to kazala Mimoza Laviću dok ti je Lavić pio viski pa se on nije setio ničega a Moza se uvek mnogo bila zaljubiškala u Guleta.
Eto tako je sve to u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
MUSAKA I PICA
Biga i Lavica su se sudarile u američkom zajedničkom plakaru koji ima vrata iz jedne i druge sobe a tome je bogatstvo haljina i ostalih čudesa da prave sve one senzacije po lavicinoj kući izgubljenoj u Egeju na ostrvu Ios i tamo u selendri gde caruju koze.
Sudarile su se celom facom tako da je žešće pljusnulo i vrisnule.
Koji smrad čoveče!Zapržen zagoreo masan očaj živi!Gnusnoća gadost povraćka jakatijak!
Kome kažeš sestro!U boj!U boj!
To onaj kreten prži musaku sa slaninom i lukom na roštilju!U akciju!U akciju!
Odoše na prozor pa ih zapljusne masna dimčina smrada gusta kao što je magla na vikinškom severu ali ne miriše na pahuljice i ledenice nego na musaku što curi i ljigavi se kao osmi putnik.
Neka ide u majčinu!
Tajfun slanine i vetar luka!
Pakao u mom nosiću suze u mojim okicama ojedena!
Koža kao kandže risa!
Sranje ulazi nepozvano kao stranac koji ti krade nevinost duše i guzice!
Majko moja učitelju moj daj da ubijamo daj da napravimo rusvaj!
Vratile su se u američki plakar i obukle u ratničke odore.
E sad u lavirint bašti zarđali roštilj purnja kao parobrod i usred dima se vidi buđava faca grčke seljačine Musakasa koji pravi najbolju musaku na celom Mediteranu od Iosa pa do Venecije.
Biga i Lavica se zalete kao Vagnerove Brunhilda i Krinhilda i razbucaju celog Musakasa i sada seljak na kolenicama balavi tužnopojke koje se pevuše na sahrani gleda na sat ruši se i umire kao kod Šekspira.
Gotov je!
Vala je mnogo gotov!
E pa dobro daj da ne izgori musaka!
Prevrni je!Duvaj!Namaži!Sipaj!Žderi!
Stave tanjire na leđa Musakasa i jedu.
Jel dobro?pita Musakas sav skršen.
Još najviše i najbolje!
I njamnjavije!
Sramota kako je dobro!
Samo ne valja što miriše na picu!
I nećemo više da te bijemo ali za ima boga nemoj više u bašti nego u kuhinji!
Ali mora na čistom vazduhu!
Mora ha?Udri!
Nemoj te ajoj nemojte!Mamma mia!Porca miseria!
Pa ovaj ovde što mu sedimo na leđima je Italijan!
Jel mi napravi onaj moj Italijan onu moju musaku za doručak?urla Dži s kule pod naoblačenim suncem.
Biga i Lavica se glupavo izgledaju i beže a krvave palice za bejzboj ili šta već ostaju da se peku sa slaninom na roštilju.
Dži mnogo kasnije pomisli da mu je musaka onoga krvavoga Italijana tvrda kao drvo i krvava kao i sam Italijan pa ga razbije šakama po leđima i najuri u Veronu kod Romeo i Julija da se žali Šekspiru ako je onaj još uvek tamo.
Sad smo ga dobro zasrale lepoto moja sestrinjska!
Dušo moja ali smo se i fino najele!
A sada hajmo da trčimo da ubijemo onu masnoću što je smo se nagutale!
To ti je to što ima u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvo Iosu izgubljenom u Egejskom moru kao ekser u usranoj Guletovoj pelenici što bi rekla Mimoza.
JAGUAR
Za ime Bude ko mi je maznuo i ćornuo a i drpio ili prosto narodski rečeno ukrao moj omiljeni Jaguar?dere se Dži isuviše žestoko da mu se prozor kancelarije naduje kao balon žvake i pukne a srč se baci baš na ono drvo gde vise Lavić i Vuki obešeni za palčeve u anticipaciji buduće kazne za besramne sramote koje će da počine.
Šefefe jaja hoću ti jaja nabavim Jaguarče a ti samo mi olabavi kanapče sa palčića!glogoće Lavić sav u suzama.
Govoriš li istinu sine moj i drugo šta će ti tolika jaja?iznenadi se Dži.
Ama ćale makni me odavde i nabaviću ti majčino mleko ako ti se pripije!
Ne seri sine i ne pravi gluposti na toj na grani nego siđi dole!
Kako?
Kako kod!
Mnogo kasnije voze Lavić i Vuki jaguara ali ne beše to auto nego nešto kao to.
Juri ih Rikša i gađa šakama šljunka pošto nije našao kamenje i psuje na nekom strahovito psovačkom narečju s pitaj boga koje indijske oblasti.
Juri ga i novi noćni čuvar Sarmas Cicijanis što ga je šutnuo nogama i rukama iz kuće otac Marmaras Cicijanis kamenog srca a zbog one afere sa Lavicom.
Vraćaj jaguara!
Jaguar mijauče što ga Vuki silno bičuje mokrim peškirom a Lavić vuće za rep i cima rikšu pa ga sve živo boli a još ga i bockaju oni beli Rikšini kamenčići što padaju s neba pa se Lavić i Vuki krljaju u onoj razbucanoj rikši sačinjenu od seoskog indijskog konoplja.
Na putu nalete na Guleta i zgaze ga a Gule zahvati sa velikom ljubavlju veliku cica macu za vrat pa mu jaguar odgrize glavu do pola.
Tako trče svi zajedno dok ne nalete u ružičnjak Lavicine majčice gde Biga i Lavica kidaju balske haljine o ružino trnje da uberu crvene bukete za tužnog Džija što mu nema Jaguara.
Pokupe oni Bigu i Lavicu u jezivoj vrisci a Sarmas i Rikša se okače na trnje dok ostali ujure iz lavirinta u kuću na stepenice i terasu zdrmaju Džija iz duboke nesanice i stropoštaju se u Egej u raskošnoj eksploziji dranja i krvi i dima.
Vuki i Lavić su se vratili na granu kao dva očerupana purana a Biga i Lavica im sede nad glavom na grani iznad i ritmično ih treskaju palicama za bejzbol u teme a Gule pripitomljava svoju novu macu što ga izjeda ali Gule je hrabar Mali Dečak i pita svog poštovanog oca.
Hale!Hale!mogu li da zhadržhim chicha machu zhauveksh?
Možeš sine moj i neću da je pojedem ako ona ne pojede mene!
Rikša i Sarmas su zauvek nestali u ružičnjaku jer su ih pojele ruže a ruže su crvene zato što piju krv.
Maca jaguar je pronašao auto Jaguara u kavezu za albatrose gde Dži čuva albatrosa kada mu se ponekada vine u nebo i hvata pamučne oblake da sebi pravi bradu pa da liči na Zevsa.
Kaže i laže Mimoza da je albatros ukrao Jaguar ali jaguar je pripretio albatrosu da kaže istinitu istinu i albatros je rekao da je Mimoza izbušila gume na Jaguaru i to je to.
Živi bili pa videli.
GULE I ZHORO
Gule je rešio da osveti Barjaka Barjaktarevića što je poginuo u smrdljivoj kuhinjici vrtića u Ioskoj selendri gde je na najgornjoj polici koja se drži isključivo na paučini što je napravio pauk po imenu Jorgos ili Janis kako se obično zovu Grekosi tj Grchi a ne Kinezhi što bi rekao Gule iliti Jebish umesto Hapish.
Stao je Gule u blato između dve prljave kozice očiju musavih od čokolade ili sraćke ali ko bi već znao te bezvredne detaljčiće jer se namaskirao da bude pljunuti i to zaista pljunuti Zoro i drži zarđali ekser od Mimoze u levoj a bodljikavu batinu iz ružičnjaka u desnoj ruci.
U blatu sedi Sarmas Cicijanis i čačka buzuki uplakanim tonovima ubijene ljubavi Lavice i sve u svemu se pričini da je to Mehiko te lešinar sleti na plasto sena a suze kanu u blato i Sarmas udari C mol a Gule portči i zakuca se u drvena vrata vrtića.
Pogibe još jedan nesretnik zbog tog prokletog vrtića!kaže Sarmas i skine sombrero pa ga spusti na srce.
Otvoriše se vrata vrtića i zađe gadnom njuškom domar vrtića i kuvač pekmeza od pomoranđa.
Ti li si došao da kradeš pekmez sada kada više nema Barjaka!Đubre kradljivsko!reče ta seljačina i uze vile iz onog lešinarevog sena da probode Guleta.
Gule jecnu i naglo se prosra od straha a taj fijuk odzvoni u ušima onog jaguara što mu je Gule spasao životić i jaguar dortča niodkuda i prikolje domara vrtića.
Izlete kroz prozore vrtića vaspitačice Grčke babe u crnini nikada neudate i kaluđeri naparfemisani vinom s obližnjeg vinograda naoružani do zuba i skoče u boj ali ih Mimoza izrešeta ekserčinama kao roj stršljenova sve po očima i ustima a Biga i Lavica dojure vrišteći kao dušice iz neke priče o duhovima i kanđama pokidaju sve što je živo da se krvić prospe u travu što je pasu koze.
Gule ustane i ode do groba Barjaka tamo negde iza a svi za njim i sedne on na kamen i kusa pekmez od pomorandže a i poda po kašičicu i drugima s one druge tanje strane kašičice i Barjak mu priča.
Dobro si sve to smislio ali bi to bila jedna ružna priča!Prema tome ću ja da ukradem onaj pekmez i da pobegnem i niko neće da me uhvati pa neće da bude ni krvi ni ovo ni ono nego ćemo da se sladimo i mažemo onim pekmezom kao i ovim!
Sarmas svira tužan buzuki ali je to samo zato što ga Lavica ne voli jer Lavica voli samo Lavića.
GULE I KAMILA
Gule jaše kamilu a kamila ide tamo amo kao Džijeva jahta i to ona koja je posle potonula.
Ali ti shlepaćhka kamiliche nemašh gde da potonešh!veli mudro Gule.
Ima čalmu na glavi i beži što dalje a to je i bolje od one njegove jadne pustinjske agencije što ju je nekoć ohrabrio da nastane.
Kamila trči kakogod a Gule joj povraća za vrat sve one masne budalaštine i burgije što je sinoć dan ranije progutao i to sinoć jer je sada rana zora saharska ledeno zeznuta zora i onda upada Gule u živi pesak.
Tako ti je to!Shudbinicha shlatka ne može da me mimoiđhe!Odoh ja u majčhinu u zhemljicu žhućhkastu kao da sam propaosh u shopshtvenu pelenichu!
Svi misle da živi pesak nema drugu stranu ali nije to isto to i za Guleta te za njega važe druga pravila.
Izađe na more.
Duva mirišljavi povetarac.
Leži u pesku.
Talasići ga pljusuckaju po brljavim prstićima a šljunak se skotrljava pa isijava dijamantiće kao klikerčiće pa se Gule igra kao malo dete i smeje.
Shi shi shi shi shish!
Pliva onako najbolje što može duboko u bogatom plićaku tako da gazi dno i ode potpuno daleko od obale i što ide dalje a to plićak sve žešće isijava dijamantiće a ostrvo je čokoladne boje peska smrvljene čokolade.
Dobro je šhto nije brašhno od pashulja!kaže Gule i utrlja guzicu u čokoladu da proveri je li prava.
I onda jede i sere i uživa i nema granice nema ništa nema niko i tako dalje i tako bliže.
Sada pojaše kamilu u plićaku brže od vetra i ne stigne nigde jer je naspram njega Mimoza sa bičem u ruci.
Ti usrani prljavko vodi me u onaj zamak bogova tamo to ti je najkul mesto na svetu!I ne kržljavi nego navali!kaže Mimoza i fljusne onim bičem u vazduh kao blesava.
Ajoj me menišh jadna mi moja majčhina šhto me izhrodi ovaka nikaka!
U pozadini plavoj zvoni a more je plitko a Gule i Mimoza jašu kamilu i sapletu se o crveni krug što je narcrtao Dži o okolo plavo zvono.
Kamila padne na Guletov nos i pljune ga a Mimoza stane da trči po onom pesku kao po ledu i ne ode nigde.
Zaglavili smo se!kaže Mimoza.
Gule glogoće sav u slinama pa se o njih i oklizne i zajedno sa kamilom i Mimozom ode u krug okolo plavog zvona.
Nema ni tamo ni ovamo!kaže Mimoza.
Hoču napolje bilo gde samo napolje odavde!kaže Lavica tamo u plavom zvonom.
Ne može!kaže Lavić.
Zašto ne? Zašto ne mogu da odem?Kako ne može napolje?Kako nema ništa?Kako tako jako sija ona dosadna Proksima?Sija kao hiljadu okeana kristala sija!
Stalno pričaš isto!Naš dom je ceo ovde bez ostataka bilo kakvih bilo gde!Zavrteli smo se u krug i sada možemo samo da se igramo!Svo ono ozbiljno gnjavatorsko čudo sveta je ostalo napolje tj ništa!
Dobro hajde onda se klizamo po ledu!
Niko nikad ne pomisli da se vrati u onu prokletu lederu Švetskog Hotelijerstva.
Lepši nego ikad bezvezan dosadan kao stalaktik koji neće nikad da pipne stalagmit.
Bilo je grozno zaleđeno i smrtno dosadno i ubedačenije nego ikad.
Dži stoji na santi leda i dimi se što od cigare koja se izduvava na smrdljive palčeve što od leda koji se topi što od toplote što od smrada.
Gule se trese među njegovim kolenima kao jaje pingvina i prsucka od zime kao da će ko zna šta pametno da izađe napolje iz usrane ljušture i serucka kockice leda u Lavićevu čašu.
Lavić se gubi u Vukijevoj bundi i pijucka onaj šejk sranja i viskija a Vuki hladan kao da je sve normalno glođe neku užasnu kosketinu kao noga nekakvog prasaurusa ispala iz pleistocena.
Biga i Lavica hodaju skrozovito zaleđene u pravcu ničega misleći da su u sahari te vreli pesak i praledara im se mute u glavici kao Lavićev koktel.
Prljavica deluje čudno u belom ledu kao mrlja prljavštine grozota božja da ne poveruješ da nešto tako čisto može toliko da se izbrlja.
Zaza je ispropadala skroz na skroz zbog plačipičkanja i vise joj ledenice iz slatkog nosića sve do pupkića.
Ahmed stoji u mestu i trese se i gleda Rikšu u belim gaćama na glavi i crvenom tačkom na čelu.
Na krov od Jaguara Džija usadiše jedro i kada dunu severni vetar ovaj hvušne u neznani led i grozomornu jezu i onda se zakuca u onaj najveći mogući dijamant što ga je Dži tražio još odkad je beba.
Bogatstvo je veliko lepota još veća a Dži najveći.
GULE I CRVENI KRUG
Hale moj jel poshtoje na ovome shvetu jošh većhe shtvari od najvećhih shtvari kao lonach u kom Zhazha krije čharobni čhorbashti pashulj?
Jašta sine moj eto sagledaj mi stomačinu da se zadiviš kolika je velika!
Pa boga mi hale to je ono najvećhe na shvetu!
E pa vidiš li ti sine moj nije ti to najveće na svetu!
A dobro hale a šhta je onda jošh većhe od toga?
Pa brod more zvezde!
Ma jesh vraga hale jer ja odavde ishpod tvog shtomaka vidimsh shamo shtomak i nišhta od zhvezhda!
Pa ne moraš da ih vidiš tu su ti one i ovako i onako!
Mishlišh li ti hale da nisham važhan što ih ne vidimšh?I nije li važhno da sham žhivsh pa da ih gledamsh?
Naravno je da je važno pa čim si tu da možeš da ih gledaš!
Zhnačhi ako mogu da vidimsh to ti je većh odmah kao da sham videosh!A u čhemu je ona razhlika šhto vidimšh i šhto ne vidimšh?
I nema te razlike a to ti je ono najvažnije od svega i svačega!
A čhega?
To da ti je sve to u onom crvenom krugu što ti je rekao Buda da ga imaš nacrtanog okolo sebe!
Divno hale a jeshi li i ti u tom krugićhu?
Vala jesam!
E pa onda jaoj shi ga meni daj da bežhim šhto dalje šhto sam ga ovaka gadnosh ugnjaviosh!Ijaush!vrisnu Gule i otrča neiznenadivši se što ga Dži potera brzinom dečačkog trka uza stepenice šakama uvis.
Tako verno napriča Moza izgažena na mrtvo ime i prezime tu baš tu na tim tu stepenicama gde jadnice nađe da zapišava ovo sve to.
GULE U VRTIĆU
Pošto su ga strmogavili iz školice po zapisanom šut marš fljusiguz da ti pelena pljucne a sunašce da ti se smukne onda najjadovitiji Gule riče mijauče piskavi mrmljavi i skušava izreći ono najdolje čovjekovo što bi rekli Gorić i Svjetlanović što ga smireno iščekuju u lokvi zarđalih limenki piva tu pre moćne kapije zlomenite škole.
Nemoj ti meni ovaj onaj avaj zhdravo kao drensh!Pljash prašhtam mashnica u okche čhoko mokho kremićh za bebana i onu shtvar koju možhešh na shamar pa shvu lepotu shveta šhto ti shmeta jer plivam u gorkoj shramoti šhto mi guzhica mota!
Neki ćelavi Grk se mota oko škole i plaši bebe ali za zagorelu decu iz škole to je samo mačiji dim obična bonbona pljuckavica ko duvan samo neki olala Peca i deca isto onako kao kada se mljacka pelenica.
A ja Gule eshencija shrama shramote šhto me tako izhrodi ćhale neshretni kao da iz mlina izhliju se kapljiche šhto pljushkaju zha vrat mokre kao makarončhićhi i hoćhu da im kažhem koje kome kriv za krivcha koji sham shamo Gule ja!A to ti je da dobro kriknešh na važhnom meshtu šhto gledašh i da she šhvljunem u chrnu rupu!Ali shada višhe ne mogu da pričham jer me jure Mozha i Makazhica da me išhčhukljaju!
BOUZOUKI
Na grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru ima jedan buzuki što je neki starogrčki praseljak izgubio u pećini gde žive duhovi i tamo je ostavio jednog malog zgrčenog Grkčeta da ga čuva zubima i kandžama.
Malom dečaku nije dao ime niti išta drugo nego samo rupu i mokro kamenje da liže i još taj buzuki a duhovi su i ovako i onako već oduvek bili tu na zabavi.
I tako to malo Iošče čuva buđavu kantu što je drži zubima a brani kandžama i to traje tako već jedan i po minut a ono Grkče se već uveliko drmusa od nemoći i usrane pelenice što ga nemilosrdno kinji po guzici kao onaj jastreb ili soko ili neka još gluplja ptičurina što kljucka Ptololomeja što orobi vatricu slatku zeka zveki iliti bogu Zevsu.
Ama šta to radiš idiote?pita Guleta fina Mimozica žuta kao truli gnjili ubuđali limun na suncu.
Šhčhkkljhšhumušh uzhzhumsh!
Čuvaš buzuki?Šta bre lupaš?Od koga čemu zašto kako pošto ko i gde ne verujem ama ko ko kome?
Umukni!Čhuvam buzhuki od duhova da ga ne zhashviraju jer ako she ijedna žhicha zhdrma pretvaramo she shvi u shraćhku!
Ama šta bre to pričaš jel te dobro čujem šta pričaš?
O magiji mimozhiche!Pećhina je puna magije koja kažhe šhušh!Magija duhova koji hoćhe da shviraju shtari buzhuki ali ne ono kako treba nego punk!
Punk duhovi?I šta sad?
Čhekamo i plašhimo she!
E nećemo!Ekser za ser zub za punk!Daj vamo buzuki da zeznemo duhove!
Daj ne daj vamte onamte onako zha shvašhta jedan zha shve muzhika shvakome ja tebi ti meni prsht u oko!
I tako Mimozica i Gule a možda i Lavić jer je on nešto između vampira i duha zasviraše oni punk u onoj najstrmoglavatijoj pećini i odjeknu Egej nežnim bruhahaom kao što su sirene i one možda Biga i Lavica ispevale Odiseju da ti duša odzvoni kao kristal naopačke zatvoren u tvoju glavu i srce ti skoči uvis a ti ne možeš da mrdneš kao da te je okamenila Meduza sve do posle kada počne da te jure podivljale amazonke sa ostrva Lesbos iz komšiluka Egejskoga da ti ljube okruglu guzicu.
Eto tako je to bilo a i ko zna jer mala Mimoza laže kako zine velikim ustima punim zubićima kao ekserčićima.
Dži se naljutio zbog svog buzukija što je dao nekome dečaku na tom mestu ko zna kad u istoriji a duhovi ne postoje sem onih kojih se plaše oni što se plaše duhova.
Ali oni koji su tada zaigrali nisu zaista nikada ni prestali da igraju potpuno zaista i tako se uvek mogu videti ona dva mala deteta kako plešu pljeskaju i pucketaju kažiprstom o palac na samom ulazu u pećinu gde su dve božanstvene grkinje upalile narandžastu vatru kao svetionik za one lude za dušom i vatra da se svagda vidi povrh celog Egejskog mora kao hiljadu rojeva morskih svitaca i prodrmale su bele mini haljinice i izvrištale se onako kako se ne plaši od duhova i sve počistile kao suza i onaj kristal i ono plavo zvono.
GULE I ČORBASTI PASULJ
Na Grčkom ostrvo Ios izgubljeno Egejskom moru raste šućmurasta gadna biljka fasohli iliti pasulj gnusno braon kao kaka smdrljiv kao kaka i sve ostalo kao kaka.
Hale!Hale!Gladan sham!Umiremsh odsh gladi!Zsha ime bogishća podajte mi korichu hlebićha ako shrcha imate aman majčhice moja ushrana šhto izhrodi ovaka shjebena gladna jadna tužhna kržhljava shkrchkana izhbljuchkana ishpičhkana!
Umukni bre konju jedan i vuci ovamo svoje smrdljivo dupište!reče Dži i šćepa Guleta jadnoga za one tri dlake i prokliza po usranom tragu na skupocenim Grčkim pločicama Lavicine kuće.
Ijaush!Ijaush!Kuku meni jadno moje detinjshtvo bačheno u kantichu za đhubrenche!
Nalete Dži i onaj mali siromah na neku uplakanu lepoticu što je zovu Zaza i izgaze je u naletu svog zaleta pa završe svoje putešvestije u strahovito bogatoj i najobiljnijoj kuhinji.
Dži šutne vrata a vrata puknu kao grom u grm i sevnu vatra svetoga Elmosa iliti ona varnica što je puknula kada je kvaka udarila Sarmasa Cicijanisa u zube koji je upravo ukuvao dokuvao nakuvao iskuvao najbolji Grčki seljaćki pasulj te postavio astal za sve sa šerpom čobanskog pasulja posred drvenarije kao glavu.
I baci ko kamena s ramena Dži Guleta u onu lončinu a Gule se odbi o poklopac pošto Dži nije otklopio lonac pa Dži otklopi lonac i zahvati Guleta desnim stopalom pa ga šutnu pravo u vreli pasulj.
Ijaush!Ijaush!Hale boga ti dodaj varjačhichu da kusham ovu lepotu kao čhovek!
Evo ti na đubre jedno!zajaurla Dži kao u nekoj fantomskoj operi i pogodi Guleta varjačom u čelo a poklopcem po varjači te se jedno složi s drugim i Gule iščezne a Dži ode.
Koraci se izgubiše u psovkama u hodniku pa strmoglavce niz stepenice u lavirint baštu a Gule stade da vrišti od muke što ga peče onaj usijani čorbasti pasulj pa od iste te muke počne da ga pomahnitalo kusa da ublaži radosnim ukusom na jeziku bol na guzici.
Zađe dan.
Ribe zaspe u moru.
Sad je vreme za večerinku.
Elegadno svi uz šapat i uzdržan intiman razgovor pa tih smeh povrh zuba ruku pod ruku u svili i kašmiru spuste se niz memerne stepenice sa trešnjinim osloncem i nečujno kao dah kroz šuplju sandalovu granu pristupe očaravajućoj lepoti mešovitih stilova izdizajnirane kuhinje.
Moja umetnost i moj ponos bolji od moje muzike i lepote je moj pasulj!izreče ti jadni Sarmas Cicanis i podigne ti sav isijajan onaj jadan poklopac sa šerpe i momentalno se upropasti od užasa koji ga napahnu istovremeno u oči nos i uši.
Pao je dole.
Svi su vrisnuli porazbijali sve i svašta jedan o drugi i razbežali se u magli pomešanog straha smrada gađenja i priglupljenja od močvarne nesnosne pare što šiknu iz lonca ko iz kvarnog vulkana.
Samo je tu Prljavica ostala i nasmejala se.
Bolji si od mene!Divim ti se!Kako si samo uspeo da pretvoriš kazan pun pasulja u kazan pun sraćke?
E jadna moja Prljaviche nije ti to lako da shedišh cheo dansh i da se kuvašh u pasulju pa da ga jedešh i sherešh ishtovremeno na ishto meshto a da se i ne pomerišh pa ti nogiche utrnu i guzhicha začhepi!Molim te Prljaviche odneshi ovu šherpu shve sha mnomsh u more i bachi je duboko!
Ali mogla bih i ja s tobom da se kupam sa tobom i ja bih!
I tako je i bilo kupali se zajedno Prljavica i Gule i zezali u morskoj vodici od noći do jutra a ujutru je sunce sijalo kao da ništa nije ni bilo.
KADA SE GULE POŽELEO KENGURA
Gule je sanjao kengura i onda je poželeo kengura.
Iskočio je iz treće fioke Džiju pravo u facu uhvatio ga za uši i vrisnuo mu u nos.
Hale hoćhu malog medenog kengurićha šhto shkakućhe kao da ima fededirčhićh u pelenichi!
Dži mu je mudro zalepio cigaru na čelo u znaku protesta a Gule ni netrepnu već vrišteći kao strašno i užasno a uz to smršten i besan kao pravi mali hun ponovi ono jedno te isto.
Hoćhu hoćhu hoćhu hoćhu hoćhu hoćhu!
Gule se popeo na palubu i istresao žutu sraćku iz pelenice u okean a dve ajkule su se potukle oko grozbe iliti grozbe.
Onda je Gule ušao u maglu što je pravio okean i dim što je pravio Dži i izgubio se.
Dži gleda kroz dim kao da ima strele koje iz njegovih očiju buše sve živo i stignu tamo gde hoće samo Dži pa je zenicom oka svog ubo crveno sunce a gusarska lađa plovi u Austaliju.
Kada su stigli bio je vatromet ali ne iz radosti nego što se Gule popeo na Džijevu glavu i spustio niz tobogan što mu je nos sve do cigare pa je cigara zapalila Džijevu haljinu koja onako masna buknu višlje nego što je gusarska zastava te joj uzgred sprži koske a gusarska lobanja vrisnu.
Ijaush!ili je to Gule vrisnuo kada se zalepio za Australijsko ostrvo.
Vuki i Lavić su jahali jedan drugog na slomljena ramenca oko crvene Austalijske planine koja idalje tamo postoji i vrvi od belih kengura onih najmanjih i najslađih.
E hoćhu bašh taj!I hoćhu!I hoćhu!I hoćhu!
I tako skakuću Gule i kengur po Džinovskoj terasi Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
A Gule je cičao od sreće i pljuskao od sračke u kengurićevoj torbici i tako je sve to išlo slatko i glatko dok ih nisu dohvatili za uši i pobacali u more da operu terasu a onda ona dva su skakutala po peščanoj plaži u dečijoj radosti kojoj nema premca.
Ali kažu da su Huni jeli malu decu i još pitajboga šta a to ima veze sa ovom pričom jer je jednog dana Dži poželeo da mu glad pojede belog malog kengurića.
Onda je beli meda rešio da odu sa kamilom u Švedsku u onaj skroz ledeni hotel te je kamila sva u suzama kročila snegom a beli meda ju je ubeđivao da ti je sneg isto što i pesak manje višnje celziusi.
Pošto je izbacio par Eskima iz igloa useliše se oni a meda plivajući u zadovoljstvu nadene narandžanste cvikere za sunce baci udicu da upeca fokicu a kamilica polegne na vatricu i beli kengur pomisli da je on sam sa Aljaske a Gule se smoči u toplu čokoladu i sve bi to bilo krasno da iz polarne svetlosti ne izbi Dži sa haskijem umesto šubare te šubara stade zavijati a družina sa Iosa u večitoj ljubavi se vrati na Ios u letećem tanjiru koji pri ovoj svetlosti postane neobojiv i zaista divan.
Eto tako beše i svi videše i poverovaše.
VITEZOVI OKRUGLE PICE
Hale!Hale!Jede mi se picha!mrmlja Gule u snu u onom jadnom krevetiću koji liči na ljusku od oraha pored Džijevog kreveta što mu dođe kao vikinški drakar.
Zar opet sunce ti spržilo guzicu?
Ali hale moj kukuj ja meni jadna gladna nemoćhna shirota mršhava izhjedana shkrvchana shlabačhka!
Ti u toj upišanoj kolevci ućuti!A ti Laviću pijana ti majka vuci se ovamo još i pre nego što sam te pozvao!Sroljaj se glatko uz te strme stepenice nauljene masnim gustim Škotskim pomuzotinama!
Lavić stoji na vratima bos i go do famerki i flašom malta mlatara pa zbori nejasno i štucavo.
Spreman sam!
Art znaći umetnost a tur znaći guzica a Arturija je legenda koja je vekovima spajala umetnost i gastronomiju i potiče od onog kralja kuvara koji je magično iščupao nož za sir iz najbuđavije gorgonzole ili kako deca kažu mač iz kamena i žderonje okruglog stola za pizzu bila je najparadoksalnija od svih Džijevih budalaština.
Niko nije hteo da mu veruje da se prošlost i budućnost mogu menjati po želji koristeći Mejin i Sejin leteći tanjir i Ajnštajnov most iliti crnu rupu mada je Dži jasno kazao da mu je to Ajnštajn jasno kazao pedesetih godina nekog veka uz kriglu Pilzenskog piva veličine podlaktice ili naddlanice kako već hoćete.
Ajzhenšhtajnsh!kaže Gule.
Ne sine!To je režiser sa kojim sam napravio film o kolicima za bebe što se graciozno lomataju niz strminu stepenica dvadesetih godina istog onog nekog veka!
I o pelenichama!kaže uzbuđeno Gule.
Ne sine samo o kolicama!zgrmi Dži ispustivši jedan hulahop dima iz usta i dva iz nosa i napravi neku šaru što vazdan liči na Olimpijski znak.
I tako slatko i glatko odoše u doba kralja Artura a Haleja cvrči čitav vatromet elektrona svaki obojen za sebe i ubediše kralja Artura da ne ratuje nego da otvori prvu i najveću piceriju na svetu i da je nazove Kamelot a sir da se pravi po najboljem Švajcarskom receptu iz XXog veka a testo po Italijanskom receptu iz Verone što su ga s ljubavlju kusali Romeo i Julija kako je servirao čuveni kuvar Šekspir a našta se kralj Artur obrecnu i reče.
Ha!Ti možda i ne znaš da ti ja imam najboljeg kuvara od sviju!
A šta ko kome ja tebi ti meni i svima po nešto hoćeš da nam kažeš!zbrkaše se Vuki i Lavić pa im ideje popadaše na okrugli sto kao štapići u drevnoj Japanskoj igri Mikado.
Merline!vrisnu kralj Artur i u slast ih vitezovaše.
I tako postade u istoriji mada ga do tada nije bilo lord Vuki i Lavić Lavljeg Srca koga su kasnije mešali sa Ričardom Lavljeg Srca a u dalekoj budućnosti koju nagoveštava Dikens sa rečima Mimzi su bili Borogovi zaboravili su svi Ričarda jer je samo pravio ratove a svi su znali za Lavića što pije viski na okrugloj terasi svoje fantastične palate.
Međutim su se u ono vreme Vuki i Lavić izgubili u ljubaznim terevenkama pod vladavinom Luja XIIIog a u naručju lepih služavki i zagrljaju musketara i to sve dok Vuki ne reče D Artanjanu.
D Ajtanjir!
Ne dam ti ja nikakav tanjir nego mač!vrisnu D Artanjan I probode ga.
Ali se Haleja vrati malo unazad pre nego što ovaj probode onoga i svi zajedno srećno i veselo odu kući.
Hale!Hale!Ovo ih ti je da shu shtigli majku im shpotakenjamsh!
Dobro sine sad se snosi u majčinu i zovi teta Zazu da ti napravi pizzu!
Ali pošhtovani hale Zhazha je moja žhena!
Alal ti vera sine moj!zagrmi Dži i opali Guleta u leđenca kao što je onaj jadan asteroid opalio zemljinu atmosferu u oktobru 2009 godine iznad Indonezije i spržio se.
Pica je napravljena na mahagoni stolu koji je Haleja spustio letećim tanjirom na terasu Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru i sečena Ekskaliburom iliti extra kalibarskim nožem a sam Gule je pripremio efektne ornamente za najsuptilnija nepca.
Svi su jeli i prejeli se i neizrecivo se sladili egzotičnim ukusom za čije poreklo nisu smeli da se raspitaju kod njihovog domaćina Guleta.
Ushrao sham she!vrisnu radosno Gule i otrča u nepoznato a ovaj detalj znači da ako to učini sada onda možda nije i pre konstruisanja maštovitih začina za picu.
Ali ko zna tajne ovoga sveta sem Džija samoga tamo visoko u svojoj laboratoriji što nije hteo ni da okusi pizzu ama ni da je pomiriše ama ič što bi rekla prabakica.
Ijaush.
GULE I MOKRA KRPICA
Gorić i Svetlanović su jahali po zaleđenim Ruskim stepama i psovali kroz slinave ledenice iz svojih nosina.
Svjetlanovićeva raga se sruši na onu od Gorića te zajedno pešice nastaviše put po ledu kao srč a u suzama kao najveći i nejbezvredniji biseri te i u zagljaju kao braća koja baš sad izgubiše mater.
Ajoj kuku meni bar pivo da imamo!kaže Svjetlanović.
Aman zaman bilo bi i ono zaleđeno ko ti i ja!kaže mu Gorić.
A pa joj kuku može onda i sladoled od piva!
I tu oni stadoše mahnitalo da gaze po onoj srči i da hvataju maglu za rep bežeći od neljubazne družine Mongola što hoće da im izjede guzicu.
Biga i Lavica su upravo zašile jedna na onoj drugoj crnu balsku haljinu da idu u operu kad uleti Rikša sa bradom u očima i ušima što baš sada češlja i gađa ih telegramom iz Ruskih stepa gde piše ovako kako piše i ovdena.
Ajoj kuku nama sladoled od piva guzicu nam ledi što je hoće onija Mongoloidi da je prepeku!Stop!Spašavaj nas ko može!Stop!Haleja se zaledio u bačvi soka od krompira što ga ođe nazivaju vodka!
Biga i Lavica vrisnu u glas kao Kiri Te Kanava I Marija Kalas.
Lavićuuu!
Ama bre majka mu stara šta sad vas dvije oćete viskija mu mog iscuganoga!vrišti Lavić onako go u farmerkama polu prazna flaša nekog dobrog malta u šaci.
Idemo u Ruske stepe da spasemo Gorića i Svjetlanovića inače ode nam kućica na Mogren plaži!kažu one dve lude prišivene jedna za drugu crne operske haljine pa ne mogu da mrdnu kao da su sijamske mačke.
Ma idite vas dve u krčmu u šumu pa se izgubite u divljim jagodama i šipražju i ostanite tamo na miru da ostavite i mene u majčinu!
E sad malo poviše ka nebu u vetru svetlo plava ružičasta oblačaka od mlađanog sunašca kleči Gule pored svog poštovanog haleta i balavi koješta te mu zapljuvava prste na nogama da se s ovih cedi katran da namažeš celu lađu pa da odatle neko pomisli da zato Dži nikada ne tone.
Hale vodi me molim te u Operichu shlatku da vidimsh balerinichu shkočhipičhku i njenu guzhicu glatku!
Sine moj ne slinavi mi po prstekanjama nego se nakarminiši kod Lepotice i pođimo u grad!
Vuki je gurnuo batak od ćurke u đep i vezao leptirmašnu i bio je spreman na sve.
Lepotica je pljusnula facu u šminku pa je malo sterala u lepotu.
Prljavica je namazala ratničke boje od raznih bljuvotina i okitila se najšljaštećijim đubrićem a Ripili je stavila povez sa dijamantima na bilo koje oko i onda su otišli u pozorište sem Tereze što se skroz izgubila pa se pronašla tamo gde i treba a nije ih ni čekala već su oni istog časa stigli te im se obradovala i sve to tek onako.
U džumbusu su sleteli na svoja mesta koja nikako nisu njihova i u dreci započeli predstavu koja se nije čula dok nisu utihnuli kao brod na dnu dnavova.
Opera je bila sa puno pevanje i ledenjaka neke Ruske stepe gde skapavaju dva jadnika sve dok im ne pomogne jedan pijani polu go divljak sa sekirom i konjem što ih uhvati za kosurine i zbaci ih s scene u pupliku.
Lavić!kaže Lavica.
Biga otvori oči više nego što može pa joj Lavica zalepi na zenice svoju uplakanu maramicu još od pretužne predstave a Gule zahvati tu istu maramicu i cedi je na čelence izgorelo od guzice balerinice što se maločas kočoperila.
Nemam pojma šta ali Dži posla Guleta u podrum da pere bure sa tom istom maramicom u ponoć mrak gnjide stonoge paukove šta ti ja znam šta su izmislili gluposti što se drže u podrumu!piše Mimozica.
Gule je protezicom zašiljio krastavac da se naoruža i slomio se niz stepenice i upao pravo u ono smrdljivo bure i zaspao.
Sjutra Vuki i Lavić ukiseliše Guleta misleći da je to kupus pa mu je Vuki pojeo čak pelenicu u slast a i dušu popljuvao kad mu je nadošlo.
Gule trči u zagrljaj Mimozice usran i kiseo a Mimozica piše sav ovaj haos umesto Megan koja je otišla na brdo Olimp sa Herkulesom kod boga Zevs njegovog oca.
Na ostrvu Ios što je izgubljeno u Egejskom moru postoje dve dobre stvari.
Jedna je Lavicina kuća a druga Venecijanska palata gore u brdima odakle se vidi brdo Olimp i Lavica ima jedno ogledalo koje baca sjaj Olimpa sa vrha kule Venecijanske palate u njene oči i onda je celi svet samo njen.
GULE I LETEĆA PELENICA
Biga i Lavica su žestoko izgazile Vukija i Lavića tako što su ih razapele između četiri palme i napravile od one dve nažderane pijane budale trambulinu pa se iskakale do mile volje a Vuki i Lavić su ispljuvali svo ono đubre što su se nagutali i to sve u travicu svežu i zelenu.
Dži je gledao i gledao i još pa gledao pa zaspao.
Kada se probudio seti se dibiduz grešno da su Vuki I Lavić krivi za sve i onda ih baci u kaznu povrh one čuvene najvišlje palme i sad su Vuki i Lavić tamo gore ispovraćani i mamurni i polako čekaju sigurnu smrt.
Ijauuu!Ijauuu!mijauće Vuki kao pseto koje davno nije oglođalo koskicu slatku.
Koji ti je andrak oko moje šugavo?Je li ti je mozak iscureo na uvce pa si se umijakao misleći da si ostvario onaj davnašnji san da se od džukele metamorfozišeš u mačketinu idiotska propalice?pita ga umiljato Lavić i ugrize za uvo.
Tu Vuki mljaukne tako silno da se ču čak tamo u fioku Džijeve kanceralije gde Gule skvrčen nogama trpa Džijeve Havane u gubicu i sladi se kao da je čokolada slatka.
Mačhkicha!Ijaush shlatka mala machicha!Zhahebala she na vrhu palmiche shlatke!Idem odmah da joj pomognemsh!Ijaush!
Išutira Gule samoga sebe u guzicu iz one fioke pitaj boga kako i zaleti se kroz prozor pravo na kaznenu palmu što tu je odmah pod nadzorom učitelja pa se automački nađe između povraćke Vukija i povraćke Lavića i gleda ih zbunjeno odozdo a ovi se spremaju da mu povrate odozgo.
A gde je mala shlatka macha?
Ovaj kreten ovde ti je kretenu usrani ta tvoja mačketina!
Nije!To mi je ta kučhka!
Majku li ti tvoju đubre jedno trokosato!Oćelaviću te kao bebinu guzicu!Daj mi da te dohvatim i pokidam!
Čekaj bre Vuki imam ideju!Gule skidaj pelenicu!
Jadna moja majčhicha šhto me rodi ovaka nikakvash bezhvredna beshpomoćna tužhna jadna ojađhena do koshkicha izhjedena!Postaćhu goluguzh!
Na Grčkom ostvu Ios izgubljenom u Egejskom moru postoji magija i ta magija je ušla u Guletovu pelenicu i onda su Gule i Vuki i Lavić seli na nju i poleteli daleko u more kristalno plavo i čisto.
A da li je ta magija samo Guletva i da li je ta ona posve magična sraćka to ja nemam pojma.
DŽIJEVO GUSARSKO KRUNISANJE
Na vrhu Ioskog Pirgosa ima Venecijaska palata sva od skršenog mermera a usred nje je Vizantijska crkva a ispod nje je lavirint a u lavirintu je gusarsko blago što su ga svi mogući i nemogući gusari koji su vekovima opskrbljivali Ios i to sve blago ostavili Džiju.
I tako je na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru Dži mirno čekao na terasi Lavicine kuće da ga sunce žestoko opaući u glavu i podari mu gomile bezvesnih ideja.
I onda mu je sinulo iz sunca u guzicu a iz guzicu u glavu.
Auh!vrisne Dži i obema pesnicama se opali u slepočnice I padne na pločice koje krvrcnu.
Ijaoj!kaže Lavica mislići da su njene skupe ploćice popucale.
Lavić zgrabi Džija sa kosu i podignu mu glavu da vidi da li je živ pa ga ispusti opet na pločice pločice kvrcnu Lavica vrisnu.
Ijaoj moje pločice!
Vuki i Lavić su danima tumarali po ruševinama Venecijanske palate sve dok Vuki nije pojurio jednog kameleona da ga ujede i upao u lavirint gde je kobajagi blago i gde ga pojuriše gomile nesretnih Homerovih izmišljotina da mu majku majčinu pozlate i tako su Vuki I Lavić zapali u lavirint a iz lavirinta u istoriju.
Meja i Seja vise o plafon koji se cedi na čelo i izliva u grlo kao sok od jagode ali neki tamo gadan i buđan.
Ajoj samo da begamo iz ove kujine prokletije!kaže Meja opet pa iz početak pa sve tako.
Ma samo da izubijam one idiote i umukni već jednom!
E neće moći ove noći jer si u lancima idiote!
Šta se zbilo i dogodilo u toj marsovskoj jarugi Moza neće znati ali bog Meja spase ona dva slepca i vamte onamte epiteliraju oni povrh kamenja crvenih marsovskih.
Gde idemo?
Idemo da spasemo svet pun zlata!
E pa ako je pun zlata onda idemo da ga spasemo!
Meja i Seja uskoće u leteći tanjir te im haleja ne objasni ni u kratko ni na dugačko šta treba da rade.
Strovale se pred Vizantijski krst tu iznad lavirinta i skliznu niz konopna zvona u bezizlaznu rupu.
Gule je močio prst u pelenicu i pisao je po slatkom malom stolu gde ređa klikere pa ih baca okolo kad niko ne vidi.
Pisalo je.
Gzbshhfumushjgikmgshkuj!
Pošto je stočić opako zasmrdeo na konjsku balegu a drugo nikome se nije natuknulo šta to znaći oni ga sramotno bace među koze pod prozor a tu ga dočeka Žuta Kevica digne iz kozijeg pišanjka baci ga u ledeni potok i stisne ga u njegova lična kolica kad se ono tamo davno Gule rodio i trkom odlepršao ka onoj istoj od malo pre crkvi.
Ijaush!Ijaush!Umukni!Umukni!kažu uglas Gule I Žuta Keva.
Goriću i Svjetlanoviću su iznenada prestali da toče pivo u Ioskog krčmi i šapnuli da je bolja Vizantjski rakija u podrumu ispod krsta te ovija dvojica otiđoše nepravoliniski tamo.
Svako se svojim putem uputio u bezpuće jednog lavirinta iz mašte pa tek onda kada su dobro shvatili da lavirint u opšte ne postoji izašli su na more i dobro se okupali od gluposti u svojoj glavi a Dži ih je pažljivo posmatrao tamo odozgo sa terase dok Biga i Lavica igraju na suncu u belim Grčkim haljinicama a Dži prebrojava gursarsko blago i smeje se.
MAGIJE I PRSTEN
Na Grčkom ostvu Ios izgubljenom u Egejskom moru je Lavicina kuća ispred je more a tamo lavirint a to isti onakav kao onaj što je ispod mermernih zidina Venecijanske palate na planini Pirgos iliti kula na vrhu samog Iosa.
To je moje i ničije i ne pipaj mi gaćice jer polomiti noktiće namackane i prćasti nosić pretvoriti u ono čudo što nosi Guletova prabusketara među oći ja hoću!
Vadi taj prsten iz upišanih gaćica inače ću da ti zapišam dušu da ne može ni Lavićev viski da ti je odsmrdi!
Prsten je moj samo moj i ne dam i ne dam i tako dalje i šnjumpf!vrisne Biga kada joj je Lavica zavalila pesnicu u usta.
Potukle su se skroz na skroz očerupale iskandžale ispljuvale raskrvarile i rasplakale i ušao je Dži i rekao onim svojim mračnim kao barintonski tunel ili kao ukakana prokuvana pelena da se može oglasiti.
Hoću daj prsten to je moj prsten za moj mali prst na mojoj levoj nozi i gotovo!
Ove dve se dole na podu razgledaju u našminkanu trepavicu i vadi Biga prsten iz gaćica pruži ga učitelju kobajagi pa ga naglo srtpa usta i proguta.
Gule sine moj biće ovde posla za tebe!mrmlja Dži kao skuvani paradajz iz onog istog lonca gde se kuva i ona usrana pelena i neprimetivši da mu nesretna glavica onog bednika viri iz haljine kao nekakav dragulj obešen o kajlu za vrat.
Gule stade nasred sobe zboriti.
Hale kuku meni pa kako čhu ja shada sh tim vašhim prshtenom koji ćhe ushkoro da bude makshimalno ushran!
A bogu mi oćemo nas dvojica taj prsten i neće biti tako nego ovako!izdraše se Gorić i Svjetlanović uglas drmajući Bigu gore dolje dok ova jadnica ne ispljune silan nakit a Lavica ga pokupi i poleti kroz prozor.
Nelete ona dugo nego se okači za palmu i stade da pevuši kao slavuj.
Laviću dođi u pomoć pa da bežimo!
Kažu da su Lavić i Lavica pronašli Homerov prsten tu kod Homerovog groba na Iosu i da im je taj prsten dao pravu magiju od Atlantide pa do Antaresa i da to nije onaj što ga Gule idalje traži po balegi vo vjek i vjekov.
Kažu da u lavirintu ispod Venecijanske palate ima mnogo blaga ali i mnogo magije i da je Homer kada su ga na Iosu sahranili zagubio svoju maštu baš tu u taj lavirint i da su svi oni gusari koji su vekovima napadali Ios tražili maštu i plaćali je blagom i Dži je u to duboko verovao a plitko verovao da je Lavica potomkinja Venecijanskih plemića i da je sve ovo to i ono njeno a da on gusar i treba da pusti sve one koji čitaju priče od Megan i Moze da maštaju ali on Dži gusar da ukrade dijamante i rubine jer to je ono što gusari obično rade.
NAJNOVIJE GLUPOSTI
Teško je da se zamisli takav dan kao što je ovaj koji je zadesio junake ove ogromne i neverovatne priče.
Bio je petak 13ti i sunce nije izašlo iz mračnih oblaka a crna mačka je skočila sa krova na terasu pravo Džiju na glavu a odatle u more i kažu da je otišla sva bela i srećna ali se bedak uvukao u kuću na Iosu i sve je gadno krenulo.
Dži je zapalio mračnu cigaru u svojoj mračnoj kancelariji ali kada je kasnije zaspao plamen mu je buknuo u bradu i osvetlio sobu.
Vatra je zahvatila kosu jastuk i čaršav pa Džijevu smrdljivu haljinu zavesu krevet tepih sve sve.
Ali se Dži nije probudio i to je bilo ono najgore.
Gule se zalepio za svoju usranu pelenicu a pelenica za krevet i onda Gule nije mogao da ustane te stao je da mlati rukama i krešti.
Mamiche shlatka!
Tereza se izgubila u hodniku te se možda prvi put u životu rasplakala i srušila na kolena i to je bilo mnogo tužno da se gleda.
Megan je sve ove gluposti zapisivala ali je olovka počela da se kvari i zato Megan piše nadalje ovako.
Potpuno sam poludela.
Glava mi se kvari.
Zbunjena sam i izbezumljena.
Više nemam snage da se bakćem sa ovom prokletom olovkom.
Sada ću tako da joj se osvetim što ću da je pojedem.
To je na kraju ove priče ali pre toga ima još koještarija.
Zaza je ležala u modrim čaršavima mokrim od suza plivala je u krevetu u bezveznoj tuzi okružena gomilom slinavih maramica.
I sa Prljavicom je bilo mnogo loše i to ozbiljno.
Prethodne večeri su Vuki i Lavić kao ma kog dana izneli đubre ali je ovoga puta Prljavica bila u kesi džilitajući se i krešteći iz nje.
Mora da je neka mačka!mudrovao je Vuki.
Bacaj!smireno odgovori Lavić.
I ona leti po mesečini i pada na đubre.
Izvlači se iz kese krsti se i beži u mrak.
Teška mačka!kaže Lavić.
Baš sam hteo da ti kažem da je trebalo da je pojedemo!mudruje Vuki.
Umukni konju jedan što bi rekao naš mudri učitelj!
Otišli su oblizujući se.
Ali je ta noć ostavila bezukusan trag na njihove živote.
Prozor Vukijeve i Lavićeve sobe je bio otvoren kada je grom udario u nju pa je vatrena kugla uletela i rasturila sve živo.
Kroz prozor su izleteli Vuki i Lavić i sanjivo vrišteći sleteli na grane ko crni labradori bez krila.
Boli!mrmljao je Vuki.
Umukni i diži se sa mene konju vukodlački!škripi Lavić zubima.
Ripi je prošla najgore iako je samo sanjala grozan san.
Napao ju je Crnobradi glavom i bradom i potopio njen gusarski brod a nju bacio u slatke lance ljubavi.
Ostala je puna mržnje vezana za glavni jarbol.
Bilo je tu i drugih gluposti to kako je hteo da se njome oženi i kako njen tata nije mogao da je spase jer se još nije rodio.
Plakala je i grizla usne do krvi.
Prišao joj je Crnobradi okićen silnim gadostima.
Uz njega je bio gusarski pop sa crnom maramom na glavi crnim povezom na oku crnom majicom crnim polukratkim pantalonama crnom Biblijom i crnim prljavim nogama.
Upitao ju je kako valja.
Da li pristaješ ti đubre gusarsko da se venčas sa ovim idiotom ubicom lopovom bez ikakve vrednosti koga čeka sigurna smrt?
Ni u ludilu!vrištala je u snu Ripi i bacakala se po krevetu.
Pametno!On je idiot! Bolje ti je da se baciš ajkulama nego da mu budeš žena!kaže joj pop.
Popa i slatku Ripilu su bacilli ajkulama ali su se nekako spasli.
Ali pop nije pop.
Ko si ti?nežno ga pita Ripi već zaljubljena.
Ja sam tvoj tajni obožavalac!Zaljubljen sam u tebe otkad si se rodila i došao sam da te spasem!
Kako se zoveš?
Ja sam Tajni Vitez!
Ali kako ti je ime?opet ga pita Ripi.
Nije mi ga dala mama!tužno reče Tajni Vitez i poče da plače.
Ripi krenu još jače da ga mazi i ljubi.
Ne!budeći se povika Ripi.
Ne!Ja ne želim nikada da se zaljubim!Nikada!Ja sam slobodna kao more!Ja sam gusarka!
Iskočila je kroz prozor i otišla negde bez veze.
KAKO JE GULE UPAO U OBLAKE
Gule je upao u oblake tako što je ispao iz džambo džeta ali to niko ne zna jer to ti je ono što zovu tajna pa se niti zna kako niti šta ga je u toj dogodovštini spasilo.
Jednostavno Gule beše u toaletu džambo džeta ali šta je sve on tamo počinio to se ne sme kazati a to je tako zato što Gule ne ume da koristi extra minijaturguzne hajtek komplikovane spravice novog đamba đetkiba koje su izmislili veliki glupi ljudi jer Gule nije odrastao pa ih nije još uvek izmislio.
Te tako avion leti a Gule se šeta izgubi otvori vratanca uđe u malu šljašteću dugmićima sobicu što vrvi od i još neke ogromne buđe sprdačina koje omogućavaju let aviona a liči na metalni đakuzi a još mu i čačka uši muzika za liftove koja mu doda vodu u uši pošto ga podseti na putovanja sa Pajom Patkom i Žoze Kariokom na Ipanemu.
I tako je Gule pljusnuo naglavačke u predivnu plavičastu vodicu koja miriše na eukaliptus te tako dok se igra u klozetskoj šolji klikne dugme za ispaljivanje sraćke u vazduh na isti onaj način kad klinci da sisaju koka kolu na slamčicu pa je ovo mehaničko čudovište isisalo Guleta napolje među cirise minguse i ostale oblačne gluposti i odlete Gule s ptičijem kreštanjem u majčinu.
E sad kriv je onaj što ga je ubacio u taj avion a to je bio Rikša a Rikša je mislio da je to džak krompira ovo što šalje u svoje selo u Indiji.
Ali to nije važno za ovu priču.
Ono što je bitno je ta čudnovata pelenica koja se magično razepela između Guleta i neba i spustila ga na Rajsko ostrvo gde su u davninama pobegle Biga i Lavica pa je sada Gule pronašao njihovo tajno mesto.
GULE I ZNAK PITANJA
Znak pitanja je ono apsolutno i totalno najstrašnije nešto našta je u svom sićušnom kratkom malenom životiću naleteo Hjustavsh.
Sakrio se u trnjavom žbunu što je tu posadila mala Mimozica da bere trnje a sve to u sasušenom šumarku načičkanom bodiljkavim iglicama što ti proburaze tabane do krvi a sve to iza Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru sa one druge strane vile gde nije lavirint bašta iz koje je slatka mala Moza gađala Guleta iz sarbakane zarđalim ekserčićima što je bezobrazno ukrala od siromaha Rikše koji je te eksere nasumice zabadao u splav koji već desetinama godina pravi ne bi li ikako god utekao sa te prokletije svetinje Grčke sa te žareno crnomanjaste kamenčuge što zovu Ios za Indiju za koju mu se vapijalo sa njegovim rahitičnim Indinjskim kostima.
Eto tako je jadnik trčao izboden uboden proboden naboden i priupitivao samoga sebe.
Zhašhto ja trčhim ijaush?
I onda kada se priupitao a to filozofsko čudovište istovetno onome kojim Lavić priupipituje sebe svaki bogovetni dan ta njegova Guletovska filozofija ga pojuri kroz nešto što više ne liči na šumarak za igranje žmurke nego na neku prađunglu iz koje izleće najmoćnije čudovište od svih svihcijatih a to je znak pitanja.
Ko sam?Šta sam?Odakle sam?Kuda idem?
Ali kažu Megan i Mimoza Dži da mu je dao odgovore za sve ta pitanja te nije se plašiti pitanja jer svako pitanje jeste i sopstveni odgovor barem po Džiju Lao Ceu Platonu Paskalu i kung fuu a to je to je tako jer kada udariš zaboli te i tebe tvoja ruka.
LAVIĆEV ROĐENDAN
Šljive!Svuda vidim šljive!viče odnekud Biga.
Pada s kreveta i trči niz stepenice u veliki salon.
Dere se i sapliće modra kao šljiva.
Vrištalica izleće na terasu i ruši se na Lavicu.
Onda njih dve padaju na mermerni pod.
Sanjala je šljive!Ima nešto gadno da se desi!proročki objavljuje Lavica.
Deco moja!Deco moja idete mi opasno na živce!Maknite mi se s očiju izađite mi iz ušiju ne mogu više da vas podnesem!Gubite se odavde!čuje se glas velikog Džija.
Tako je!Danas mi je rođendan i krčma vapije za nama idemo odmah!Vodim vas sve!Hajde pođimo već jednom!javlja se Lavić tamo odnekud.
Lavić je skočio sa krova pošto je upravo tamo bio sa Vukijem.
Izleteo je iz kuće a svi ostali za njim uz uobičajeni haos.
I deca su pošla.
Svi sem Džija.
Divlja gomila se sjurila nizbrdo pa u šumu suvu i punu bodlji paučine i Ioskih duhova.
Krčma je bila velika i puna gostiju.
Gomila je uletela u njenu vrelu i mirišljavu pećinu.
Već je uveliko mahagoni sto bio postavljen za sve njih redom pa su svi i posedali uz dreku vrisku i pisku brbljanje i mrmljanje.
Gule je tresnuo svoju flašicu sa cuclom o sto i zaurlao iz sve snage.
Shipaj pivo ovde da shlavimo Lavićhev rođendansh shilovitoh i žheshtoko!I žhivela nam ta budhalicha bleshava!
Živela budala blesava!povikali su ostali i zapevali nešto bez veze nalik narodnoj pesmi nekog divljeg krvoločnog naroda zagubljenog u nekoj blatnjavoj močvari u kojoj žive samo otrovne žabice.
Nije nigde na svetu bilo luđeg i većeg veselja od ovoga ovde.
Cela šuma je odjekivala od vike i urnebesa.
Veselje je ličilo na slavu nekog varvarskog kralja ili rođenje nekog novog boga.
I svi su bili srećni.
Nisu mislili na onaj svet napolju kao da je krčma jedino mesto koje je posle velike kataklizme ostalo na svetu.
I onda su vrata krčme naglo zinula.
Pojavila se velika mračna senka koja je bacila talas straha u tišini je vazduh stao da drhti.
Zašto me niste poveli na slavlje!Sedim kući sam kao pas i plačem u jadu!
Učitelju!Mislili smo da nas više ne voliš!
He he he!Volim vas više nego ikad!dernja se i usput smeje sjajni Dži.
Dži je ušao među njih sa očinskim osmehom od uva do uva i zagrlio je svoju decu.
Dajte ovamo bure piva!povikao je.
I onda se slavlje nastavilo a Megan kaže da se nikada nije ni završilo.
LJUBAVNI JADI SARMASA CICIJANISA
Više nije niko mogao da podnese balade Sarmasa Cicijanisa tamo ispod Lavicinog prozora niti džinovske bukete cveća što je ovaj ludi čovek donosio.
Kuća je mirisala na staklenik i Zaza je plakala od svoje alergije a Tereza se izgubila u cveću misleći da je u začaranoj šumi a Mimoza se ubola na trnje od ruža te je Gule upao u smrdljevak i u velikoj radosti uprljao svoju najsvežiju pelenicu a jadan Vuki je pojeo streliciju misleći da je divlja patka te se sav upljuvao cvetnim lepkom a Lavić radosno ispi sok iz nekog tajnog cveta i polete dok je Dži zavio neko lišće bez veze i ispušio ga a lepotica je pronašla latice koje ulepšavaju i prave od nje boginju neke pitaj boga kakve lepote pa je i kamila izmrcvarila međ one njene šetajuće vilice pustinjsku ružu i ispljuckala pesak a beli meda s crnim kačketom i oranž cvikama za bolje sunce je pronašao pčele e međ njiu i med u nekom cvetnom stablu.
Sve u svemu Lavicina kuća na Iosu se pretvorila u džunglu ali ne samo to.
Sarmas Cicijanis nije prestajao da peva notu za notom kao čvrga za čvrgom po ušima i uvrnuti muzički ključ u mozak.
Daj da ućuti onaj idiot!grmelo je iz Džijevih odaja na vrhu tornja Lavicine vile.
Ne možemo šefe!govorio je Lavić i sam zabrinut oko Sarmasovih gluposti.
Sipajte mu vodu na glavu!grmeo je strašni Dži.
Sipali smo!
Sipajte vrelo ulje!grmeo je još strašniji Dži.
Sipali smo!
Ubijte ga!grmeo je još najstrašniji Dži.
E to već ne smemo!
Naravno!Pustite ga onda da peva!Jednoga dana će možda i da prestane!jadikovao je jadni Dži.
I tako je bilo i tužan je to bio prizor.
Lavica i Biga su na prozoru sa velikim jastucima na ušima i gledaju Sarmasa kako cvili i zapeva kao ranjeno kuče i onda Sarmas uzima dah da izurliče neki besni pseći Cdur i uzima dah i još uzima dah i tada pukne pljasne rasprši se na sve strane kao škrbavi prabakicin vatromet kad kine.
Mnogo je to bilo tužno pa čak su Biga i Lavica plakale bar nam tako piše Megan.
Eto tako.
KADA JE GULE HTEO DA SKOČI ODOZGO DOLE
Gule sedi na krovu i mrmlja sebi nešto pogano u čokoladu tj razgovara sa pelenicom.
Dži izađe kroz prozor iz kanceralije pravac na krov i dotetura se do Guleta pa ga ispituje.
Sine moj sveti da li ti to sediš na krovu?
Hale moj lepi brojim zhvezhdiche shlatke i kad ih izhprebrojimsh onda ćhu da shkočhim i da she ishpičhkam shamoubishtvomsh!
Ama sine moj šta bre pričaš takve budalaštine i dokle češ da mi močiš život u sraćku?
Hale moj lepi nemam ti ja izhbora!Pelenicha mi stalno puna a glavicha mi shtalno prazhna!Izhgleda da pobeda nećhe biti moja!
Hoće sine moj samo moraš prvo da znaš koga da pobediš!
Kako hale koga?Pa shvi žhivi hoćhe da mi majku majčhinu shlomataju na kičhmichu shlatku!
Ima jedan sine moj koga možeš da razbucaš slomataš skršiš i na kraju balade probodeš!
Hale moj jadni zhar ja tebi ličhim na Shirana od Budalašhljuka pa ćhu da nekoga ti ja probodemsh mačhem aman pa ja sham ti jad i beda i imam na ovome shvetu shamo ushranu pelenichu i njome bih mogao da pljushnem jedino shamoga shebe ako je ushpem da je probodomsh čhačhkalichomsh!
A šta ako ti je taj tvoj suparnik isti kao ti i na istom ostrvu gde si i ti!
Hale hale!Ja sham najshuroviji bedaksh od shvih!Shvi mogu da me izhgazhe!
Ali sine šta ako ima bar jedan bednik koga ćeš ti da sravniš sa zemljicom crnom!
E pa da je tako shlomio bih mu shvaku košhtichu nejaku kao jadach pa da pršhti krvšhićh okolo kao kada Prljavicha ugrizhe prashenche za uvche!
E pa sine moj lepi taj tvoj što češ da ga pobediš taj jadan mali gadan taj gnusan smušen kukavičan taj ti je tu s tobom na vrhu ovog krova!
Hale?Pa tu shi shamchat ti sham!Zhar si to ti taj tvoj nejaki?
Ne sine ja odoh!
A ja oshtadoh sham sha shobom da pobedim shvoj besh!vrisne Gule i dade se u najusraniji boj da dobro nalupa šamare tom svom nekom na krovu jedinom te odleti sav takav kaljav s krova da bi se gracioznim letom strovalio u Prljavicine pomije gde ga Prljavica dočeka šakama punim zloslutnosti.
Tako kaže Gule da se sve vrti u krug i da moraju da biju i tebe oni koje ti biješ i njih.
PRIČA O DŽIJEVOJ PIRAMIDI
To je bilo kada je Dži već mnogo ostareo mada je oduvek i bio star kao da se takav rodio premda se često tvrdi da se deca rode avangardno a starci umiru kada više nisu u modi ali ko bi znao kaže Megan.
I Dži tako eto htede da ga sahrane.
Seo je na terasu baš kada je sunce bilo na zenitu te ga je ono snažno šutnulo u glavu i dalo mu moćne ideje pa je rešio da napravi piramidu.
Meja i Seja su dobili zadatak da odu u faraonski Egipat i pronađu graditelja priramida i dovedu ga Džiju a ovaj će bogato da ga nadogradi da mu napravi piramidu.
Pa nisi ti Nušić sa svojom piramidom na Novom Groblju!izvika se faraonski graditelj.
Gorić i Svjetlanović su izričito odbili da ih prate u tu mukotrpnu avanturu ali ih je Dži primorao te su uz suze i pivo pošli sa velikim poljupcima i počastima a flaša šampanjca koju su u tu čast otvorili već je bila prazna i niko nikada nije saznao kako je to Lavić izveo ali je ličilo na Hudinija.
Meja i Seja su na silu doveli nekog čuvenog graditelja negde iz daleke istorije starog sveta a Gorića i Svjetlanovića su na tom mestu zadržali kao taoce ali ovi su se tamo oženili sa Starim Egipćankama i postali Stari Egipćani.
A bogu mi lijepo ti stoji ta bijela suknjica!govorio je Gorić.
A bogu mi lijepo tebi stoji ta duga crna kosica!govorio je Svjetlanović.
A Egipćanke su ih mazile i pazile pa nije prošlo kao sa krokodilima.
A bogu mi junače moj šteta što ođe nema ni kapi piva!viče Gorić.
E junačino moja a šta ti misliš da sam ti ja donio za rođendan u onom burencetu tamo?viče zagonetno Svjetlanović.
A ono tamo je pivo zato što je pivo već tada postojalo čak tamo daleko u faraonskom Egiptu. I tako je njihova sreća bila potpuna.
I tako je jednog dana Džijeva piramida bila gotova.
Učenici se mirno i uplakano poređaše ispred tužnog ulaza u ledenu građevinu i oprostiše sa svojim milim i dragim učiteljem jedan po jedan s pepelom u oku što normalno izaziva suze.
Dži pređe prag svog večnog doma i nestade u samrtni mrak.
Stari Egipćanin pokrenu mehanizam zatvaranja piramide te kamena vrata odnekud skliznuše po pesku pa se uz strahoviti prasak sručiše na ulaz piramide i za sva vremena ga zapečatiše i to je bio kraj ili nije bio kraj.
Svi su jaukali u horu kao gomila gladnih mačaka sa đubrišta i to beše jadno.
Ali se onda začu nešto još jadnije tužnije i kukavije.
Jao!došlo je iz utrobe zemlje.
Ćutite!kaže Lavić.
Šta?pita mačeći hor.
Jao!čuje se iz beskrajne daljine i to kao da plače majčica zemljica.
Ko?pita mačeći hor.
Pa to je naš učitelj Dži!kaže Lavić.
Vadite me odavde!vikao je jenjavajućim glasom kroz tone i metre kamenja Dži.
Ali kako o učitelju?pitao je zbunjeno Lavić.
Ne zanima me kako!Bacajte bombe!Dovedite avione rakete kopače zlata arheologe zubare krtice!Samo me vadite odavde!
Ali to će da traje nedeljama o Dži!viče Lavić.
Nema veze debeo sam izdržaću!kaže Dži.
Kada su ga jednog dana izvukli Dži je bio mršav i žilav kao dečačić i obećao je da više nikada neće da umre.
I kaže Meg da je i održao svoje obećanje oko čega su se naučnici i popovi potukli ne izlazeći iz Budinog crvenog kruga.
DŽIJEV TESTAMENT
Gule je mrcvario nekakve gluposti po Džijevoj fijoci u kojoj se ceo život krio od svog poštovanog ćaleta pitaj boga što i tako je pronašao tajni Džijev rokovnik i stao da cepka stranice i nemilosrdno da izbrisava guzica i to tako sve dok ne pronađe onu hartiju gde je naškrabano teshistamentsh iliti nešto kao testamentol bzukusan doduše što je Gule malko polizao.
Odjuri onaj mali bednik kod Lavića i Vukija.
Lavićhu!Lavićhu!Hale je napishao ono da ćhe da chrkne pa mi da čhitamo to šhto ćhe on da pričha kad bude chrknut ko ono pshto što mi ga mi na očhi rođhene pojede.
Lepi moj maleni bedni idiote marš napolje iz ove sobe dok još imaš noge na glavi!kaže zapijeno Lavić.
Mishlišh oćhi na guzhichi shlatkoj?pita Gule.
I drugo šta ti je to u rukama?kaže Lavić i pilji u onaj Guletov papir.
To ti je ono kad hale chrkne pa pričha!kaže ponosan Gule i doda papir Laviću i Lavić čita.
Na tavanu ima jedna škrinja i u njoj ima puno papirusa pergamenata i tamo lepo piše šta ima ko da ima kad ja kažem i to ti je to da bude mir i tišina!piše Dži a čita Lavić onima glasom kao Dži.
Lavić i Gule odpiče na tavan i bace se na zaključanu škrinju pesnicama i ružnim rečima i škrinja se otvori i jedna užasna gomila buđavog papira stara hiljade godina iskoči napolje i zatrpa ih.
Na svakom papirusu beše ime od svakoga od njih i beše svako ime na mnogo papirusa.
Zadaci!Gomile i gomile zadataka!Ovaj mora da ide na Mars!Onaj mora na Antares!Onaj da pljačka nekog tamo gusara koji je opljačkao pre dva veka onoga tamo gusara!Onaj mora da ubere sve ljubičice na Iosu da pravi ljubičastu tortu i sve tako i tako to i nema kraja!
Pa dobro Laviću daj da cepamo i da bežimo!kaže preplašen Vuki.
Čekaj malo!Ovde je tvoj ludi otac napisao neke dukate pa i na svakom papiru te dukate!Znaš li ti nesretniče šta to znači?To znači da će on da nas žestoko nagradi ako mi ispunimo te njegove stupidne želje ali tek kad ovaj crkne!kaže Lavić.
Pa dobro bre Lavićhu moj a kada ćhe da chrkne većh jednom pa da she čhashtimo!kaže Gule.
Odkud ja znam!Baš me briga odosmo mi da tražimo te dukate i Gule ti si moj idol i najbolji dugar i zato jezik za zube i prst u pelenicu!
Ijaush Laviću i ja tebe volimsh!
Lavić i Gule su bili veliki drugari i mnogo su se obogatili ali zaista mnogo i nema veze što su prekršili testament i pokrali svo tuđije nasledstvo jer Dži neće nikada da umre.
Živeli!
VAMPIRI SA IOS
Noć.
Pada kiša nema ni sunca ni meseca nema ni ljudi nema ni[ta nema leba.
Mačka zavija na vrhu krsta ali je udario grom pa je utekla glavom bez obzira.
Grom je udario i gavrana ali ga je sočno ispeko pa ga je ona mačka pojela.
Mračni zamak se uzdiže na litici isuviše mračan pa je glup i patetičan.
Ta ruševina je bila nekada kuća neke princeze Lavice na dalekom Grčkom ostrvu Ios ali sada je to samo zamak pun duhova.
U stvari behu tu samo dva komada Petros i Ćiros.
U davnim vremenima još pre ledenog doba behu oni veoma živahni i čangrljahu lancima ali sada su mirni i tihi i dosadno im je.
Da bar imamo pivo!kaže Petros.
Jeste a kako da pijemo to tvoje pivo kada smo mi duhovi?kaže Ćiros.
Pa šta ionako nemamo pivo!kaže Petros.
Nemamo ni usta!kaže Ćiros.
Ba[ si pesimista!
I opet je tišina vetar fijuče pa miriše na buđu. Nešto je puklo visoko gore i srušilo se u more. Voda je pljusnula.
Ode i Džijeva kula!kaže Petros.
Ode!kaže Ćiros.
Munje svetlucaju liče na stroboskop u diskoteci.
Bilo je lepo kada je bila tu gospodarica Lavica!kaže Ćiros.
I gospodarica Biga!kaže Petros.
Ona nikada nije bila gospodarica!kaže Ćiros.
Bila je!kaže Petros.
Išli smo u diskoteku!kaže Ćiros.
Hoću u diskoteku!kaže Petros.
Izgorela je!kaže Ćiros.
Šta ćemo sada?
Hajdemo na groblje!
Sjajna ideja!A šta ćemo na groblju?
Da čeprkamo po grobovima!
Sjajno!I šta onda?
Da pronađemo razne zezalice!
Odlično!A kakve bre jadne zezalice?
Guletovu protezicu Lavićevu flašu koske pepeo eksere maramice đubre i gomilu lepih haljina!
Sjajno!I šta ćemo s tim?kaže Petros.
Umukni i dođi!kaže Ćiros.
Dva simpatična duha su sletela niz stepenice i prošla kroz ruševinu kuće i odjurila prema obližnjem groblju.
A nebo je crno isprepletano munjama i kišica lije na sve to.
Groblje je pusto izrovašeno pljačkama nadgrobni spomenici su čudni i predstavljaju bezvezne stvari obrasle u puzavicu.
Mačka je mjauknula Petros je skočio u zagrljaj Ćirosu.
Šta ti je!vrišti Ćiros.
Plašim se!
Ti si duh idiote!viče Ćiros i baca Petrosa u neku rupu.
Ijao pao sam u grob!vrišti Petros.
Ne nego sam te ja bacio u grob!
Prošli su kroz silne nadgrobne spomenike i onda je Ćiros stao da zapeva.
Šta je sad pa tebi?pita Petros.
Lavicin grob!kaže Ćiros i trese se kao bambus na kijametu.
Mačka je skočila na grob i mjauknula.
Ijao!vrisnuo je Petros.
To je Lavicin duh!kaže Ćiros podzemnim glasom.
Majko moja!kaže Petors i skače nazad u onaj prazan grob.
U tom času je crveni papagaj sleteo mački na glavu i usrao se.
To je Bigin duh!pišti Petros iz svog groba.
Mačka hoće da ulovi papagaja ali padne na Petrosa i razbije se a Petros padne u nesvest.
Ćiros se šeta sasvim sam i mnogo je tužan.
Seo je na kamenu ploču i plače.
Spomenik je u obliku flaše ali je ta flaša od kristala i puna je žute tečnosti koja menja boje u munjama i kiši.
Ćiros je pomislio da uđe u tu flašu ispružio je telo.
Da ti nije palo na pamet!vrisnulo je tamo duboko dole ispod kamene ploče.
Šta je?Ko je?vrišti Ćiros.
Ja!Lavić!I ne pipaj moju flašu zato što je moja!Idi nađi svoju!Gubi se odavde!
A gde si ti, Laviću?drhtavo drhti glas duha.
Tu ispod tebe!Makni se da izađem!
Ćiros je pobeleo gore od duha i zalepio se za flašu pa je do pola ušao u nju pošto je duh.
Teška kamena ploča se zatresla kao zemljotres i skliznula u škripi i grmljavini zamirirsalo na toplo i na viski.
Izašao je Lavić glavom i bradom go u svojim čuvenim farmerkama sa crvenom maramom oko struka i sve sa flašom u ruci.
Šta ti radiš tu u tom grobu?pita jadni Ćiros.
Uživam!To ti je večiti odmor!
Da ali zašto u grobu?
Ja sam vampir!kaže Lavić i pokaže strašne očnjake kako sijaju na kišici.
Ali Laviću vampiri žive u kući i spavaju u sanduku!
Da ali to ne važi za mene!Ja radim šta hoću!
Kako to?kaže zbunjeno Ćiros.
Tako što ja pijem viski a ne krv!
Lavić je beo i prozračan plave linije mu krivudaju po koži pogled mu je oštar i blješti kao dan lep je.
Ćiros drhti bleđi od bleđeg samo još što nije iščezao.
Bilo je lepo onda pre mnogo godina ha?kaže tužno Ćiros.
Da!kaže Lavić.
Ludovali smo!kaže Ćiros.
Jesmo!kaže Lavić.
I onda nas je oduveo gadan vetar!I sada nema ništa!
Oduveo nas je i nema ništa!
Hajde da vratimo sve kako je bilo!kaže Ćiros.
Ne može!
Ali tužan sam!Nedostaju mi Biga i Lavica!
I meni!kaže Lavić i pije svoj viski.
Hajde da ih vratimo!
Kako?kaže Lavić.
Ne znam ti znaš!Ja sam samo bedni duh a ti si strašni krvoločni vampir i ti sve znaš!
Tako je sto mu flaša viskija!Imaš pravo!Hajde da probudimo one budale!Dosadno je ovde!Budimo ih!Dođi ovamo!
I tako je Lavić zagrlio nasmejanog Ćirosa pa su zajedno skliznuli među grobove.
Njihova jurnjava liči na svetleću paukovu mrežu kako uzimaju iz grobova čudake sa Iosa a Ćiros ih vrti iznad glave a Lavić ubada zubima u vrat.
Kišica je oprala sve što je bilo prljavo i poslednja munja je pretvorila noć u dan.
Svi stoje tu u Lavirint bašti zagrljeni i smeju se luckasti i veseli.
Deco moja!Vratili smo se sa daleko puta!Biće sve lepše nego ikad!urliče zadovoljno Dži.
Biga i Vuki se grickaju Gule i Mimoza bockaju Lavić grli Lavicu ona je nežnija nego ikad.
Nedostajao si mi!
I ti meni!
Zašto si tako beo?
Umorio sam se!
A šta mi je ovaj ugriz na vratu?pita tiho Lavica.
To ti je ljubav draga moja!kaže zagonetno Lavić.
I počeo je tulum koji nikada neće da se završi zato što su vampiri večni.
Ćiros je spasao Petrosa iz one rupe i sakrili su se u Lavićevu spomenik flašu.
Da ih uspavamo?Dosadni su!kaže Petros.
Dosadni su!kaže Ćiros.
Dosadno mi je!kaže Petros.
Čuti i pij to žuto!Kako?Ćuti i pij!Kako?Umukni i pij!Kako?Piiiij!
A negde daleko plavičasta mačka beži a jedan crveni papagaj joj kaki na glavicu i krešti od smeha.
TANGO
Vuki je odgrizao pola ruže i gurnuo Bigi onu drugu polovinu u usta a Biga se ubola na gadno trnje i silno ga je šutnula u cevanicu pa zgrabila za ručicu.
Oni igraju tango.
Lavica grize jedan deo svoje ruže a Lavić onaj drugi deo i latice su na njegovoj strani i on žmirka a trnje ga bocka pa mu se onda celo lice trese.
I oni igraju tango.
Ova četvorka se vrti jedni okolo drugih idu oštrim pokretima i gađaju se pogledom sapliću vrhovima bosih nogu.
Razmenili su partnere.
Sada igraju Vuki i Lavić Biga i Lavica.
Šta si to uradio?grmi Lavić Vukiju u uvo.
Nizak sam!Ne vidim lice!pravda se Vuki.
Pa razlikuješ valjda stopala!šušti mu Lavić.
Nokat na palcu ti je lakiran!mrmlja Vuki kroz zatvorene čeljusti.
To mi je modrica idiote!
Biga gazi Lavicu.
Gledaj gde igraš glupačo!
Šta tražiš ispod mojih stopala!krešti joj Biga na uvo.
Očerupaću te kad se izvučem odavde!sikče Lavica.
Da ako se izvučeš živa!kaže Biga i gazi je.
Svi ih gledaju neki pljeskaju sem Zaze ona plače.
Kamila podriguje.
Umukni!grmi Ahmed na arapskom.
Ne znam arapski!kaže kamila.
Znaš ti dobro!kaže Ahmed.
Tereza se izgubila u tangu i otišla da igra.
Gde sam ja?pita ona.
Dži duva oblake u obliku nota.
Prljavica igra oko njega i kvari mu note.
Gule i Mimoza igraju tango oko stolice na stolici su ekser i prljava pelenica ko prvi sedne izgubio je igru i nastradao ona vuče Guleta a on gurka Mimozu i sve to u ritmu tanga a na kraju su zajedno pali na stolicu pa su otišli da se peru i leče.
Ripi je digla gusarski povez sa oka da vidi šta se dešava.
Pa ti imaš oba oka ćerko!iznenadio se Dži.
Srela je pogled belog mede koji je skinuo narandžaste naočare za sunce.
Pogled je bio izazovan.
Prišla mu je i elegantno ga zamolila za ples.
Ja vodim!kaže kratko.
Naravno inače ću da završim kao tvoja bunda!kaže beli meda.
Što i nije tako loše!kaže Ripi.
Jeste loše ja volim da nosim moje krzno!kaže beli meda.
Rikša se drmao potpuno bez veze.
Gde si to naučio?pita ga Lavić
U mom selu kod Bombaja!kaže Rikša.
Nauči me!
Ne znam!Samo se drmaj!
Lavić je stao da se trese kao da ima žutu groznicu.
Dobro je igraš kao seljak koji je jeo otrovne pečurke!kaže Rikša.
Vuki je konačno ugrizao Bigu.
Idiote!vrisnula je Biga i lupila mu šamar.
Šta je lutko moja?pita Lavica.
Odgrizao mi je pola uvca!plače Biga.
Lavica je lupila šamar Laviću.
Šta je?pita Lavić sav zbunjen.
Prestani da se treseš!vršti Lavica.
Lavić se smeje i hvata Lavicu za ramena zajedno se tresu Lavica grabi Bigu za kosu Biga Vukija za rogove Vuki se uhvatio za Terezu Tereza za Zazu i sve tako i na kraju je stiglo do Džija koji se dimio kao lokomotiva i vukao je voz koji se ceo trese.
Šta je ovo?kaže Dži.
Neke nove gluposti!kažu Lavica i Biga.
Tangosh ritamsh hale!kaže Gule.
Aha!smrvi Dži među zube i Havanu.
To je to.
Kraj priče.
SVETIONIK
Nasred Egejskog mora sija jedna stena usamljena je i nikakva izgubljena u celom moru i negde imeđu neba i zemlje.
Pena talasa je zapljuskuje vetar šamara a sunce peče i stena od muke plače.
Na njoj je svetionik usamljen i sam ali ako se bolje pogleda sama žiža oko nje trče dva bedna mrava koji se jure kao da jedan hoće da ubije onog drugog i tako i jeste.
Oko svetla usred mora trče Vuki i Lavić kao sumanuti.
Ti Transilvanijska budalo bitango buzdovanu barabo beštijo badavadžio balavče bolesniku polomiću te da ne ostane ni mrlja pocepaću te kao list odraću te kao bananu očerupaću te kao pile izgaziću te kao ptičiju sraćku zgromiću te zdrobiću te izbušiću te smrviću te pretvoriću te u prašinu smoždiću te!vrištao je Lavić.
Mamice slatka!Pa nemoj kada te molim!Pusti me da odem!cvileo je Vuki.
Nemaš gde da odeš idiote!Skači u more inače ću ovim mojim zubima da te pokidam i poješću te parče po parče!urlao je Lavić van sebe.
Ama nemoj kad ti kažem bezukusan sam buđav neslan natruo bljutav buljav rđav gorak prokiseo grozota božija!Ostavi me na miru!
Neću da te ostavim na miru!Skači u more ili si gotov!
Majko moja šta ću?Kud ću?
Mnogo pre toga jednog dana je Dži rešio kada ga je sunce udarilo u glavu da ima svetionik i onda je pronašao svoju omiljenu stenu i na steni skršeni svetionik i poslao je Vukija i Lavića da čuvaju taj svetionik.
Sa gomilom ćuretine i viskija iskrcani su oni na taj go kamen gde je izrasla kržljava građevina na čijem vrhu čkilji bedna sveća i sedeli su tu danima iz razloga da upale onu sveću kada se ugasi i pojeli su i popili sve a onda su pecali i pili morsku vodu i čekali da ih neko pokupi sa tog jadnog mesta ali je ceo svet na njih zaboravio.
Sunčali su se gore na vrhu svoje ruševine pod vedrim nebom i plakali onda su rasturili krevete i vrata sem glavnih ona su od metala i napravili čamac da se vrate na Ios.
Legli su jedan zadnji put na to besomučno morsko sunce da se odmore i sanjali su sirene ukusne ptičurine i opojna pića da ih podignu u nebo iz njihove rupe ali nebo se smračilo pljusnula je kiša udarila je oluja i polomila čamac.
Iiiii!vrisnuo je Lavić.
Duboko dole su mračni talasi šamarali polomljeni čamac.
Uhvatio se za glavu Lavić i slani potoci suza su mu potekle iz oka.
Idem dole!kaže Lavić i zaleti se niz strme stepenice.
Stani! Zaključao sam!kaže mu Vuki.
Pa zašto si zaključao?
Tako niko ne može da nas napadne!
Ko da nas napadne?
Neki stranci s mora!Imam predosećaj!
Daj mi taj kljuć i makni mi se s očiju!
Vuki mu pruža ključ i onda udara grom u žižu svetionika i baca ih kao prljavštinu.
Daj taj ključ!
Nemam ga više!
Gde je?
Nemam pojma!
Idiote!
Lavić juri Vukija oko svetionika i juri ga sve dok nije prošla oluja i onda ga juri idalje i dalje i tako ga juri a na kraju ga i dohvati.
Podiže ga iznad svoje glave i baca sa terase.
Nemoj molim te!Imaj milosti!kukao je Vuki.
Nemam milosti za tebe!vrištao je Lavić.
Polomiću se!Povrediću se!zapevao je Vuki.
Baš me briga!Idi po onaj tvoj ključ idiote idiotski!vrisnuo je Lavić i bacio ga.
Vuki leti kao ranjena rogata ptica i pada pravo tu kod terase na nešto tvrdo.
Vinuo se leteći tanjir Meje i Seje I čude se oni boje žvake od jagoda u svojoj kristalnoj kupoli.
Da ga bacimo u more?
Ma vrati ga odakle je došao!
Bacili su ga nazad na terasu i Vuki je pao na Lavića sravnio ga i seo mu na stomak sav zapanjen.
Kupola se podiže najnežnije kao da je od vate miris žvake od jagode stiže u naletima blagog jutarnjeg vetra svežina im ispunjava nos a tanani zvuk finog i blagog Mejinog glasića ih teši i leči od svih muka.
Dži nas je poslao po vas!zakikoće se Meja kad ugleda ona dva jadnika čija jad beše poznata po celom Iosu.
Megan kaže da je ovo najtužnija priča od svih ali nije.
MIRIS ZLATA
Meja i Seja vise o zid vezani lancima za nos tako da šmrkču a usput plačipičkaju iz sve snage i žale se jednom drugome.
Ama nije trebalo da ukrademo onaj leteći tanjir nego da sedimo na kamen i da ga cedimo!Kome kažeš?A kome nego tebi!E pa onda umukni i ćuti ispari nestani i sve ostalo!
Pa je tako Meja ućutao a Seja hrabro plakao da ti se srce iscedi ko limun žut i tako bi to bilo da je bilo ali nije bilo tako nego ovako.
Dži se strovalio preko mermere ograde u more i vrištao dok se pušio onako kao parobrod koji nikako da potone a vrištao je odozdo iz mora i pravio je balonćiće pune dima i onda kada pukne takav jedan balon izađe jedna reč jedna po jedna svaki balon jedna mutna zadimljena misao.
Biga i Lavica su otišle na Mars da vade Meju i Seju iz lanaca zlog kralja Meje što ih je kaznio onako pljuckavo i piskavo.
Kada su ih izvadile odakle svi zajedno su otišli kod boga Meje bili su puni pitanja.
Gde je najveći rudnik zlata na svetu?
Bog Meja se najsmeo zario svoju cvećku što ti daje večni život kada je pomirišeš i zaćutao baš kao da je govorio..
Neću da vam kažem ali sam stvorio ova dva žvakala idiota onako da mogu da namirišu zlato ma gde bilo kad bilo kako šta kome gde ovako i onako!
Šta?Ko?Gde?Kako?Ajajoj!
Muvataju se u paleolitu Biga i Lavica i Meja i Seja među dinosaruse i paparat kad ono puče vulkan.
Znao sam!E vala nisi!E pa onda ću da ti iskočim na vrat da te zadavucnem!
Iz vulkana pljusne zlato uvis pravo u onu crnu rupu što ju je načinio Haleja kada je stigao u praistoriju i prođe taj mlaz zlata kroz crvotočinu baš u zenicu crne rupe u novo vreme i pljusne prvo na Mars pa pozlati crveni kamen pa Mars liči na grumen zlata za prsten boga Meje a onda padne i zlatna kišica na Lavicinu kuću na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru i sve ono tamo okolo i ovamo i onamo a bude i kosmički vetrić iz usta nebule glavatog konja i njegov dah raznese zlatnu prašinu kojekuda i svakuda pa se sve živo pozlati i prezlati što se može videti i zamisliti i cela galaksija se zasjalo zažuti tako da se više ne zove Mlečni Put nego Zlatna Žila pa kopači zlata iz udaljenih galaksija dođoše da vide šta se tu dešava a Biga i Lavica i Meja i Seja su još puno eona ostali u vremenu pre svih ostalih vremena da pozlate ceo svet jer je bio dosadan onako običan a sada lići na skupi nakit gde god da pogledaš pa su onda svi bogati i glavni.
RECEPT IZ DŽIJEVE TAJNE RIZNICE
Ijaush kuku meni jada tugiche shlatke bola i jošh da dodam lele shi ga majke moje tužhne šhto me ishpičhka na ovaj gadansh shvetićh!Ijaush hale šhiška ti majčhicha tvoja oshveta ćhe biti moja!
I sve tako kaže Gule dok čačka po trećoj fioci Džijevog pisaćeg stola gde je te noći kao i one prethodne i sve tako u nedogled koliko može da pamti spavao.
Na stranicama te gadne knjige bili su crtani kučići ovakvim onakvim svakavim i ove one i još neke druge boje a ispod svake te slatke malene kuce je bio recept kako se ta kuca sprema da od nje postane najukusniji Hunski specijalitet za one najokorelije gurmarne kao što je to bio i sam Dži a slova su bila Kineska tako da jadan Gule nije bog zna šta razumeo ali bio je tu nacrtan paradajz pa luk pa mirođija đumbir cimet aleva paprika origano biber soja sos slatko kiseli sos i još neke raznosmrdljive travuljine što kuce nikako ne bi volele da ih neko s tim gadostima jede.
Vaujsh!kaže Gule nekako kučeći pa nekako počupa glavu iz te razbijene fioke pa ode bez veze gde ga god put ponese onako depresivnog i te noći zaspi na krovu i sanja svog jadnog Čhau Čhau od koga nije bilo ni traga ni glasa a sjutra je mirno upita svog poštovanjog ćaleta.
Je li hale a kada će da bude tvoja shahrana pa da she malo veshelimo?
Mimoza i Megan koriste ovde tako ružne reći da ih prosto ne razumem.
DŽIJEV LAŽNI OBILAZAK PUSTINJSKE AGENCIJE I BLAGO ISABATEN
Hogar Tamanraset.
Pesak se smenjuje peskom.
Crveno kamenje izrasta i nestaje.
Saharske ruže cvetaju i tonu u pesak.
Dži je u svojoj luksuznoj limuzini rashlađenoj i zatamnjenoj.
On ima kameru u ruci i snima užerenu pustinju svaki njen detaljčić.
Biga i Lavica su napred i one voze i kikoćući se auto leti pišti fijuče nizak snažan lak kao leteći tanjir Meje i Seje.
Put je prav i mokar od fatamorgane vode koja isparava a to ti je uvek stvarno tako.
Stene granita kupole stubovi i svodovi lisnati kao knjiga vulkanski vrhovi i provalije i sve je oker isprepletano ljubičastim zelenim plavim i roze reljefnim linijama.
Ovde žive Plavi Ljudi Tuarezi i piše da su oni poslednji ljudi sa potopljenog kontinenta Atlantide.
Hogar liči na Atlantidu i zato se Džiju čini da plovi u mirisu cigare sa ukusom meda na svom gusarskom brodu.
I onda se pojavi oaza.
Voda palme i plaža iz snova i Biga ukoči auto pa ovaj do pola se ukopa u pesak dok Lavica izbezumljeno vrišti.
A šta ako je to fatamorgana?pita neverno Biga.
E pa onda se kupamo u fatamorgani baš me briga!vrišti Lavica i skače iz auta.
Dži je odleteo iz fotelje na debelo staklo koje ga deli od Bige i Lavice u njegovoj limuzini iz snova i razbio se kao da je od porcelana i ostao na podu da cvili slomljen u parčiće a užareni deo cigare u ustima jedan poduži momenat onda je vrisnuo odleteo u pesak i bljunuo vatru.
Zinuo je kada je video one šašave devojke na šarenim peškirima u senci palmi datula uz plavičasto sivkasto jezerce pobacane odeće tamo vamo po oazi i skočene u vodi do grla.
Zabezeknuto je Dži pljunuo ostatak cigare i bacio se i on u vodu.
Aaah!zagrmelo je sa dna jezerceta sve sa balončićima punim dima.
Bio je to sladak život tu ispod palmi s ukusom preslatkih datula od jutra do sutra a mazali se maslinovim uljem i utapali u svežu vodu.
Jednog dana je Džijev glas fijuknuo kroz lišće palmi kao peščana oluja.
Biga se srušila sa vrha palme a Lavica odletela u blato.
Šta je sad?pitaju ljutito.
Idemo u potragu za blagom!vrhunski kaže veliki Dži.
Kakvo sad pa blago?pitaju ljuće od crvenih papričica tamo što ih suše na kaldrmi Nepala.
Blago Isabatena!
Ko su ti Isabatinama?Hoće li on batine?kaže Biga.
Umukni srce!kaže Lavica.
Isabateni!To je bio glup narod nežan i miran što je mnogo svašta crtao po zidovima pećina ali se ništa ne vidi jer su bili mnogo glupi!Slova kojima su pisali su poznata ali reči ne znače ništa!Ali ko shvati šta su hteli da kažu taj će da sazna gde su sakrili svoje blago!
Pa šta s tim?vrisne sve izluđenija Biga.
Hoćeš li da umukneš?vrišti još bešnje Lavica.
Hoćeš li da ja tebe zapljunem!
Hoćeš ti da se poigramo žmurke ja tebe prstom u okce?
Lavica je dohvatila za kosu Biga nju za gušu i bilo bi tu krvi da Dži nije digao iz peska svoju titansku figuru koja je zaustavila zrake sunca i prozborio u macho fazonu.
Deco moja nemojte tako žestoko!Ovaj trenutak je važan jer je moj genije pročitao tekst Isabatena i ja znam gde je njihovo ogrooomno blago!I sada ćemo biti najmoćniji i najbogatiji!Kraljevi sveta!
I Dži je digao ruke u nebo kao prorok i pogledao je pravo u sunčev sjaj što mu zaprži zenicu a cigara mu je ispala iz usta pravo na palac leve noge i skamenio se.
Načisto je šenuo!
Gotov je pašće mrtav!
Ma ne to ti je samo sunčanica!
Trovanje duvanom može biti!
Ne lupaj!
Hoćeš li da ja te lupim?
Ijao kuku peče ko sunce bogca ti!vrisnuo je Dži i uhvatio se jednom rukom za izgorelo oko a drugom za raspaljeni palac i stao je da skakuće levo desno na zdravoj nozi po usijanom pesku kao kengur na samrti sve dok nije upao u vodu i nestao u njoj.
Udavio se!
Nije!
Da se kladimo?
Oladi srce slatko!
Istog je časa Dži izleteo kao ošuren od vrijuće vode za špagete pušio se kao da ga je zahvatio požar pokupio cigaru iz peska strpao je u usta i stao da je žvaće.
Pokupite stvari devojke!Krećemo u akciju!
Katastrofa!kaže mirno Biga.
Kome kažeš sestro slatka!Kome pričaš!kaže Lavica.
Njihovo krivudanje kroz pustinju liči na trag koji je ostavila pijana zmija u pesku suvo boje suve divlje mandarine.
Dži vozi brže od zvezde padalice i to jednom rukom a drugom snima noćne životinje koje u panici beže dok ih onaj ludak nemilosrdno gazi te pršte crevca kao horor.
Biga i Lavica spavaju i tumbaju se brbljajući po neku psovku u snu i opet tonu u zvezdani mrak.
Jaguar je tiho zastao kao da će maca da pođe dalje ali neće i Dži je otišao.
Biga i Lavica spavaju jedna preko druge dolazi dan.
Probudile su se popodne sunce sija vrelo u autu je fino ali su izašle napolje na njihovu štetu.
Gde smo?
U Džijevom loncu za kuvanje Guletovih kučića!
Otrčale su u hladovinu neke stenčuge koja stoji na svom jedinom vrhčiću kao igla na čiodi ono kako je tu zabatalila granitna erozija i liči na razglednicu s Marsa našta Meja i Seja bi bili ponosni.
Pred njima je planina Tidžmajen sva crvena što je skuvana na pustinjskom suncu oni su u Atakoru sama sredina Hogara a brzak šiba ispred njih među rastinja Tahlis i Tesendgelt i Had a sve to isto to još od praistorije.
Kao da sam nekada bila ovde ranije!
I ja!
Čulo se ritmično profesionalno arheološko kuckanje.
Šta je sad pa to?
Detlić!reče neka i pogledaše se belo.
Pošle su pravo u susret tajnom zvuku krpetljajući se uskim puteljcima a provlače se kao gliste gamižu u potpunom mraku i upadaju u neku rupicu padaju u pesak s opake visine i vide baklju a tamo i senku.
Senka je tako velika da pliva preko cele zidine kao kit.
Iiiiii!mijauču u svom isprebijanom horu.
Senka im prilazi kao sto đavola.
Šta radite vas dve ovde?izgrmi se na njih.
Dži?pitaju.
Jok ja nego moja prababa!
Dži ih gleda odozgo kao veliki tata koji se gadno naljutio na mile ćerkice.
Jel ćeš sada da nas biješ?upitale su.
On se smeje i pećina se ori veliko ogromna još i veća.
Ma ne glupe moje devojčice!Dođite vamo da vam pokažem!
Dži nosi veliku baklju koja osvetljava celu pećinu ukrašenu svim i svačim mračno je i puno senki baš strašno njih dve se drže za ruke da se ne plaše.
Ovaj je moj!kaže ponosno Dži i pokazuje neku škrabotinu na zidu.
Šta?Ko?
Ovaj praistorijski crtež ovde tu taj sam ja nacrtao!
Ali o učitelju Dži ali praistorijski crteži su praistorijski baš zato što su iz praistorije!kaže Lavica.
A ovaj tvoj praistorijski crtež je praistorijski crtež od danas o učitelju!kaže Biga.
A ko vam kaže da mi nismo baš sada u praistoriji?grmi Dži i pećina puca od njegovog smeha ubedljivog istinitog i još po najgore od svega iskrenog.
Njih dve se samo grle i kmeče.
Aj me mene majko!kaže Lavica.
I moja!kaže Biga.
Hoćemo naaaapolje!
Stavili su cvike za sunce Dži narandžaste Biga crvene Lavica plave ovo je jako važno.
Sada si ušao u istoriju o učitelju Dži!kažu one dve ulizice.
Ne lupajte gluposti lutke moje!Pa ja sam oduvek u istoriji još od pre dinastije Ming!Sada sam samo ispravio crtež Isabatena zato što ništa nisam uspeo da ih naučim kada sam bio sa njima stalno sam ih mlatio zato se i zovu Isabatinama!Nisu umeli da mi nacrtaju mapu blaga!
A sad je kul?
Sad je kul!
I gde je blago?
Na dnu bunara!
I ko će da ide na dno bunara?
Vas dve!
I kako ćemo da siđemo u tu smrdljivu rupčagu?
Vezaću vas konopcem i spustiću vas dole!
I to je to?
To je to!
Kuku nama jadnicama što nas majka rodi da nastradamo usred pustinje u rupi sa blagom!kaže Biga.
Ćuti bre to i nije tako loše!kaže Lavica.
U mrklom mraku polu gole šljapkaju po mokrom kamenu u plitkoj ledenoj vodici dve devojčice i traže blago.
I onda beše lepo.
Statue behu od zlata najlepše statue od peščanog zlata koje se cakle kao zvezdano nebo i stalaktiti i stalagmiti i sve ostale zezalice na svetu behu od zlata koje kao da plače od radosti da ga neko pronađe.
Majko moja!
I moja!
I tako su se obogatili.
I postali su kraljevi sveta.
A da ih nagradi Dži ih je vodio na sladoled da olade.
Tako nam pišu Mimoza i Megan ali im je teško poverovati jer zajedno njih dve imaju zaista preveliku maštu.
BESTRAGAGLAVIJA
Zora je a možda i nije ionako je sve je to isto kad je nešto gadno.
Vuki i Lavić šutiraju loptu ali ne beše to obična lopta već lobanja iliti domaća tikva ali s rupama što joj podrumski pacovi izjedoše guzicu pa sad ima rupe na glavici pošto ti je i to isto u ovim krajevima.
Krckaju one jadne kosti pod snažnim udarcima ta dva nesretnika kad se odjenom jedan gadan udarac završi pogodkom Vukija u čelo te se prevrnu preko glave i dokusuri u ogradu palube gde se silovito zveknu u potiljak i ostade tu inertan obamro slupan skršen ojađen uneređen osramoćen.
Ti bedni idiote!Šta ti bi onako jako da šutneš ovu tikvu!
Nije to tikva to je Guletova glava!
Ma ojadiću ja tebe mačija glavo!Gotov si nesretniče!
Ma Vuki smiri se!Ja to slučajno!pišti i beži.
Ma ja ću tebe slučajno da smuljam među rogove pravac u zube ti bedna mrcino!
I polete Vuki sav krvav na Lavića a Lavić zbrisa na jarbol ko da ga vuče olujni vetar i zagreba ka oblacima iz sve snage straha svoga.
Penje se on a Vuki tik za njegovom guzicom i odoše oni boga mi visoko a i višlje i uhvati se Lavić za kosti od zastave i stade da se klati na njoj tamo amo bez veze kao da izigrava one kosti na zastavi a i da vrišti kao gladna beba ili baba a Vuki dohvati onu polu pocepanu zastavu i cimnu je žešće od tajfuna tamo šta ti ja znam koje ostrvo te Lavić propišta da pocepa oblake.
Iiiiiiiiiiiiiiiiii!
Ahahaaah!proreža Vuki kakav grozan smeh i stade još jače da mlatara onu jadnu zastavu.
I bilo bi tu krvi da se napada kao košici da se ne začu odozdole s palube.
Ejsh vash dvojicha shlepca šhto se igrate vevericha!Tu sham vam ja žhiv sham i zhdravsh udebljao she pa jošh i napio shokićha hvala bogićhu!
Gledaju oni dole i vide Guleta te trče niz jarbol naglavačke da ga ubiju.
Kako shamo oni mene vholesh vidish ti to!Hoćhe da me ljubesh očhi moje shokolove!
Ama olešićemo te mi smrdljivi neotesani ispljuvku!
Izješćemo te do zadnje mrvice!
Ajojsh čhekaj malo pa oni mene bašh i ne volesh mnogo!Hoćhe da me smažhu bezh lebićha!Odoh ja nazad u moj podrumčhićh shlatki!
Hvataj ga!Ode nazad u onaj prokleti podrum!Ne daj mu sve će da pojede!
Ama ne dam mu ja nego on daje samo sebi!
Pa uhvati ga uteče!
Ma vidim ja da on uteče nego je mnogo brz!
Pa ti si brži idote!
Nisam više ta izgladneo sam!
Daću ti ja da pojedeš batine da se zasitiš zauvek!
I tako po onoj nesretnoj palubi jurca Gule a za njim Vuki a za njim i Lavić i uleti Gule u podrum i lupi vrata a vrata se nisu zaključala pa Vuki i Lavić se zalete i upadnu unutra jedan naglavačke na glavu drugog.
A unutra je mrak i smrdi strašno i čuje se jecaj Guleta iz mišje rupe gde se kriju najkukavićkiji najdeblji najusraniji miševi.
I eto tako sve je strašno a još napolju počinje i oluja besni šizi.
Beše gadan smrad tu u brodu da ti se istopi mozak i da ga ispljuneš i da ga izgaziš da ti ne smeta mozak i beše mrak kao noću u tunelu a ti imaš najcrnje cvike sa sunce.
Diži se sa mene!
Zar sam na tebi?Ja mislio džak krompira!
Diži se đubre jedno!
Daj da nešto jedemo moj stomak će da me pojede!
Šta me briga za tvoj stomak!Daj da pijemo! Viskija!Viskija!
Čurke!Čurke!
I tumbaju se levo desno bauljaju u mraku slepi kao slepi miševi prepliću se i udaruju o drvene grede koje iskaču iz mraka crnoga u oko.
Meso!Našao sam meso!dernja se Vuki i grize neko tvrdo žilavo mesište puno kostiju.
Iiiiiiiiiiiiii!Ljudožderu moronski ja sam ti to što jedeš!vrišti Lavić zamahne šaku i zvizne onu jadnu gredu i vrisne kao beba koja se ujela za prst.
Vuki stane da pljucka po Laviću kojekakvu prljavu kožuricu što mu je odrao.
Flaša!Flaša!vrisne Lavić i uhvati flašu u mraku i stane da guta truo i prljav vazduh iz flaše.
Ajoj fuj!A bre ovo je prazno!
Koska!zaurla Vuki kao da mu Lavić čupa rogove.
I nešto je puklo kao da brod tone.
Moj zub!Moj zub!
Ama tvoj zub!
Moj zub je pukao!Čoveče!Čoveče!
Vuče!Vuče!Puko ti zub!
Ma ovo je koska!Najtvrđa koska koji sam video!
Misliš ugrizao?kaže Lavić.
Da to ugrizao!kaže Vuki.
Da to ti je koshkicha shlatka bataka!kaže mali bedni jadikovni škripavi glasić iz one svoje miševe rupice.
Gule!zaurlaše ona dva izgladnela jadnika ispala iz viktorigoa.
Ti prokleta nesrećna bedo užasna sliko svoga oca što nas posla u ovo očajanje!Propalice što su ti zelene muve popljuvale pelenicu i izjele do utrobice slatke!
Ijaush!Ijaush!Ijaush!kaže Gule i beži tamo amo kroz jedino njemu poznati mrak jer je tu bio ko bi znao koliko dugo ide cik cak kao sakati mišić i viče.
Ijaush!Ijaush!
I onda se silno udara u onu greda koju je Lavić malo pre izlomio i koja se sručila tu gde malo pre nije bila i Gule pada na svoju pelenicu koja mu dođe kao nakit i cvrkuće kao ptičica i ostaje mrtvijato nepomičan.
Uhvatio sam lepotana!kaže Lavić.
E pa frfi ga onva i vifi aaaaaaaaa va movu va fe navem u fofom mfaku!kaže Vuki kroz onaj slomljeni zub.
Kakva žvaka budalo jedna!Šta lupaš?
Pa fufkam!Folomio fam vub!
Šuškaš ha?Evo vičem aaaa!zaurla Lavić da ti stane pamet.
Ščepaju oni Guleta za ruke i noge mrak je brod se ljulja vetar zapeva kiša šiba talasi pucaju a sve to kažem samo da bi se setili gde smo a na brodu smo u oluji.
Sine!kaže mračno Lavić.
Ijaush!
Sine moj!
Ijaush!Ijaush!
Sine moj lepi!
Ijaush!Ijaush!Ijaush!
Sada čemo da te pojedemo!
Ijauuuuuuuuuuuush!zavija jadni Gule.
Kao fto fi fojeo nafu furefu pfutu!
Ijau meni jadna mi majčica što me slatka rodi!
A što ne šuškaš?pita ga zbunjeno Lavić pošto Vuki sada šuška.
To ti je zbog uzbuđenca Laviću moj slatki a drugi razlog je u tome što ne mopžemo obojica da šuškamo ja i Vukić jer je tako to dosadno!kaže bistro Gule.
Da ne pričam kako ćemo da ti popijemo krv kao što si popio naš Viski!
Ali ja nisam ćurkica slatka i u flašicama je bio sokić a ne Viski!zapomaže Gule Gulence.
Baš me briga!vrisnu Lavić i Vuki i nasrnu na Guleta da ga rastrgnu i sudare se glavama baš u trenutku kada je najsnažniji talas potopio brod.
I sede Lavić i Vuki na malenom majušnom pustom ostvcu.
Vuki tiho psuje kao što maca tiho prede.
Biga te naučila ha?pita Lavić.
Aha!
Mene Lavica nije naučila!
Hočeš ja da te naučim?
Neka!Nije važno!Ja ću da grizem nokte!
Gle kokos!kaže Vuki.
Ispod palme je kokosov orah.
Daj taj kokos!
Uzme ga Vuki i gurne ga u usta kad ono nije kokos.
Iiiiiiiiiiiii!vrišti Lavić.
Lobanja!Guletova!Jadan Gule!
Te kukaju i plaču kao dve babe.
Nemojtesh da plačhete tu sham vam ja žhiv i zhdrav sham hvala bogićhu!čuje se s neba.
To je Guletov duh!kaže Vuki još u najgorim suzama.
Ma ne to ja sham tu goresh na drvenchetu međhu bananiche shlatke!kaže Gule.
Ma gde si bre propalice usrana?
Jedemsh babaniche shlatke izhnad vašhe glaviche ružhne!priča Gule gore na palmi.
Šta si to rekao!Šta to radiš!Đubre malo pokvareno!
Umukni i hvataj ga!
I munjevito se oni zalete gore u nebo.
Ama vash dvojicha opetsh hoćhete da mi maćhinichu shlatku zhubima u pelenichu ghlatku!Esh ne možhe!
I namršti se Gule da su mu obrve upale u usta i stane da ih gađa tamo visoko odozgo žutim rafalima nečeg natrulog i ljigavog.
Ajoj šta radi onaj kreten!
Ama bafa neko vubre na nafu rogatu glavu!
Na tvoju rogatu glavu!
Dobro de ne preteruj!
I skliznuše ona dva bednika nazad u pesak zatrpani korama od banana do guše.
Đubre jedno!Silazi dole da te izlomimo!
Ne padash mi na pametsh!Meni finosh ovdhe goreh!
Dobro kako ćeš da piškiš i da kakiš?kaže Lavić.
Futi bve!šišti Vuki kroz onaj slomljeni zub.
Ovakosh!šišti Gule kao malo dete i odmah pokazuje kako.
Vuki i Lavić stoje jedan naspram drugog i gledaju se u zenicu i ćute.
Pada kišica slatka!kaže Lavić.
Hoćeš da te ujedem?
Seli su u onaj mokri pesak i gledaju more i gledaju mokre kore od banana.
Gladan sam!kaže Vuki.
A ti jedi!kaže mu Lavić i filozofski slegne ramenima.
Vuki mljacka upišane kore od banana.
Odvratan si!kaže Lavić.
Da ali više nisam gladan!A ti jesi!
Lavić gleda pučinu i gleda pučinu i još gleda pučinu.
Skače i trči oko one Guletove palme i peva kao promukao dečak iz bečkog hora dečaka.
Ihahu!Ihaha!
Šta ti je?Jesi li poludeo od iznemoglosti?Daj pojedi malo ovih slatkih Guletovih korica!Nisu tako bezukusne odkad ih je Gule začinio!
Nema potrebe!Gledaj onaj brod!kaže Lavić.
Vuki gleda pučinu a na pučini brod.
Ajoj!kaže Vuki i pljuje one zapišane kore.
Ali kakav je to brod?pita Lavić.
Kakav je to brod?dodaje mudro Vuki.
Imamosh shrećhichu shlatku!Shada ćhemo da ručhkimo!Ijaushjaush!kaže Gule i mljacka a odozgo mu curkaju balice slatke.
Ali to nije brod već samo nekoliko dasaka povezanih gumicama za kosu i na sredini metla na kojoj vise gaće umesto zastave.
Gaće su plavo bele kao Grčka.
Dve izgladnele devojčice ubrljane kao čume veštice utekle čarobnice koje je neko hteo da spali vrište.
Vuki i Lavić se grle i ljube kao dva tolalno neurastnika i mašu nogama i rukama sve sa onim svojim ritama u smradu.
One dve glupe male devojčice im uzvraćaju pozdrave i skaču na onom bednom splavu a mlataraju kosom dok šutiraju i šamaraju vazduh i plešu najbezveznije i ljube se.
Na vrhu svoje palme Gule pišti i šuška a na kraju se oklizne hvata za list i visi.
To su one!
To su oni!
Vuk Lavić Biga i Lavica se u isti mah prepoznaju i stanu da vrište pa se vazduh okolo njih skroz pocepa.
Biga i Lavica veslaju rukama i splav stiže brzo kao vetar istrčavaju i svi se grle ljubavi nema kraja.
Sem Guleta on visi.
Na pučini je oluja.
Sunce peče ribice plivaju ptičice letuckaju.
Dži nas je poslao da vas tražimo!
I potonule smo u oluji!
I mi smo!I gladni smo!Izgladneli!Pregladneli!Da ne kažemo ožedeneli!
I ja sam gladna!I ja!
I ja sham gladansh!
A ne!Tebe ćemo da pojedemo!
Da ga pojedemo?pita zbunjeno Lavica.
Dobra ideja!Tako smo završili sa njim za sva vremena i ne može da se vrati!kaže Biga lakonično.
Ok važi sestro!kaže Lavica.
Nećhete valjdash!
Hoćemo nogekako hoćemo sine moj!kaže Lavić i pokvareno trlja dlanove.
Nogekako ćemo da te izjedemo lepoto naša ukusna masna sočna pihtijasta i slana pečena u sosu od algi i morskih plodova i sa buđavim koricama od banana šarenim peskom i pokakanim ptičijim percima!dodaje Vuki.
Sada se Gule drži i kuka.
Jadan ja majčina slatka što me rodi ovaka bednika izgubiću pelenu omiljenu jedinu na svetu izjedenu!
Vuki Lavić Biga i Lavica u glas kažu isto. Grozno!
Daj ga ovamo!
Stresi ga sa palme!
Kopaj rupu!
Sakupi grane!
Pali vatru!
Veži ga za onu metlu!
Čime?
Pa onim gumicama sa kosu!
Bacaj ga na ražanj!
Poređaj mu kore od banana na leđenca!
Daj mu sipaj šarenoga peska!
Hajde ukrasimo ga onim usranim perjem tamo! Jel baš mora to usrano perje?
Mora to ti je glavni začin!
Ok važi ti si kuvar Vuki!
Misliš pekar?
Šta god!
Guletova kuknjava liči na mačku u džaku koja je upala u kaku.
Tek jahta na pučini a na jahti Dži.
Šta to radi moj sin na ražnju propalice jedne!
Ma ne pitaj o učitelju!
Dobio Gule gadnu kijavicu!
I buve!
I morsku bolest!
I smrzo se! Da zaledio se i mnogo mu zima!
I ujela ga ajkula!
Pao je sa smokve!
Misliš sa banane?
Da sa banane!
I mi smo ga spasli skroz na skroz načisto!
Sine jeli to istina?
Hale ne shmem nišhta da kažhemsh!Shamo me shklonite sha vatriche shlatke da ne zhagorim zha ime boghića!Ijahahaush!
Odvežu oni reš pečenog paradajz pocrvenelog Guleta znojavog i upljuvanog pa odu na jahticu i provedu najlepše veče na svetu u zagrljaju svog dragog učitelja a pod sjajem meseca koga krase zvezdice slatke.
Ova priča i nema pravi kraj jer je Meg ogladnela i sve je ostavila.
PLAVO ZVONO
U tihom zvuku ljubičastog gonga Lavica i Lavić leže u srcu Plavog Zvona i gledaju kroz okrugli brodski prozor zvezdu Proksimu Kentaur iz sazvežđa Alfa Beta i Gama Kentaur od kojih se tri zvezde ime smenjuje po tome koja je najbliža Suncu tako da je nekad Alfa Proksima a nekad je Beta Proksima ili je Gama Proksima.
Plavo Zvono je leteći tanjir i ukrali su ga od Marsovaca Meje i Seje koji sada iz sve snage jauču a Lavica i Lavić se prevrću i smeju po velikom okruglom krevetu koji se vrti sa plavim letećim tanjirom u obliku plavog kristalnog zvona i zvezdom Proksimom.
Kada su nekad davno u budućnosti odleteli onda se ceo kosmos srušio na njihovu glavu prošao je kroz njihove oči kao crtica a od nje se napravila ravan i onda novi prostor ali nije bilo sjaja svetla.
Pomislili su da treba nešto da urade zbog toga i pale su im mnogo šarene ideje na pamet pa su zato uradili svašta blesavo.
Bili su tu kada su se kapljice saznanja bacale bez veze levo desno to je bilo pre sveta to su samo ideje o budućnosti a onda su došli bogovi i napravili su svet.
Posle su ostale samo bašte i nije bilo sveta i ostala je Lavićeva terasa.
Plavo Zvono nije ni veliko ni malo i ne stari nimalo zato što su mu cigle od zvezda a Lavić i Lavica nemaju pojma ko su a bogovi se samo smeju i ćute.
Volim te ne volim te nema veze!Ovde nema vreme ni gde da se ode a ne možemo ni da se odvojimo ti od mene i ja od tebe!I ti si ovde sa mnom Laviću moj zato što te jedina na svetu ja čuvam da te ne proguta crna rupa!A to ti je zato što sam te ja pojela mljac i posle toga je ostalo samo malo za posle mijau!A to malo to je ono volim te!
Kuku meni!kaže Lavić.
Ko si ti u stvari?upitala ga je i zgrabila kao ptica za njegova lepa usta i oči.
Njih dvoje su izmislili da ova igra nema pravila i skočili su u rupu bez dna i otišli su negde sasvim bez veze i to bez svojih imena.
Plavo Zvono je otplovilo u kosmos i oni su sve zaboravili i mirno zaspali i nije krevet ispod njih ni pod ni zemlja ni ništa nego samo kosmos gore i dole i upali su u ono prazno gde pada dete kada se ljulja na ljuljašci.
Uvek su se igrali žmurke u Plavom Zvonu.
Uhvatiću te na kraju duge!vrišti Lavić.
Nema kraja duge!odvrištava mu Lavica.
Uhvatiću te u mraku!
Ne možeš nemam senku!
E pa onda neću da se igram sa tobom!
Nemoj da se ljutiš na mene!Igraj se sa mnom!Molim te!plače Lavica.
Ti si moja cura!
Pa šta s tim?
Radi ono što ti kažem!
Naravno da hoću!A možda i neću!vrišti i smeje se Lavica.
Naći ću te naći ću te naći ću te!
Sada me kao lud tražiš po Plavom Zvonu jer misliš da možeš da me vidiš ili bar namirišeš!Ali si me pronašao samo zato što si prestao da me tražiš!I ne mogu više da stojim ovde i da brbljam bla bla sa tobom brate moram u malu sobu za slatke devojčice a ti ostani ovde i da se nisi šalio da me pratiš!
Dok bi Lavić sedeo na terasi Plavog Zvona Lavica bi se ponekad pretvorila u duha ili vilu postala bi prozračna pa onda nevidljiva i kada bi najviše želeo da se igra sa njom ne bi mogao da je pronađe ali kada bi sasvim zaboravio na nju ona bi mu došla kao amorfno telo koje ga hvata i lepi se za njega kao žvaka i onda bi oboje bili savršeno srećni.
I Megan često priča gluposti ali ova ideja je kao nepoznati ukus koji te baci u nesvest a nemaš pojma šta je i ne možeš nikada da ga nađeš pa čak i ne pokušavaš jer ti je isuviše tu.
GULE I PETARDA SA UKUSOM JAGODE
U Lavicinoj vili na Grčkom ostrvu Ios Gule trči stepenicama I hodnicima prepliće izvija i vezuje u čvor svoje bedne iskrivljene nožice i pišti.
Ama pushti me Mimozhiche!Nećhu ja to tvoje đhubre u moja shlatka ushtašhca!
Ma kakvi slatka!Šuškaš kao pustinjska oluja!Daj mi da te izlečim nesretniče!vrišti Mimoza.
Ne padash mi na pametsh!Ti shi luda!Pitaj bogićha šhta ćhešh užhashno da mi gurnešh u fachichu shlatku!
Srce moje to je nešto mnogo fino i to sa ukusom jagodice!
Šhta je to sha ukushićhomsh jagodiche shlatke?kaže Gule.
Nešto mnogo lepo!kaže Mimoza i pokvareno se krevelji.
U tom trenu Gule istrčava na terasu na Egejsko sunce i more i tu je kraj nema dalje.
Ijaush meni!Gotov sham!
Jesi idiote!I sada ću da te spasem od tog odvratnog šuškanja!
Ali ja volimsh da shushkamsh!kaže Gule i pažljivo hoda unazad ka ogradi terase.
Baš me briga što ti voliš da šuškaš!Dosta je bilo!Sada je kraj!kaže Mimoza opasna kao dželat.
Ijaush!kaže Gule i lepi se za ogradu a iza je samo pučina.
Mimoza mu polako priđe i onda zaskoči kao panter ščepa ga za gušu jednom rukom i načisto ga zadavi a onom drugom mu gurne usta do grla nešto dugačko kao prst i crveno a Gule razrogači oči da mu ispadnu i još iz usta mu viri fitilj.
Ash!Ash!
Jado moje Guljavo to ti je petarda sa ukusom jagode i napravila sam je samo za tebe na celom svetu!Upozoravam te zatvori oči i zapuši uši!
I Mimoza naglo dohvati baklju koja uvek gori na terasi i na koju Dži pali svoje cigare i zapali Guletov fitilj.
Gule se uhvati za glavu i pukne.
Iz usta mu izleti vatromet svih mogućih roze nijansi i dim sa mirisom jagode.
Sada Gule leži presavijen preko ivice ograde i puši se.
More se talasa vetrić pirucka sunašce sijucka Mimoza polako prilazi.
Gule?
Gule ni makac.
Glava mu se ne vidi zato što visi iznad mora.
Nije se valjda mali idiot rasturio?kaže Mimoza.
Idalje prilazi.
Najednom Gule skače sav crn i roze i baci se Mimozi za vrat uhvati je za gušu baci je i stane da je udara glavom o pod a usput se dernja te svi živi izlete na terasu da vidi šta je to.
Ti đubre jedno pokvareno ružno pegavo ćoravo žgoljavo ubiću te!
I tako je sočno izlomata da ova ostane na podu u bari suza znoja i krvi a Gule ode nešto da traži tamo amo po terasi onako ružičasto garav.
Šta to tražiš sine moj?pita Dži kome je ispala cigara iz usta kada je ugledao Guleta onako strašno uništenog.
Moju protezicu!kaže Gule jasno i glasno.
I ode.
Šta kaže?pita Dži sav zbunjen.
Protezhichu shvojush!objašnjava Lavica.
Aha!grmlja Dži.
Svi kažu da je on tako danima tražio tu svoju jadnu protezicu i da je čak i pronašao tamo ispod terase u pesku i da je izljubio i da je strpao u usta i da je pobednički vrištao.
Ijaaaauush!
GRAFITI
Grafiti su crteži po zidovima što su pravili neki balavanderi kao ti i ja.
Tako je rekla Meg.
Sunce je zasjalo kao zlato i ušunjalo se u Lavicinu sobu i tamo je puklo kao kristalna vazna kada je spucaju Gule i Moza ili bilo ko drugi u ostalom jer je to ovde uobičajena pojava.
A Lavica je piskarala jedno opušteno pisamce svojoj Bigi koja nije tu i Lavica nema pojma gde je.
Dok šara po papiruću Lavić upada u sobu veseo je i viče.
Kome pišeš lutko?
Bigi pišem!Nema je!Nedostaje mi!
Pođi sa mnom!Odvešću te na ostrvo palmi i tajni i ko zna možda Bigu nađemo baš tamo!vrišti Lavić i usput pleše.
Hoću!Ali pismo?
Nema veze pismo!Idemo po Bigu!viče Lavić i vuče je sa sobom.
Uleteli su u auto sa nevidljivim krovom koji su Meja i Seja popravili da može da ode u majčinu i eto ih u oblacima Lavić i Lavica i projure kroz meduzu da bi ih delfinov rep bacio u zvezde.
Auto se spušta u pesak kao leptir i ovo dvoje odlepršaju da piju kokos na slamčicu i dave se bananama.
Otplivali su i do pećine a pećina je srebrna i sija a tu su i oni grafiti ali zaista mnogo grafita od praistorije pa sve do budućnosti a i dalje.
Lavić i Lavica su u novogodišnjoj kristalnoj kugli u prašumi one jelke na kojoj visi ta kugla a ljuljuška se i prevrće preko glave.
Bilo im je malo mukica kada su stigli u idući grafit ali neodoljivi švedski sto ih je povratio i stali su da žderu kao lavovi.
Iznad fontane je duga i voda iz fontane preseca dugu na hiljadu parčića i prska ih i tako mokri odlaze da igraju stoni fudbal i usput se čuje dobar hip hop.
Idući grafit je bogat ali zaista bogat pun hrastovih škrinja okovanih indijskim belim metalom i punih sumanutog nakita skaču iz jedne škrinje u drugu i bacaju nakit uvis da ih prska cele kvasi dijamantskom kišom.
Onako okićeni su dočekali noć jer ovaj grafit predstavlja vatru i zvezde i dvoje prelepih ludica koje igraju i bez veze mlataraju nogama i rukama kao slika na platnu hipi umetnika.
Tu li si!vrišti Lavica i trči prema Bigi pravo u zagrljaj i dolazi dan.
Prošetale su se okolo naokolo po pesku i pričale reči jedne preko drugih kao talasi tamo pored njih.
Pa mi smo skroz najlepše!I tako to!pevale su.
Ovaj grafit je u dve boje čokolade crna i bela a one se kupaju i jedu musave i slatke kao čokoladice ukusne.
Crno bele izašle su na vazduh i stavile po pola kokosovog oraha na glavu kao dve krajnje glupače i tako šetaju da se hvale jedna drugoj.
Lepeza palme ih hladi dok posle sunca pada noć a čokolada se uveliko istopila i zaspale su vatromet se raspršio po nebu u i tako su nastale zvezde.
Zidine postoje na ovoj planeti već četiri milijarde godina pazi onda koliko tu ima grafita ima ih mnogo i to baš mnogo.
Polen je žut i lepi se za kožu ako si dovoljno mali da upadneš u cvetić među latice i bacakaš se da napraviš što veću prašinu to ti najbolje znaju deca.
Biga Lavica i Lavić vise odozgo sa latica naglavačke i padaju na glavu na balone koji kao blesavi odlaze iz bašte u baštu sve do bašte sa fontanom koja je najlepša sa svojim skulpturama od trave i drvenim stolicama oko stola sa korpom punom voća za izgladnele putnike.
Kroz prozor ovog grafita vidi se nebo jer je ovo u Lavićevom zamku na nebu pa izlete u šetnju po vazduhu bez dna i onako obučene poskakale su u vodu koja nije zemaljska i okupale se sa sirenama koje nisu morske.
Vuki izleće niotkuda i šeta se sa Bigom po plaži. Strovali se leteći tanjir i Biga cvrkuće od radosti ulaze unutra i odu ima i neka fina muzika odnekud iz nepoznatog i jelo potpuno nejestivo i čudno otvaraju se vrata i Biga ispada napolje i vrišti pada u more a u moru živi zla vila Žuta Keva.
Biga se ljulja na ljuljašci.
Šta ti se desilo najlepša moja?Pa ti si se pretvorila u sardinu!I smrdiš na ribu!kaže Lavica Bigi.
Znam!I sada me spašavaj odavde!vrišti Biga.
Smiri se sestro!Sredićemo mi sve to!
Lavica ode na dno mora pravo do koralne palate Žute Keve i kuca na vrata.
Zašto si od Bige napravila sardinu?vrisne Lavica.
Ha!Ha!Ha!Zato što će da bude moj sluga!kaže Žuta.
E ne može to tako!kaže Lavica i lupi joj šamar.
Jao joj dobro!kaže Žuta i Biga se pretvori u sliku i priliku one prave Bige.
Najkomplikovaniji i najružniji grafit je višespratna vlažna galerijska prašuma iliti džungla.
Boje su tu kao da sunce udari u rubin a rubin u smaragd a miriše pune nozdrve manga nadimljenog pačulijem.
I tu usred ovog haos je zeka otvorio cirkus gde Vuki jede batak Gule svira na pelenicu svi se popnu na svakoga i zavrte hula hop i svi se skotrljaju dole sem Guleta on ode gore i hoda po onom užetu i digne pelenicu umesto suncobrana Vuki skoči kroz Lavićev obruč sav u plamenu Biga i Lavica prave baletske kerefeke špage i ostale gluposti Vuki baca sa ramena Guleta slonu u usta a Lavić baca Vukija da vadi Guleta i Vuki izlazi iz slonovih usta sav balav i sa rogovima od čokolade jer je pelena pukla a slon ispljune Guleta na belog zeku a beli zeka ih sve zajedno protera iz šume.
Ima još jedan grafit.
Biga Lavica Mimoza i Gule Gulence sa glavom bradicom slatkom od čokolade i pelenicom glatkom išli su u saharu naišli na fatamorganu a fatamorgana je bila jedna četinarska šuma u njoj su se svi to znaju izgubili dok je Gule vozio njihovu prastaru limuzinu i Biga je probala da označi drveće kako bi znali da li su tuda prolazili to joj nije najbolje išlo i Lavica i Mimoza su se odmarale i povremeno pomagale Gustavu oko vožnje kada bi ih zakucao u neko visoko i tvrdo stablo i dalje je grafit musav pa se ništa ne vidi.
I više nema grafita sem jednog to na vrhu Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru bile su leptirice rojevi leptirica devojke su imale krila i sada lepršaju i prave veliku buku svojim nestašnim krilcima i nešto prave na vrhu vrhova kuće to što prave liči na gnezdo saće kućicu na kućici kulu na kuli.
Sanjala sam da hoću sobu koja će da bude samo moja soba i ničija soba sem moje sobe pošto će da bude samo moja!ispričala je pažljivo Lavica i onda su se svi pretvorili u vile ili ko zna šta i napravili joj onu njenu ko zna zašto mnogo važnu najsobu i to je to.
DŽI GULE I PUŽIĆ GULE
Tog jutra je Gule Mali Dečak iskočio iz svoje bedne male kolevke i otrčao do svog moćnog oca Džija u njegovom raskošnom carskom krevetu sa zadimljenim baldahinom Gule mu se popeo na stomak i stao da skače.
Hale!Hale!Danash je onaj dan koji shi mi obećhao!
Dži otvora jedno mudro oko prebaci cigaru iz levog ćoška u desni ćošak čeljusti zatvori to mudro oko i zahrče.
Hale!Hale!Danash je dansh!
Znam!odgovori strašni Dži i Gule odleti u visine sjajno se dočeka na glavicu slatku napravi tostruki salto mortale unazad i ostane nepomičan brbljajući bezvezarije.
Evo me ustajem lepi moj sveti sine!kaže Dži i diže svoju telesinu uz ono isto stenjanje kao kad je Potrthos digao svoju stenu.
I eto tako su onaj najveći i onaj najmanji otišli u svoju godišnju šetnju po lavirint bašti najdivnije Lavicine vile na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Negde u parku prođu oni između dva grčka stuba kuda se Gule popenje na jedan a Dži se pametno okrene ka paralelnom njemu stubu i ugleda slatkog koprcavog pužića sa kućicom.
Sine moj!Kako si mali lep i sladak!kaže Dži pužiću.
Shvala ti hale!kaže Gule i misli da Dži to njemu kaže.
Gle!Ovaj pužić ume i da govori!kaže Dži vraški iznenađeno pužiću.
Ama ne hale!To sham shamo ja Gule Gulenche sha glavichom i čhokoladichom shlatkom!
Pa ti se zoveš Gule kao i onaj moj bedni sin a i šuškaš kao on!Pa to je mnogo lepo!
Ama ne hale!To sham ja Guleh ovdeh izah tebeh!
Kako možeš da budeš iza mene kada si ispred mene?
Ama ne hale!Onaj idioth koji jeh ispred tebeh nije stara budalica koja je iza tebeh!
Mudro kazuješ sine moj!kaže Dži pužiću.
Ama hale nisam ja pužićh ja sam tvojh shinčhićh!
Jasno mi je sine moj ti si moj sin a ja sam ti otac!
Naravno hale!Nishi mi mamicha!
Sine moj vodim te kući!zaurla Dži i iščupa pužića sa stuba.
Ijaush!kaže Gule i padne Džiju na kičmu a Dži padne pužiću na kućicu.
Sine moj!Kako si?Gde si?Kakav si?Kaži ćaletu B!
Hale!B!B!B!B!viče tamo na leđima Džija Gule.
Dobro sine živ si!Još samo da te pronađem u travi!
Evo me hale!viče Gule odozgo.
U tom trenutku Dži pronađe pužića odozdo.
Gule!kaže Dži sav radostan i hvata pužića nežno kao leptirić i počne da ga mazi po rogićima. Gule mu stoji na leđima sav zabezeknut.
Sine moj!kaže Dži pužiću pun ljubavi i dune mu dim cigare u facicu te pužić kašlje.
Dži ustaje Gule pada u jamu svu od kamenja odmah iza Džija.
Ne videshe moji očhi čhudo neviđheno!kaže Gule tamo u jami.
Dži odlazi kući sa pužićem.
Hale!Hale!viče Gule za njim.
Ko si sad pa ti!
Ama ja sham tvoj shin!
Sine moj nisi ti moj sin!Ovaj ovde je moj sin!kaže Dži Guletu.
Sine poznaješ li ti ovoga?dodaje pužiću.
Ali on je pužhićh!
Ne sine ti si pužić!
Gule je kao da mu se celo nebo srušilo na glavu a Dži hoda po oblacima kao i uvek uostalom.
Gule se šunjao noću i krao Guleta pužića. Pokušao je da ga nauči da govori peva govori čita preskače konopac trči zeza krizu samo da bi Gule pužić mali mogao da objasni Džiju da nije on Gule već da je Gule Gule.
Ali nije uspeo i onda je spakovao pelenice i otišao i stigao je sve do plaže ispred kuće i seo je u pesak i počeo da plače i onda se pojavila sirena.
Zašto tako gadno slinaviš lepo dete?pita Guleta Malog Dečaka.
Gule ispriča ovu priču.
Samo ti uživaj a ja ću da napravim najlepšu magiju samo za tebe!kaže sirena.
I tako Dži šeta sa Guletom pužićem kad odjednom Gule pužić se pretvori u školjku sa biserom.
Sine moj sveti!Pa ovo je čudo!zaurla Dži sav u suzama.
I Dži zgrabi školjku i trči a zemlja se trese.
Moj sin se pretvorio u biser!viče Dži.
Sirena namiguje Guletu da niko ne vidi a Dži mu kazuje i ljubi ga.
Ti si biser nad biserima!Sine moj!
I Megan je najsrećnija što se ovo desilo a i mi se radujemo svemu tome.
GULE I ZLATNO JAJCE
Sjuri se Gule niz strme Grčke stepenice onako iščvrkan i iščukan prljav od pasulja bos i pun žuljeva crvenih tačkica od Mozinih iglica a i od krpelja komaraca stršljena i osica.
Sjuri se on dole bog te pita kako a za njim se sličugaju po sraćki Vuki i Lavić pa se dernjaju.
Vraćaj ovamo jaje!Ama daj to jaje!To je naše jaje!Ti imaš svoje jaje!
Ne dam moje jajche ni zha žhivu glavichu!Kad ti kažhem bežhite od mene inačhe zhovem haleta da vam majku majčhinu!
Ama pustite dete da pojede jaje!viču niodakle Biga i Lavica.
Ama vas dve ćurke nemate pojma šta ti je to ovo jaje!viču Vuki i Lavić.
Ko šta kome bre ćuti ću vam slomim vrat kao beba keks ti majku nakačim na lakirani nokat!viču Biga i Lavica.
Ne dam jajche!vrisne Gule i ne ču se više ništa jer istrča na beli šljunak trema i šibne kao zvižduk u lavirint.
Agldagld!čuje se odozgo Vukijeva ćurka.
Biga i Lavica uđu u sobu Vuki i Lavić se izgube u lavirint bašti a Gule proguda ono jaje i upadne u zečiju rupu a zeka ga išamara ušima do kukuleisanja.
Vuki i Lavić dobro istraže trnje da pronađu Guleta i uklješte se pa pevaju i vise o lepo trnje i crvene cvetove što mirišu na baštu slasti.
A Biga i Lavica pronađu u sobi ćurku a ta ćurka daje zlatna jaja te zaigraju one tako što se uhvate za ruke u kolo okolo naokolo oko jadne ćurke što ih zagleda oko i ponovalja isto.
Agldagl!
Bogate smo joj kuku što smo bogate ajajajaj!
Vuki i Lavić hvataju Guleta pod miškice i golicaju ga i psuju ga.
Ti đubre izjedljivo što nam proguta omiljeno jaje ima da ti ga vadimo nogama i rukama da ti presedne što si ga se onako slatko nagutao!Pljuni ga vamo uštvo jedna neotesana!
Te ga uhvate za noge i treskaju mu glavu u travicu zelenu Gule cvijuće i balavi ali jaje ništa.
Ćurka beži a Biga i Lavica trče i ploplakuju nekakve gluposti o izgubljenom blagu Vuki Lavić i Gule leže u travi i ližu sline i gledaju pravo sunce teku suze.
Kukush meni evo ti ga klizhi shtižhe malkosh po malkosh!Ijaush!reče Gule usranjujućim glasićem.
I tako se Gule usra a sav onaj narod mu zaskoći na guzicu da mu pokida pelenicu i šakama se dočepa blaga pa se svi umazaše a ćurka se podlo nasmeje i uhvati Guleta kljunom zabaci ga na leđa mlatne krilima vazduh ode u oblake i šapuće mu kad su već njih dvoje skroz daleko u majćinici.
Imam ti ja zlatnih jaja koliko god hoćeš ali ti je to magija samo za tebe tako je rekao učitelj Dži!
Ijaush meni moj hale je prava facha možhda je i bogsh!
Gule i ćurka su živeli na pustom ostrvu u izobilju i sreći jer je Dži pravio zaista veliku magiju mada Moza kaže da je ćurka bila cela od zlata pa su joj se krila istopila tamo visoko gore nebesima pod suncem a i da je Guleta spasla na dnu okeana njegova kevica Žuta ona što je polu žena polu hobotnica.
A inače su svi večno bili srećni i bogati tamo u Lavicinoj kući na grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
Živeli!
DŽI I GUSARI
Došli tamo na Ios neki silni brodovi što manji što veći što ovaki što onaki izađu iz njih neki silni ljudi muški ženski dećiji i ostali i pobacaju brda i doline bisera rubina smaragda i retkih remek dela iz dubina okeana tamo na plažu ispod terase gde na njoj zakovanoj fotelji Dži sanja kako mudruje u izmaglici sa mirisom meda limuna i peperminta.
Podigne Dži kapke i guzicu s one fotelje i onako zadimljen kao najduščiji duh izađe na videlo da vidi šta sve ima da se vidi i onda vidi sav onaj haos a još je i more olujno pa sunce varniči kao da će da padne u nesvest kao Lavić.
I dobro ko ste sada pa i vi?A i šta mi hoćete?A boga mi i dobre poklone doneste noge kako!I deder ispričajte mi šta mi hoćete!prozbori tako Dži kao srušen sa Marsa.
Ama to ti je gospodaru samo plen što ga zaplenismo po onim našim morima onomad pa da ti ga podamo da se ne naljutiš na nas!
Hvala lepo!izdra se Dži iz svih pluća polusrećno polubašmebrigatno.
Stoji Lavić malo iza Džija i kaže zadivljeno svašta.
E pa učitelju tebe svet nikada ne zaboravi kao da si i tamo i ovamo svaki dan!
Pa i jesam Laviću moj to ti je dobar duh i drži ga se kao te tvoje flaše pa neće da te brine ni vreme ni mora ni kiša ni sunce!kaže Dži i ispruži Laviću vrh cigare te ga zadimi skroz i obojica se pretvore u onu gustu maglu što dođe s mora pa ne ostane ovde ništa sem puste terase Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egeju.
GULE ČAČKA MEČKU
Džiju nije bila dovoljna fotelja da mu bude nasred srede terase nego poželeo da mu je Vuki sav zavijajući ko pseto a Lavić sav štucavi ko da ima žabu u grlu smeste na krov kule.
Ali dva idiota uvek ostaju dva idiota to ti je ono da Vuk ne menja ništa nizašta i tu nema leba i tako Dži sede u fotelju što sa krova gleda terasu a što ova ista gleda u Egej te vide dalje od horizonta kad ono a tamo nema ništa.
Ma lepo bi sve to prošlo da nisu Gule i Moza prosuli bure maslinovog ulja na krov da bi se što bolje klizali po terasi pa dabogda pljusnuli u onaj lepi Egej sve iz dečije igre itekakave.
Pa tako baš na Džijev rodjendan polete ovaj matori idiot sve sa svojom foteljom u vazduh u nauljenom maslinovom mlazu i sjuri se na terasu skrši uz prasak kao slomenjena kristalna vitrina puna kristala a odakle sam i bez fotelje zadimljen bos zgranut se spuca ko bomba na rolere što je blagonamerno dobio za rođendan u belom Grčkom šljunku i poleti napred u punoj brzini motora i cimanje po šljunku vrisci i pisci radosne dece i srdačnom veselju onih kobajagi odraslih.
Hale moj jadni u pitanchu je prevaricha shlatka!zhahebathe one budaliche ko malo dijetenche!
Ti đubre malo kvarno što me umaza uljem i na sankama na ovo ubrzano đubre što me gurnu u đubre!
Zaleti se Dži u lavirint sve dok nije našao izlaz a usput prikupio trnje grnje ruže i cvetove i tajne što su se sve pokupile u lavirintu od dijamanta pa do boleštine pa vrišti on kao malo dijete a i još ono po najgore.
Ijajoj kuku prababo moja ovo je izdaja!
A bogu mi ovaj nam ti je gori od onijega detijenceta što nam ga poslaše u kutiji na Mogren plaži!
Pa taj ti je tu onaj njegov lični ćale!
I tako su tu tri čoveka ne baš kao što su oni drugi jer ovi imahu tu fantastičnu sposobnost da sednu i ostanu tako sedeći u travi pod nebom u dimu i pivu vo vijek i vijekov.
Neki su mislili da je Dži zauvek nestao i podigli su mu spomenik od peska što je prvi talas sprao ali se Dži vratio u zagrljaju svojih spasioca sa Mogren plaže i kazna za sve beše trka bez pravila i pobednika na onim vazdan bezveznim mlaznih rolerima što kažu fiju.
DŽIJEV SOS OD PARADAJZA
Došlo je to strašno vreme paradajza tj pakao ludilo užas i katastrofa i sve takve neslatke stvari i za neke to nije važno ali za Džija je to veliki izazov i vreme rata.
Okupili su se u kući na selu sve pridošli od kojekuda iz sveta i to baš svi redom svi.
Tako je to počelo a kako je dalje išlo teško je reći jer sve to pomalo liči na haos iz bajke pa u pari koju pravi paradajz kad se kuva.
Nije bilo lako da se pokupe Vuki i Lavić iz obližnje seoske krčme gde su ležali mrtvi pijani ispod stola pa potom Zaza i Lepotica iz seoskog šoping centra i jedva su našli Bigu i Lavicu pored reke gde su u šipražju tražile nekakve otrovne biljke kao i Ahmeda i Gustava koji su na pijaci kupovali lukovinu i pelene neveovatan tandem.
Onda je sve to počelo uz veliki prasak kao big bang kada je Dži svojeručno bacio sa terase veliki kazan gde će da se ukuva hiljade krvavih paradajza.
Bilo je jezivo da se gleda kako ta ljudeskara kao kakav Titan baca džinovski krčag sa glave pravo na vulkansku vatru a da je bio tu i snažni Herkules a taj bi mu jedini pomogao ali su on i Megan došli sa medenog meseca tek tokom dana.
Svi su izleteli iz spavaćih soba kao ošureni i gadno ojađeni a buka je odjeknula u obližnja brda dok su se ovi sjurili u baštu ko u gaćama ko bez i počeli da beru paradajz i da ga bacaju pravo u lonac i trčali su okolo kao muve bez glave sudarali se saplitali preskakali jedni druge gurali smejali se udarali.
Kažu da je neko čak ubacio malenoga Gustava u lonac pa su ga izvadili tek kada je počeo da se kuva sa paradajzom.
Ripi je direktno sa terase mešala sve to deblom istesanim u veslo a okolo je pljuskalo i zalivalo usijanom mazijom sve one koji su dalje i dalje ubacivali paradajz u lonac.
Na nekoj sasvim drugoj terasi ove ogromne seoske kuće čuje se tiha preteća grmljavina iz vedrog neba svi se zgledaju ali je to samo Dži koji duboko razmišlja i puši predugačku mračnu cigaru čiji vrh blješti čak i u podne a od te cigare upravo te cigare zavisi koliko će dugo učitelj da spava ili da razmišlja i isto tako kada je cigara gotova to znači da je paradajz gotov skuvan zato niko ne sme ni da pipne učitelja da ne poremeti njegov mir jer je taj mir tačno proračunat precizan led leden.
Učitelj zna sve tajne ovog sveta istine i laži a i one dobro poznaju njega i plaše ga se veoma kao i svi oni koji ga vole i gledaju zenicu njegovu ne bi je li spazili kroz dim tiho i strpljivo.
NEVEROVATNO PUTOVANJE BIGE LAVICE DŽIJA I GULETA
Malog Dečaka Gustava iliti jadnoga Guleta su katapultirali sa vrha kule Lavicine kuće na Iosu i to bezveze na okean i ovaj mučenik je odlepio kao raketa i smrsio konce oblacima tj napravio od zeke majmuna i nestao kao ono đule Petra Pan i eto otišao.
U svom letu naleti na avion koji leti sa otvorenim vratima pa Gule uleti kao usrani galeb i sleti na mesto kopilota izvadi iz pelenice Gule sendvič sa suši ribicom smrdljivicom a pilotu se dopadne sendvič pa se trampi kormilo za sendvič i onda Gule sroza avion u majčinu kratkim putem a to ti je pravo dole te pilot nije stigao da lizne suši a već je avionče u palmici i svi u pesku sa bananom ustima.
Tužna peščana priča na obali vetrovitoj i lepoj i to mnogo tamo sa one strane plaže koja se ne vidi se izmagljuju senke letećih tanjira kao mnogo tajfuna velikih roze mirišljavih.
Oluja žvake dođe žešće od talasa s mora i pukne kao balon žvake i svi progutaju svoju bananu ali to ti je sada banana sa ukusom jagode.
Bilo je to ono ostrvo na kome marsovci polažu jaja koja liče na roze žvakice od jagodice.
Neki su posle pričali da marsovci imaju moći da pretvaraju banane u jagode i sve ovo i ono u roze ali je Dži objasnio da je to sve bez veze jer bi bilo dosadno da je sve roze i onako je sve dosadno što je dosadno i svi su ga slušali kako davi i gnjavi do besvesti u dimčini njegove genijalnosti i amo su Marsovci roze nedeljivo roze i ostaju roze i to je to.
U svom tom haosu niko ne primeti da Guleta nema ni od korova ni traga ni smrada ič pa Dži iznenada reši da pojuri u susret svom omiljenom sinu i svecu Guletu usranom.
Laviću!viče iz svoje kanceralije sve dok se dibiduz ne zadavi pa zvuči kao led o rende.
Lavić doleti s stepenice go do pasa u farmerkama i baci preko ramena viski što se uz lumperajku smrvi o zid pa čaučau poliže zlatne kapi dok Prljavica šeta po staklu kao da je Šanzelize i tako lilizilizimljac i ona štrokava slušaju kako Dži objavi Lavićevom levom uvcetu da ga nipošto nečuje u desno iz razloga kućne bezbesnosti da mu nađe avion koji će da ga pljusne visočije pa još visočije u nebo što bi rekli Gorić i Svjetlanović da traži miloga svoga idiota.
Tako je šefe hik!ubaci Lavić u pola Džijeve reči ne shvatajući apsolutno ništa i izleti iz sobe da vidi je li iko prisluškivao ne bi li mu pojasnio šta je onaj mamlaz hteo.
Naleti na Rikšino oko slepljeno sa kvakom ali Rikša mu ne mere reći ni reč kako leže tu u staklo i viski ćorav i jedva živ.
Lavić se obrati Petrosu i Ćirosu.
M.U.K.A!kažu i pretvore se u štirkane čaršave a Lavić se poplaši i utekne.
Međunarodna Usrana Kompanija Aviona!kaže Lavić i upropasti se po onoj srči u krvi i cijuku.
I tako Dži poleti u društvu Bige i Lavice i leti leti leti avionče i ne padne nego Dži od degutantne hrane prihtede u maleno kupatilce da ga upropasti.
Nema kupatilo!Mi uvek stižemo na vreme pil! kaže ponosni pilot.
A šta ti je to pil?grmi Dži i drži se i nogama i rukama za guzicu.
To ti je na Francuskom i znači tačno na vreme!
Ali ja moram srati!dernja se Dži pilotu u glavu da se onaj slepac prvo sruši pa ustane i mrmlja.
Otvori vrata pa seri u oblake ako si muško!
Dži ga šutne u leđa pilot se sruši pa ustane.
Veže se u konopce kao Hudini i skoči pa mu ceo svet padne na pamet kao što ono sranje padne u oblake i izazove grmljavinu kažu čak malo zapalo i Zevsu na čelo ali je sve kul jer su Dži i Zevs braća po pramajci još od vajkada je mama Gea stvorila zemlju.
Avion ubrzo sleti kod Zlatnog Bora pitaj boga gde je to a Zlatni Bor ti je kao Zlatno Runo tj ispunjava sve želje.
Pista beše od drvlja i kamenja a zaboraviše pogibenog Džija što visi te se pokrvlja a petama izrovaši pistu pa zakoči onaj Džambo đubre konzervu iliti kischen što je na Nemačkom kanta za smrdljivo jelo.
A da ne bi tako avion bi skucao Zlatni Bor i svi bi ostali bez ispunjenih želja a Biga i Lavica vrište van sebe iliti kao celo porodilište u horu a Dži istrči ispod aviona u ne pitaj kakvom stanju i zaskoči pilotu za gušu te pilota nisu spasli a Dži je zagrlio onaj Bor i poželeo da vidi svog svetog sina.
I tada se desi čudo jer mu se Gule sruči na glavu s drveta Zlatni Bor sve što su ga šutnuli iz letećeg tanjira još malopre.
Pa ovo drvo stvarno radi!Ponećemo ga kući!kaže Dži i zadimi se suzama.
Ijaush!doda Gule.
VODENICA
Na Iosu ima svašta ali baš svašta pošto su na Iosu bili gusari sa svih mogućih mora i onda ima svašta ima i jedna vodenica što su kod staroga mlina napravili gusari Holanđani lutalice u XVIIom veku a sada Biga i Lavica šetaju kroz najvišlju Iosku travuljinu u belim Grčkim haljinama i mašu maramama koje su im istovremeno igračka nakit i odeća a čuva im i kosu i još sviraju kada se jako zavrte.
Tako se i vodenica vrti okreće obrće tumba i moči u izvorsku plavičastu vodicu koja bućka prska kulja klokoće i pravi balončiće.
I tako se one popentraju na klizavo kamenje i samo zaskoče na guzice slađane u vodicu na vodenicu i odmah počnu da se prevrću na ringišpilu one vodenice čas u ledenu vodicu slatku čas na usijano sunce i sve tako u pisci i vrisci kao prava dečurlija raspuštena slobodna blesava bezobzirna i sama na svetu jer u stvari vodenica je svačija a njih dve niko ne zove da bi radile ovo ili ono pa su same za sebe svoje sad i uvek ovde i onde.
Tako ti je to na Grčkom osrtvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
PRAPRIČICA
Haleja se sjurio kao blesav u crnu rupu a zajednički vrisak učitelja Džija i njegovih učenika ličio je na škripanje krede po tabli i onda je leteći tanjir nestao odavde i pojavio se tamo iza leđa u praistoriji.
Haleja se ugasio i leteći tanjir je pljusnuo u prablato puno ameba trilobita i praostalih gluposti što jurcaju u futurizam te kristalna kupola se otvorila i svi su poispadali u grm paprata.
Ali je sve to bilo davno i još davnije čak u praistoriji.
Dži sedi na rogatom kamenu koji ga bode ali ga poštovana guzica ne boli jer je utrnula od nikotina punih cigara i on svaki čas stenjucka i kmeči kao svako ko pali vatru o kremenkamen iliti praupaljač.
On puši neko smrdljivo lišće i pušta sivi dim što mu kulja iz nosa kao iz vulkana.
Ijaush!vrišti Gule dok ga juri Tiranosaurus Rex oblizujući se mada Gule smrdi na zagorelo mleko.
Ahrrh!kaže TRex.
I ja tebish ishto majčhinu!vraća mu hrabro Gule i beži onako škrbavo ko sakati Australopitekus.
Prljavica se oseća kao kod kuće jer sve je rastureno i prljavo bez reda jede ostatke od drugih leži u blatu nikada se ne umiva idealno rešenje za sve probleme.
Tereza se izgubila u pećini i nikoga to ne zanima je uvek izgubljena a i povela je belog medu u lov na medosaurusa.
Mimoza jaše bodljikavo praprase ili tako nešto oštro bockavo ko ježonjska strela ko zub prajkule.
Biga i Lavica se čupaju za kosu oko parčeta mesa onako žilavo krvavo živahno ko da može izbeći glad dveju princeza crvene od krvi ko ono nepečeno mesce.
Arhrkrhrk!viče Biga.
Krhrkarhrk!odvrati Lavica.
Zašto tako pričate?pita zainteresovano Lavić.
Pa pričamo praistorijski!kaže logično Lavica.
Lavić ispusti Vukiju na glavu svoju toljagu od zuba mamuta Vuki plače i gađa ga praćurećim batakom u nos Lavić kaplje kao paradajz i posle se igraju šuge.
Lepotica se šminka ćumurom iz ognijšta još je mnogo ružnija više nego ikada dosad Zaza plače kao plačikiša i plaši da siđe sa drveta i islinjava se Ripilindi na čelo onda Ripi prodrma ono drvo i Zaza joj padne na glavu te je Ripi tuče kao blesava.
A u daljini dinosaurusi riču kao pokvarena truba koju duva Gule Mali Dečak.
Meja i Seja pokušavaju da udahnu vazduh Haleji ali Haleji ne treba vazduh nego struja pa onda Meja i Seja plaču.
Posle mnogo godina ili možda dana nemam pojma jer je neka njihova prapraunuka ostala sama na terasi da piše sve ovo je Dži ustao sa onog rogatog kamena i ušao u leteći tanjir i vrisnuo kratko i nejasno.
Idemo deco moja!Upali se sine moj!
Haleja se od straha upali i polete kao pijani leptir kome se meša šareniš ideja i krila i Džijeva voljena deca se drhtavo suzbiše u dno kupole kao u buđavu jazbinu straha a leteći tanjir ode daleko još dalje i na kraju ode još najdalje a onda je stao.
Stao je zato što je stalo srce njihovog voljenog učitelja Džija što su mu slušali udarce u njegovim velikim grudima kako se utišavaju tiho još tiše ali pre nego što su prestali udarci srca kupola se otvori i ovi odoše u kosmos a kosmos uđe unutra i beše tišina.
Šta?pitaju svi kao u jednom jedinom dahu u snu.
Crna rupa!kažu još najtiše od svih Meja i Seja.
Idem!kaže Lavić.
Kuda?pita uplašeno Lavica i hvata ga za ruku.
Napolje da nađem udarce srca našeg učitelja!kaže mirno Lavić slegne ramenima i ode a Lavica se uguši u jecaju.
Lavić pluta on je sada bez težine veličine i bilo kakvih pravila samo ide tamo napred kuda ide sve i približi se onim otkucajima Džijevog srca koji bruje kao Lavićev ljubičasti zvuk gonga u plavom zvonu jarko i čisto kao isprepletane plava i crvena boja ona Lavicina i ona Bigina on hvata te zvučne boje svojom ljubavlju i maštom i odnosi ih nazad u leteći tanjir voljenom učitelju i sve se pretvara u vatromet kupola se zatvara Dži diše leteći tanjir leti svi su srećni.
Dži predstavlja evoluciju na sledeći način.
Hoda prvo Vuki mali dlakavi majmunoliki vukodlak pa onda Mimozica kržljava i puna bodlji kao mutacija pradevojčice i bodljikavog prasenceta gili gili Prljavica je bedna šugava sva u pocepanoj koži od prabelog mede Lavić je pravi srednjevekovni princ na belom konju i sija se kao zrak sunca u oku Zaza je renesansna plačljivica bez razloga a Lepotica nafrakana barokna ružna šmizla Ahmed je divan Tuareg XXog veka u plavoj togi koji beži glavom bez obzira a njegova kamila je kraljica džungle samo što je u Sahari džungla samo fatamorgana Rikša je Indijac zatrpan kamenjem u nekom ratu pa mu viri samo brada Biga i Lavica su carice svih vremena a on Dži on je kruna kreacije vrhunac Homo Sapiensa Sapiensa kralj posle svih kraljeva a Gule a Gule mu svo vreme otima olovku penje mu se na glavu šušti mu u uvo gura prst u nos i škraba sve bezvezarije ovog sveta po zidu za svoje prapraprapraprapraprapraunuke.
Tako je sve to u Lavicinoj kući na Grčkom Ios izgubljenom u Egejskom moru.
VUKI I KOZE
Poslao je Dži Vukija da mu čuva koze a bile mnogo male i sačuvaj bože koliko sladunjave kozice.
Razmišlja Vuki naglas.
Ama pa ja ti samo znam čuvati ćurke!mrmlja sebi u rogove gladan Rumunski seljak iz oblasti Transilvanije.
To ti je isto!Čuvaj mi koze baš isto onako kako čuvaš tvoje ćurke!kaže Dži kao pravi Šaolin mudrac.
Ode Vuki na zelenu livadu lepršavo mirišljavu cvetnim bojama leptirića što pobegoše od izgladnelog čudovišta što se zalete iz bestraga sve s kozama da si izjedu dupe jedni drugima što bi rekla Džijeva mrgudna prabakica teVuki polegne sa travicom da je pase kao koza i u snu osluškuje beketanje i mljackanje pa ogladni za svoje ćurke što glogoću i tada shvati Džijeve mudre reči da je koza i ćurka ista kao glad i glad i da su ti te dve iste kapi vode koje utole žeđ.
Za tili čas ovaj ludak iskopa rupu rogovima što kozijim što svojim zasadi roštilj založi vatricu i pripeče kozice te ih pojede.
Dži za obelodanjenu sramotu okrivi Lavića i da ga obesiti za palčeve a Vuki ogrickuje kozicu i teši ga najlepše što može.
Majčinu ćeš ti meni slatko da slomataš kad siđeš dole!To te ja molim da budeš nežan jer me mnogo boli stomak od kozetine.
U to Lavić pokida konce i sruči se na Vukija uplakan pijan gladan i besan pa Vukiju smrsi konce do zla boga a Rikša od straha proguta onaj kamen što je hteo da ih gađa i zadavi se a to nekako prekine i tuču pa se svi zajedno izljubiše i poživeše još koji sekund u miru dok im Moza ne džidnu s terase Davidovom praćkalicom one najsitnije tapetarske ekserčiće.
DŽIJEV RODJIŠ
Hapiš Burdel Tuja iliti Happy Birthday To U!povikaše seljaci i poskidaše gaće da se izljube sa učiteljem.
Hvala vam deco moja ali zašto gaće poskidaste?reće Dži kao da se smeje ali taj se nikad ne smeje sem ponekad.
Pa to ti je o dragi učitelju da nas prebiješ odmah sad dok ne napravimo neko sranje jer je posle kasno!
Diži te gaće i daj taj poklon za moj poštovani rođendan!
Dobi Dži ponovo rolere za rodjendan ili u stvari nešto malo žešće od rolera pre je to lićilo na motor od džambo džeta samo za noge i izlete ti ovaj na beli šljunak oko kuće i zastade na tren kao avion pred uzlet i još samo ču piskavog Guleta.
Hale u pitanju je prevarica slatka!Hoće ove budalice da te upropaste najčistije!
Zgazi Dži one rolere ali ovi nisu više na zemlji nego nekako lete kao nežno perce koje će da se predtvori u Indijansku strelicu namenjenu majćini i ode pravac napred okolo naokolo zbrda zdola a Dži vrišti kao malo dete.
Ijaoj ne daj me prababo moja ovo je prava izdajaaaa!
I to je poslednje što se čulo od učitelja pa se razvuklo ono zadnje a preko brda i dolina sve do Mogren plaže u Crnoj Gori gde mu čak tamo ponesta goriva pa pojuri kao zagoretina međ Gorića i Svjetlanovića pokupivši i pivo i njih pravo u ledeni izvor što izvire u more.
A bogu mi ovaj ti je Dži nevjerovatan!
A bogu mi u pravu si!Pije puši rola se i usput nas vuklja na dno Mogrena a eno ti ga tamo i blago nekog Crnogorskoga gusara i ovako ispluckani i bogati još samo da isplivamo na površinu pa da kupimo onu kuću tamo gore što ti je oduvjek naša.
Divota!izreče proročno Dži i poleže svoja divovska leđa na šljunak momentalno zaboravivši gde je bio i šta je video i utonuvši u duboku misao kao ambis bez ičega onako prazan.
DŽIJEVA SMRT ILI NE
To je bilo ono vreme kada je uveliko prošlo već mnogo vremena mada je vreme nešto sasvim bezvredno u Lavicinoj kući na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru a to je možda zato što je Vuki vukodlak a Lavić vampir što viski pije i Biga i Lavica behu na krunisanju Karla Velikog ili je to što su Petros i Ćiros Grčki duhovi.
Sve u svemu Dži je polegao u fotelju i slušao najveći talas što pljusnu u plažu a slane kapi mu naneše vodeni kaleidoskop u oko i on reši da hudežestveno capne.
Ama daj učitelju to je neozbiljno!Zdrav si kao viski i još mlađi jači i lepši!
Ne lupaj!
Ne lupam!
Možda mu treba da se ljubi!Daj mu da sisa majčino mleko!Ma nije to!A šta je to?To je da mu treba bog Meja!Pa daj boga Meju!Daj da neko ide na Mars!Daj Terezu!
I dobiše Meja i Seja Terezu i za uzdah oka isplutaše oni na Mars.
Meja i Seja vukljaju Terezu za kosicu na crveno kamenje sve do brda Olimpa Marsovskoga gde gore bog Meja zaliva cvetić u baštici.
I šta sad?
Mora da se ide gore!
Ali Marsovci ne smeju kod svog boga!
I tako ode Tereza sama uz božiju pomoć gore na brdo a pomalo doduše pruži joj ruku i bog Meja kao Mikelanđelo u Sikstinskoj kapeli.
Idi zalij onaj kamen tamo dok ja posečem ovaj cvet ovamo!kaže bog Meja.
Ali ima samo jedan!Šta češ da zalivaš kada ode i taj?pita zbunjeno Tereza.
Samo ti zalivaj tamo u prazno i gledaj lepo!Znaš li da je to magija?kaže bog Meja.
I dok on poseče ovaj cvet onaj drugi cvet već skroz izraste.
Baš lepo!kaže zbunjeno Tereza i raduje se.
Idi sad na zemlju i daj to mom rođi Džiju!kaže bog Meja i gurne Terezu tako da nekako ova poleti i sleti na glavu Meji i Seji.
Daj što pre to tamo ovamo ovome da ne capne!
Džiju zalepe cvet na nos a ovaj ga umirisa što dublje te stane da se davi.
Cigara!Cigara za ima boga!viče Dži.
Kog boga?
Bilo ko samo daj cigara!
I tako se zadimi celi Ios da se to vidi sve do Olimpa na Marsu pa se bog Meja veselo smeje.
KISELI KRASTAVCI I ZLATNE KRUNE
Običaj na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru jeste da se dobro ukisele krastavci u bačvama od hrasta da bi posle tzatziki bio što kiseliji uz svako masno jelo a onaj sokić se pije da se otrezniš od retzine i jedino ne valja ako neko maleno detence upadne u bure i ukiseli se sa onim ostalim pa bude budalištama.
Sine hodi vamo da ti poštovani ćale poda opaki zadatak!kaže kao sudija Dži i otera Guleta u mračni prodrum pun paukova i ostalog đubreta nalik na ono s tavana samo što nema istorijat.
Gule drhti i sa brljavom pelenom u ruci kao mač spusti se u bunar mraka i zla gde vladaju bube i gliste gde su ih izgnali nemilosrdni očevi.
Hoću moju mamicu!Jajoj kuku meni!Slinavi Gule sve dok ga ne proguta ljigavi mrak.
Sa prozora Venecijanske palate skotrljala se kruna niz brdo velikom brzinom preko i kroz svega i svačega prema Ioskoj plaži baš tamo u Lavicinu kuću i uleti u prozor od podruma i ne pljusnu kada je kruna pala u bure krastavčića jer je prethodno krunisala Guleta kada se mali bednik okliznuo na buđevi stepenik i upao u onu bačvu krcatu ukišeljenim krastavčićima i probio ljigavu skramu da se carski udavio na mahovastom dnu.
I tako je Gule krunisan i tako krunisan je nastradao a da je umro kao Viking otišao bi u Valhalu ali Gule je da nam je živ i zdrav pojeo sve krastavce i popio sav rasol i sav zelen otišao na plažu da na miru sere zeleno i vrišti.
Ja sham kralj oshtrvcha!
I poverovali su mu makar to bila samo Mozica koja je naškrabuckala sve ovo misleći da je Gule nekakav Ioski Petar Pan vilenjačka mu dušica.
SVIRAJ GAJDE IGRAJ KOLO
Entropija je ona mera do koje mere je napredovala nakarabudženost haosa!reče Dži i ostade živ.
Ama ne lupaj više gluposti o cenjeni učitelju!odviknu mu Lavić i pade na gole pločice kao pokošena livada.
Iz fiokice kroz ključionicu iscmizdri se mali smrdljuckavi dimčić pa Gule iziđe na malo čisti vazduh što miriše na cigare i viski a ne na pelenicu usranu.
Kako pade na teme Gustav ispusti bezvezni zvučić kao izdanak jauka pogleda iznad glave tj na dole vidi gajde.
Nije on imao pojma šta su gajde ili da postoji nešto bezveznije na svetu pa još i bezveznija imena ono amorfno okruglasto kao izduvan stomak neke tamo debeljače ružno pa još ružnije svira i da nisu gajde Mali Dečak bi ih nazvao gajde ili možda chijuchvilishdajdagadojadesh pa reče ovo i ritne gajde kroz prozor.
Dži i Lavić skoče da vide da nisu sami u sobi i videše da i nisu pa skoče opet za nedaj bože.
A Vuki leži narandžaste civke za sunce kupaće bokserice sav dlakav i zadovoljan a dobije gajde na glavu skoči pa viće i grca dok psuje kao one providne pucaljke za ambalažu dosade.
Da bog crko kada se stropoštaš na ove hrapave pločice ti neljudska bedo što mi nabaci ovo gnjecavo đubre na tintaru!Avaj!
E baš na tom mestu gajde zasviraše i Vuki se raspameti.
Ajoj lepa li zvuka!Ajoj kuku jada lepote ušiju mojih muzike guzatih sirena što me nemaniše u majčinu!
I uze Vuki gajde u šake pa zvizne u svirku i trebaše da ga istog časa smaknu sa obraza zemlje ali ne beše tako te svirao je on bogami od ludila do bola pa nazada da ti ne da vreme da se ofrkestiš kada poče da svrši a poče pre no što svrši da nema konca ni kraja.
Prljavica ume da svira u riblju kost a Lepotica u čerupavu četku za kosu Lavić u praznu flašu Zaza u slinavu maramicu koja se melodično cedi Moza ima marimbu od raznokratkih eksera Rikša se udara kamen u glavu pa je muzikalno ali niko na svetu ne ume da svira gajde kao Vuki sem Bige i Lavice ali one samo vole da plešu u sumrak uz talase Egeja kada sunce oduva sa dalekog mora miris u njihove nosiće koji pamte sve i one pevaju a to ti je najbolji istrumental od svih.
Tako je to na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru.
KAKO JE GULE POJEO PUN TANJIR KIŠNIH GLISTA A MIMOZA TANJIR
Ti lepoto moja šugava sedi i žderi ove ukusne špagete sa čokoladnim pelivom!kaže Mimoza i umalo se zadavi u smehu.
Ali Mimozhiche ovi nishu šhpagetićhi a to gore ti nije taj tvoj shoshićh od čhokoladiche shlatke!Ovi shu ti totalno žhivahni to ti je glishticha shlinava a ovaj na glavi glishtiche nije ti shoshić nego blato!mrmoše kukavićki Gule i slaže facu onako sav spreman da u jadi straha pojede ma šta to.
Ma šta mene briga šta ti hoćeš i nećeš!Ima da se izjedeš tog đubreta i to je to!
Važhi Mimozhice ali shamo pod ushlovom da mi kažhešh koja je razhlika izhmeđhu shraćhke i pashulja?
Mimoza razmišlja Gule sere.
Jedno jedeš a drugo sereš!
Ali ko prvi a ko drugi?
Nebitno!
Odogovor tačhan!
Onda žderi!
Dobro de njam njam!Ali platićhešh mi!Ti đhubre devojičhashto!Ovo shi mi opet shmeshtila pre shto godinicha!
Gule leži na podu a crvi mu izlaze iz nosa šalim se Gule leži na podu ali na stomaku stomaka Mimoze i gura joj tanjir u usta Mimoza jeca hljeca i gricka zato što jede tanjir a Lavić sedi u bari vode i pije vodu s česme.
Šhta li je shtrašhnije na ovom chvetićhu?Da piješh vodu umeshto vina ili da jedešh tanjir umeshto šhpageta?pita se filozofski Gule.
Ne kaže se sine moj cvet nego svet mada je jedno isto što i drugo kao i ono drugo gde ti je prvo isto što i drugo!reče umišljeno Dži i naoblači salon.
Hale moj pošhtovani to je onda ishta shituachija u kojoj shmo shvi mi u shalončhićhu!kaže mirno Gule i posmatra oblake a u oblacima Džija kao da to sam Zevs nadgleda i čuva Grčko ostrvo izgljubeno ko zna gde u Egeju.
GROŽĐE I TESTAMENT
Gule je čačkao kojekakve gluposti po Džijevoj fioci dok se krio od silnih batina što je počinio nešto što možda i nije počinio pa se usrao od straha i obrisao guzicu stranicama Džijevih mraćnih pisarija gde se još uvek nazirala reč testament ko zna koji.
Gule je pobegao u vinograd i tamo je naleteo na Mozinu ručicu koja htede da mu se zabije u usta mozak hipofizu i sve ostale gluposti što Gule ima u glavi mada je možda ipak ceo kao krompir kao što su marsovci od žvake.
Gule se osetio kao Dži one noći kada je zaspao sa cigarom u zubima i sanjao da je plamen sagoreo plafon prikazavši nebeski svod sa svim zvezdama što liče na grivne pa se prestravio mraka crne noći među zvezdama jer je pomislio da će da ispusti dušu.
Spasao ga je Lavić koji je jurcao iz jednog vinograda u drugi i hvatao pune šake belog grožđa misleći da se ono pretvara u onu njegovu čarobnu tečnost koju ispija iz dlana dok cedi zrno grožđa.
Zajedno su pobegli od Mimoze u Džijevu školu koja visi na steni kao daska sa koje gusari bacaju loše đake u smrt.
Tamo se uči ono što ne može biti i uvežbavaju veštine koje se ne mogu činiti te su Gule i Lavić stali da se dobacaju tanjirom punim supe pa tek onda kada su se umorili seli su i napisali nov Džijev testament pa su napili Mimozu i poslali je u fioku da pažljivo smesti lažni Džijev testament.
U tom testamentu je pisalo da treba u životu i na Iosu da se radi samo jedna stvar a to je da se gaji vinograd jer vino piješ a lišćem guzicu brišeš.
IOS I LESBOS
Lesbos je na domet Guletove pelenice od Iosa.
Ali ne piše tako u knjizi buđavoj i paučinjavoj što su našle u jednoj od mnogih hrastovih škrinja na tavanu nego piše da je jedna davnašnja princeza Marija od Lesbosa morala da se uda za Franju gusara što ju je naterao voljeni brat kralj Lesbosa Joca V i ne samo to nego je još bio i ostrvotres 1388 godine pa je ona jadna od muke Italijanka Marija u tom istom poginula.
E ne može to tako!
Kako to misliš ne može tako kada je tako?
Tako što mislim tako!
Jel ti mene zezaš ili izigavaš nekakvu Safo?
Nema zezanja nema kukulele nego ima ispravimo stvari da budu lepe!
Jel ti meni pričaš o tome da spalimo ovu knjigu i da napišemo drugu?
Ma ne!Cimni Meju i Seju ali onako da ih malo žešće prodrma tamo u onom gnjavatorskom hotelu u Dubaiu!
Ali koje haljine da obučemo?
E to ćemo da sredimo na dvoru Cara Dušana!
E pa ti si načisto sletela s uma!
I sada se obe smeju dok zatvoreni očiju skaću kroz prozor prvo zato što je dole Egej i plava voda a drugo zato što su nasigurnije već stigli Meja i Seja.
Volim mostove!
Ali ja ne volim Ajnštajnov most zato što me podseća na crve!
Fuj!
U palatu su se uvukle kroz rupu što prave lisice da kradu ovce i našli su Miku brata od Marije od Lesbosa i iz sve snage zatražile da Marija napravi bal za njih a i haljine koje su kul za XIV vek.
Mariju su ukrale pre zemljotresa i odvele na Ios u Venecijansku palatu koju je napravio Marko Krispi u XII veku.
A posle svega toga su u tim istim balskim haljinama zaigrale onu istu igru što i uvek i primetile su da su obučene u one iste kratke bele haljinice jednog golog ramena što imaju svaki dan i to je bilo skroz čudno.
Eto tako je to na Grčkom ostvu Ios izgljubenom u Egejskom moru.
BIGA I LAVICA NA VENČANJU KARLA VELIKOG
Svi su se pitali kako je to u opšte moguće kada su pronašli negde na tavanu prastaru knjigu od zlata i srebra u prašnjavom kovčegu njihove prababe.
Bila je puna crteža Bige i Lavice ali iz nekog drugog doba u kome su nosile ogromne haljine sa čipkama i vezovima i bile su među šareno odevenim ljudima i sve je bilo pretrpano ukrasima i nakitom i haosom svega i svačega i preliveno duginim bojama a to definitivno nije vreme u kome sada žive.
Pomalo liči na budućnost u koju Meja i Seja ponekad vode Bigu i Lavicu ali ovo je neko kraljevsko venčanje volšebnih razmera.
Biga i Lavica su ličile na princeze i bile su divne kao da je ceo svet tu namešten samo za njih dve a svi ostali su samo ukrasi koji pomažu da Bigin i Lavicin doživljaj bude veći i nije to ličilo ni na kakvu magiju.
Lebdele su okolo na vrhovima prstića u dugim haljinama od kojih se nije videlo da su bose a Bigina stopala su crvena od kane kao njena kosa a Lavicina srebrna kao svetlo plave varnice u njenoj kosi i oči blistaju više od zvezda ponekada kao dijamanti oko njih ponekada kao mrak.
Bile su brže od vetra nečujne i nevidljive šunjale se kroz gomilu ljudi kao dva šumska duha sestre Petra Pana kao deca koja prolaze svuda bile su vile i promicale su dok nisu stigle najbliže moguće oltaru kao da će da postanu deo venčanja i kraljevine daleke hiljadu godina od njih.
Njihove haljine su im dozvoljavale da rade šta god požele crvena kraljica i plava kaljica crvena vila i plava vila bose i bez nakita bile su više princeze od one princeze koja se tu udavala za Cara Karla Velikog da li to beše u Rimu?
Da li smo zaista bile tamo?pitala se Biga.
Ne sećam se!Setila bih se da jesmo!odgovori joj Lavica.
Pa ko su onda njih dve?
Ti i ja ali neke druge ti i ja!
Kako postoje druge ti i ja?
Ima ih koliko hoćeš!
Pa to je divno!Ja sam sve i svašta i svuda sam i uvek sam tu!Ja sam vila!pevala je Biga.
Naravno sestro ja kao ti kao ja!
Nema kraja.
ĆURKA POJELA GULETA A DŽI POJEO ĆURKU
Ovo je sve nekad u noći.
Juri Guleta san što ga je sanjo pa trči Gule uz stepenice izađe na krov a sa krova skoči na najubrljanije prasence najžešćih pomija i blata ritne ga u guzicu i ode u velikom tulumbelaju u šumu tamo se popne na drvo i opeva svoju smrt tugom i jadikovanjem kao Šekspir.
Tog istog jutra Dži se razbudi gladan iz sna što je sanjao ceo švedski sto iz Švedskog ledenog hotela pa još i punjene paprike sve sa onim groznim zarzavatima što ih pravi prabakica a usput škljocavi i pljuckavi u zarđali kazan ali to nema veze sa Guletom jer je Gule sanjao da ga je pojela omiljena Vukijeva ona najdeblja opaka i sve najćurka.
I sad Dži ogladnelo trči u kuhinju u dimu nosa svoga i seda za sto cigara ustima seljačke vile i bouvi nož u rucčerdama a Gule je skriven u Rikšinoj rikši u kamenju sve dok mu Rikša ne istovari kamenje na glavu Gule plače a Dži balavi i udara pesnicama o sto Gule se uslinavi u Mimozin krevetac pun eksera a Moza ga na brzinu istetovira i baci niz stepenice Dži grize tanjir i urla ali to samo iz stomaka Gule se ušunja u kuhinju gde je Dži i uđe u rernu u rerni nađe masnu rupu i onda sklizne u nju Dži porazbija kuhinju i naiđe na rernu otvori je i vidi masnu zadivljujuće dobro prelivenu okruglastu pečenu ćurku koja drhti kao slina na vetriću.
Zašto sad pa drhti ispečena ćurka?U ostalom šta to ima veze sa mnom!kaže Dži i tresne onu ćurku na sto malo da se odljuti malo da je mrtvijatu još poviše ubije pa je dohvati obema šakama i ujede.
Ijaush!Ijaush!kaže ćurka Guletovim glasom i šuškanjem.
Dži baci ćurku što dalje i samo što ne crkne od straha trese se cela kuhinja.
Ćurka je pojela moga sina a ja sam ostao gladan!Sramota i osveta!
U tom Gule izlazi iz ćurke blatnjav i masan.
Hvala ti hale šhto shi mi shpashao žhivot!Ova ćhurka me je pojela ali oshveta ćhe biti našha!
I tako su Dži i Gule svako za sebe dobili kako valja.
Jer je na ostrvu Ios izgubljenom u Egeju sve onako kako treba.
GRČKO SLAVLJE
Lavić je doneo bure.
Šta je ovo sine moj lepi?urliče Dži da se zemlja tes a krtice dobijaju zauške.
To ti je bure o veliki cenjeni učitelju!kaže Lavić sklapa ruke i klanja se kao pravi Kinez.
O sine moj lepi znam ja da je to burence nego mi kaži šta to slatko skriva tvoje burence?
Ama svašta o učitelju moj vredni!Tajnu magiju ljubavi maštu slobodu i dušu čoveka!kaže Lavić i maše rukama nogama i dupetom.
Ah sine moj lepi pa sve mi to zvuči baš mnogo lepo!A i taj tvoj sumanuti ples mi golica prste na nogama da zaigram ovde na licu mesta zajedno sa tobom
Zaigraju Lavić i Dži na terasi Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru a koga je pronašlo još jedino na celom svetu ostrvo Santorini da mu pravi društvo i da svako veče igraju zajedno pred zalazak sunca.
Rikša sedi tamo dalje i svira sitar a Sarmas Cicijanis mu pravi i društvo i svira buzuki a to sve zvuči kao neka Grčko Indijska brljotina.
Hale!Hale!Doveo sam društvo!kaže Gule i vuče Mimozu sa kosu.
Biga i Lavica ispadaju na terasu kroz prozor odevene u grčku nošnju što je vole muze i zaigraju kolo.
Tereza ulazi natraške saplete se i padne belom medi u naručje.
Ne!On je samo moj!kaže Ripi a ona se strese i ogreje o njegovo toplo belo krzno u hladnom Egeskom vetru.
Prljavica igra sa metlom doletela je sva raščupana baš kao veštica i zabila se u pločice terase.
Dži se baca na fotelju sav umoran crven i debeo.
Fotelja se pod njim razigra i stane da skače na svojim tananim žilavim nožicama.
Sine moj!Smiri se isuviše mi pomeraš odvažni zadnji deo tela!urla Dži onoj svojoj nestašnoj fotelji.
Fotelja prede kao maca krci krci krc i onda zaćuti kao zalivena iz svoje prevelike ljubavi prema učitelju a i obavija ga puzavicom i ljubi jastucima.
Dži se topi znoj curi sve do poda onda polako ustaje i polagano počinje da priča gluposti a to sve u dimu da se ne bi video sa cigarom u ustima da se ne bi razumeo mumlanjem da bi ulio strah svi su stali i gledali a Dži je zapevao
Ena sto helidoni itd.
Svima potekoše suze i zaigraše strasnije i nežnije i zaplivaše u lepotu kao da je svako od njih uhvatio svoju zvezdu padalicu za rep i sada leti sa njom.
Rikša zatim žonglira sa kamenjem a Sarmas Cicijanis juri Lavicu da joj da pusu sve dok mu Lavić nije objasnio da to neće moći i to tako što mu je pažljivo razlupao flašu o čelo i to je zazvučalo kao crkveno zvono svi su začas zastali da počuju šta se to zbiva u daljini i onda su se brzo uputili u gradić u crkvu.
KADA JE LAVICA POŽELELA DA IMA LAVA
Laviću!Laviću!Laviću!pišti Lavica tamo visoko iz svoje sobice što je napravila kao kulu istu kao što je ima Dži samo na drugom čošku kuće tako da sada sve to liči na pravi zamak.
Ćuti ćuti pa ćuti viče Biga još crvenija od svoje crvene kose.
Neću da ćutim!Hoću lava!
Kakav sad pa lav?To ti je samo velika mačka a što i jede devojčice kao što smo ti i ja!
Nije tako a ja hoću lava lava lava!I taj lav neće da nas pojede zato što će Lavić da nađe lava koji je kao maca!
Ajoj si ga meni jadna što me majka rodi pijana da idem da lovim mačećeg lava za onu moju sirotu poludelu đevojku hik!reče Lavić i skljoka se tu ispred vrata u lokvi suza i viskija.
Ali ga čuje Lavica otvori vrata i pojuri besna kao ris a Lavić se skortlja niz stepenice i pokušava još i da cugne gutljaj utehe iz vlažne flašice.
Lavice!viče Biga.
Gule!viče Lavić.
Hoću lava kako znate i umete hoću i podajte mi mog lava slatkog velikog žućkastog razmaženog da ga gnjećim golicam vučem za rep grizem mu uši i valjam se niz stepenice kao ova moja pijana budala!
Lavić se zalepi za Guletova vrata tj kancelarije pa udara onom flašom kao čekićem a Gule leži skvrčen u fioci i miluje pelenicu.
Draga moja peleniche šhta čhešh ti danash da prežhivišh to niko ne možhe ni da zhamishli!Ima da she machkamo čhokoladichom shlatkom ti i ja do mile volje da niko ne možhe da nash nađhe u ovoj rupčhagi!Ijaush!
Trče Gule i Lavić po lavirintu i traže lava.
Iz daleka dolazi Sarmas Cicijanis i nosi balone Lavici a sa svih strana ga one dve ludače napadnu i otmu mu balone.
Ali što mi ukrade balone kada ti ih nosim na poklon!kuka Sarmas na oba kolena i plače kao prava cmizdrulja.
Lavić i Gule dobijaju žestoke udarce u glavu šarenim balonima sa kojih otpadaju zvezdice pa oni odmah misle da su to one zvezdice koje vidiš kada te udaraju tamtam u teme pa te boli glava i onda plaču i trče u jamu a svako zna da lavovi bacaju bebe lavove u jamu da vide koji će najjači i da izađe a najbedniji da ostane dole da crkne kao Gule.
Eno ga jedan tamo amo levo deshno shere kao ja!kaže Gule.
E pa mi onda daj lijevu nogu i silazi dole desnom da ga hvataš!kaže Lavić i baci flašu iza leđa da po starom dobrom običaju pogodi svoju omiljenu curu u čelo.
Ti shi she totalno ishludeosh jadni moj Lavićhu!
Da sam lud ne bih hvatao lava lepi moj jer ti je Lavica opasnija od lava to ti je bolje Lav za rep nego Lavica u glavu!reče Lavić pa ispusti Guleta u jamu.
Sjutra je svanulo kao brilijant u viskiju kristalno toplo sa duginim bojama na svakoj trepavici Lavica leži u svom svetlo plavom krevetu sa baldahinom a do nje mijauče mala cićušna beba lav koja će jednog dana da poraste i da je Lavica nazove Maca.
Pomalo je i Lavica mačka pa je onda sve ovo moguće mada su svi oni jednom pali u nesvest i kad su se porobudili bilo je šta je bilo.
JELKA IZRASLA IZ PESKA
Bilo je to onda kada su svi vrištali u glas ali onako najbesnije što može da se zamisli pa je to munjevito porasla u tuču i onda su novogodišnji pokloni poleteli kao kamenje u onom bednom selu kod Bombaja gde se Rikša rodio a odakle ga je Biga dovukla za uši na Ios tako što mu je objasnila da su Grčka i Indija iste pošto su jedine dve ženske zemlje.
Rikša je po svom zlom običaju pobacao Grčko kamenje mislivšli da je Indijsko i to sve po temenima onih besnih nesretnika koji su mu uzvratili tako što su ga Mimozinim ekserima zakucali na ulazna vrata Lavicine kuće na Grčkom ostrvu Ios izgljubenom u Egejskom moru.
A to sve bi sasvim iznenada kada im oči ne ugledaše novogodišnju jelku sijajuće i kitnjastu što htedoše jer jelke nije bilo na onom njenom uobićajenom mestu pa je rupa u plafonu gde bi se jelka proteglila na idući sprat da ga obasja zvezdom danicom zevala prazna i onda je prasnulo kao ona petarda u Guletovoj protezici sve u svemu se pobiše šakama i kapama a tako beše sve dok se ne ču od spolja mokar zvuk sa poprskane plaže belom penom i zracima svih zvezda glasovito i Crnogorski.
Viđi vraga!Izraste drvo iz peskovito mokrog plićaka!viče Svjetlanović.
A bogu mi jeste!Nego i nije!To ti je novogodišnja jelka!viče Gorić.
Viđi vraga još i svjetli!viče Svjetlanović.
A bogu mi Svjetlanoviću vidim ja lijepo da ona svjetli!Nego vidiš li ti da ona sija kao plamen u gori!viče Gorić.
Kad ih čuše a oni svi potrčače na ista ona vrata gde maločas zakucaše zarđalim Mimozinim ekserima Rikšu što sad psuje na Indijskom dijalektu iz Bombajskog komšiluka pa srušiše vrata pogaziše Rikšu kao blato i odoše da se dive jelci što im je porasla tu u plićaku.
Vala niodkuda!viče Svjetlanović.
A bogu mi jesi u pravu kao i uvjek!viče Gorić.
Te obojica dignuše ruke u nebo a za njima i svi ostali redom jedan pa drugi pa kad se umoriše plemenite šake im popadaše jedan drugome na ramence sem Mozine ručice što ulete u Guletovu pelenicu te se Gule lukavo nasmeje a Mimoza stuženo zaplače a Sarmas Cicijanis počupa one Rikšine nesuđene ekserčine i zajedno ovaj i onaj zasviraše nekakvu nelogičnu melodiju baziranu na komplikaciji šesnaestooktavnoj Indijskoj i osmooktavnoj Grčkoj muzici pa namamiše sirene iz teget dubina a sa njima dođe i Žuta Keva te spopade Džija poljupcima a ovaj se nekako izvuče kroz dim cigare i prašinu peska i pobeže u svoju kulu da sve to proslavi sveprobojnim čarobnim albatrosovim pogledom.
Kažu i Moza a i Megan da su Gorić i Svjetlanović oteli sirene i odvjeli ih na Mogren plažu ali je to jedna sasvim druga duga priča.
NAJLEPŠE BAŠTE NA SVETU
U to vreme je učitelj Dži postao Sultan.
To se desilo tako što ga je pozvao sultan neke daleke zemlje u Aziji tamo blizu papučara Aladina Sindbaba i ostalih 1001 čudno obučenih faca i rekao mu da on mora da ide na neki daleki put a da ga za to vreme Dži zameni na prestolu.
Biga Lavica Vuki i Lavić su se odmah ukrcali na brod sa Džijem i otišli u tu mnogo daleku zemlju.
Dži je bio nervozan ćutao je svo vreme na brodu a ovaj je polako nežno fino i osetljivo kao ruka prelepe lepotice klizio po moru kao po ulju da se dan i noć smenjuju tako brzo da niko ne zna kada su krenuli i kada su stigli u tu daleku zemlju.
Dži se izljubio sa sultanom svojim rođakom tamo od neke bezvezne prababe žive i zdrave koju niko nije znao a onda je simpatični rođa istog časa otplovio svojim brodom u majčicu majčinicu i ostavio Džiju svoju ženu Nadin da je iz sve snage čuva kao da je njegova.
Dži Biga i Lavica su ostali da vladaju tom malom zemljom pa je Dži naredio da svi nose šalvare i sve ostale šarmantne krpice da ti se vidi pupak i papuče tako naherene na gore da te ubodu u oko a Vuki i Lavić su otišli u oružarnicu da uzmu sablje i noževe i bili su srećni jer su ličili na goleme budale a poslepodneva su se pogubili u selamluku sa ostalim lepim dečacima i zapili sa medovinom.
Oduvek smo želeli da budemo mavari.
Baš me briga!kaže Dži.
Onda su došli poslanici i Dži ih je pažljivo saslušao dok je duboko dremao i duvao u čibuk a toliko zadimio da više niko nije bio siguran da li je taj ludak idalje tu.
Za to vreme Biga i Lavica su ludovale u haremluku i jele baklavu u lepim baštama palate igrale se žmurke sa gomilom mnogo lepih devojaka koje bi se kikotale svaki put kada se pojave Vuki i Lavić sve dok nisu dobile svaka po jednu šljagu od Bige po jednom a od Lavice po drugom obrazu i onda su prestale a nije im uopšte bilo jasno kako je moguće da ove dve s one strane sveta tako žestoko tuku u glavu.
To ti je obićaj u nas sa ostrva u Egeju!kazala je Lavica puna razumevanja mašući rukama u prazno kao prava Grkinja.
Taj vam je običaj mnogo čudan!vrištale su lepotinje i zbrisale po travi što liči na persijski tepih kud koja mila moja čak do ružinog vrta punog gadnih bodlji u koji su poskakale.
Lepo se putovanje završilo groznim krajem zato što ih je odneo džinovski talas preko celog sveta te su sleteli na Ios nezdravo ali živo i bili su kul hladni kao i u ledenom hotelu u Švedskoj.
Megan je dobila kijavicu pa ju je lečila Ahmendova kamila koja dobro zna sve Azijske bolesti nosa a ono strašno je što se Dži zaljubio u Nadin pa kada je video da Sultan ne može da se vrati Sultaniji a onda se Dži venčao sa Nadin i postao Sultan umesto Sultana a Nadin mu je rodila dva predivna deteta Aliju i Jahtu.
Ripi je dobila pismo od tate.
Gule ti je postao brat od svoje sestre!
Šta bulazni ovaj matori idiot?mirno je rekla Ripi i pocepala pismo.
STRAVA I UŽAS U KUĆI NA IOSU
Komšije su na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru svetinja zato su veoma odvažni duhovi Petros i Ćiros pozvali svoje susede duhove Cacosa i Macosa na hiljadugodišnjicu useljenja u kuću na Iosu koju su među nama budi rečeno izgradili raznorazni važnobradi gusari s ovog i onog sveta a Cacos i Macos su doveli i svoje ćerke Cakanu i Makanu koje nisu dušice al su nam žive i zdrave guzata i mršavica svađalice ali muzika lanaca je razbudila i duhove iz okolnih kuća te su došli i svi oni a razbudila je i one koji pripadaju i ovome svetu pa su se svi zajedno zbližili u terevenke i orgije živi mrtvi mrtvoživi iliti zombi i živomrtvi iliti bizoni mislim beli severno Američki bizon koji je po Apačima duh.
Deca se plaše duhova ako ih odraslih poplaše a inače su duhovi providna lepršava bezazlena stvorenja nalik na insekte i oni su samo senka koju noć baca na svetlo onako kao dim Džijeve cigare na Džija.
Gule sluđeno izleti iz treće fijoke odozgo i sleti na čelo na tvrde Grčke pločice ispod prve fioke odozdo na koju polomi leđa na dva dela jer je fioka upola otvorena i tako je ležao i piljio u ceo život koji mu prolazi pred oči jer umire pa i zamišlja maleni venac oko vrata što te obese na Havaima na drvo života ali je Gule još uvek polu beba pa mu ništa ne klizi na očima i onda shvati ovo.
Pošhto nema šhta da mi preleti preko okicha a to zha miloga bogićha to zhnačhi da nećhu da riknemšh geknemsh pandrknemsh otegnemsh papke kao Prljavichini prashićhi tj ove lepe moje umazhane nogiche u sraćhkichu slatku!
Te je radosno mrdao prstićima da potvrdi da je živ živcijat.
Odozdo su nadošli šaputavi škripavi cvileći hrapavo kroz srč i skršen žuti list zvuci da je Gule pao u nesvest od straha kao onda kada je Seja kazao Meji bu ili Gorić Svejtlanoviću po sjaju zvjezde vako naprasito.
Nema više ledena piva!
Gule ne bi otišao u lavirint da nije zadobio ubod kao od zarđalog stršljena Mimozin ekser u guzicu i nasukao se na lepak za muve što mu ova ludača tresnu o glavu te Gule pobeže od nesreće u nesreću pa naleti na mrak koji ga izlepi strahom spolja i unutra kao da je progutao crnu žvaku od katrana koja mu se tako jako zalepi za nos čelo leđa guzicu prstiće na nogama i sve i proguta samoga sebe i iskaki se u pelenicu i posle je ostala u lavirint bašti samo jedna jedina bela pelena uflekana crnim mastilom kada je došao beo novi sunčani dan.
GULE I MIMOZA KAO IVICA I MARICA
Laviću!Laviću!drao se Moćni da se orilo pola Egejskog mora a druga polovina se pitala zašto se ori prva polovina.
A Lavić se čvario na suncu i zalivao raznim ukusnim tečnostima baš onima koje on voli.
Talasi su ga pomalo zapljuskivali da ne bude mokar nego tek ovlažen.
Lavica ga je trljala maslinovim uljem da bude još crnji i lepši i onda je zaurlao Dži.
Lavić je odleteo sa ligenštula ulepio se maslinovim uljem u pesak pocepao kupaće gaće polupijan mrko pogledao učitelja kako mirno sedi gore na terasi kao da ima fotelju na vrhu jarbola.
Šta hoće taj prokleti matori kreten?dreknuo je.
Ne govori tako!On je naš učitelj!kaže nežno Lavica.
Možda je tvoj!Meni ide na živce!
Idi zove te!
Idem.
Povio je ramena pred višom silom sa terase odgegao se ostavljajući masan trag koji je krivudao kroz pesak.
Šta si si to uradio nesretniče?pita ga Dži sa gađenjem.
Lavić je hteo da ga pljune u čelo.
Treba nešto važno da uradiš sa Vukijem Laviću!
Dži je mrmljao sebi u bradu grizao cigaru i istovremeno pušio tako da ga Lavić nije ništa razumeo.
To mnogo važno je da treba Guleta i Mimozu da izgubiš u šumi!
Da izgubim Guleta i Mimozu u šumi?
Tako je!
Kako da ih izgubim?Nisu oni flaša viskija!
To je tvoja stvar!Ti si lukav pametan prepreden!I lud!Izgubi ih tako da ne može na sam Buda da ih pronađe a kamo li oni same sebe!
Uh majku mu!vrisnu Lavić i odjuri sa terase.
Ovaj je luđi nego što sam mislio!smejući se reče Dži.
Bilo je to u šumi pred zoru.
Jesi li poneo da pijemo?pita Lavić Vukija.
Ne nego klopu da jedemo!
Idiote!
Gule i Mimoza hodaju ispred njih drže se za ruke i crkavaju od straha.
Ovih hoćhe da nas išhčhuhkljaju!Gotovi shmo Mimozhiche!
Mimoza zvekeće zubima i cvikerima.
I tako su hodali bez veze levo desno vrteli se u krug i tako opet sve ispočetka i nisu nigde stigli.
Na svu sreću ja sam poneo piće!umorno je rekao Lavić i izvadi viski.
Znam!kaže Vuki i grize svoju ćuretinu.
Ja sham ghladansh!javio se Gule.
Umukni!obrecnu se Vuki.
Vrteli su se po šumi niko nije imao pojma gde.
Ovo je nepoznati deo šume!Vaš je zadatak da ga istražite!obrati se deci Lavić.
Guleta i Mimozu su protresli žmarci a iz jednog grma su se začuli grozni kreštavi zvuci te Vuki i Lavić su počeli da beže i da se gube još strašnije i nesrećnije u čudnu Iosku šumu smejući histerično u gladu i žeđi i posle mnogo vremena stigoče nekako do krčme i srušiše se na njezinn prag.
Krčmar i gosti su ih uneli unutra misleći su da su mrtvi pijani pa su im dali još da popiju te Vuki i Lavić se od ovog pića osveste i počnu u glas da pričaju svoje dogodovštine kako su sreli najplavilju vilu i šumskog duha koji su im dali čarobne jagode od kojih šuma vazdan sva oživi i drveće se igra žmurke sa cvećem i još kako su bili u nekom bogatom zamku i još mnogo druge lagarije.
Niko im nije ništa poverovao a možda i jeste. Dok ima lažova biće i budala.
Lavić je uvek bio neki Don Kihot a Vuki neki Sančo Pansa.
Na sve ovo se Megan smeje ha ha ha a ja im obojci verujem.
Ali nije nikako bilo dobro što su se Gule i Moza zagubili u šumici slatkoj i punoj iglica od borića i punoj šumskih jagodica bordo kao ono vino a po kojima Ios nije nimalo poznat.
Tako su hodali malim zeznutim putićima što je mnogo opasno jer ima puno životinja koje su baš opasne u šumi i naleteli su sve tako na kućicu od Bakice.
Uhvatili su se za ručice i potrčali i pevali onako kao što su nam pisali braća Grim za Ivicu i Maricu i pljusnuli najžešće u božanstveno delikatesni zid Bakicine kučice pa zaglabili gladno i jeli totalno šareno čudo ukusa farbe mirisa spreja za grafitne crteže i osećaja gađenja na gladnu jezičinu.
Tako su progrizli rupu u Bakicinu kućicu pa ih je Bakica čim videla zaletela se sa gadnom čvornatom motkom u artritičnim zglobovima prstiju i skršila im rebra i kičmu a oni jadni trče po granju i sranju u bežaniju što od gladne Babice a što od onog sranja što su ga već pojeli.
Bolje da nash pojedešh nego da nash izubijašh vešhtice jedna!vrišti Gule a pelenica mu puca Babici u facu.
Trči i beži od babusketare!vrišti Moza.
Da vas jedem?A vi požderaste balegu s mog zida šarenog kao torta i bonbona pa će sad da mi prokišnjava na guzicu!A još i bazdite na iznutricu domaće životinje!Neću ja vas dva da jedem nego da vas iščukljam!Ima da imate rupu u glavi ko ona rupa u mojoj kući!kaže bakuta pa se saplete o neko klizavo korenje i upljuska do guše u otpalu Guletovu pelenicu a onaj štap joj se zabije usta pa zamrgnu i ostade tako nikako.
A Gule i Mimoza odu sve do magične livade i zajašu čarobnu crno belo životinju što ih izgrli repom i otrči.
Ijaush!Mijaush!Shpashe nash mala macha!
Ćuti i jaši!Nije ti to maca!To je tvor!kaže Moza.
I uz cijuk i mijauk otidoše iz šumice i vratiše se Lavicinoj kućici a tu otpočne smrdljiva igra koju niko od ukućana nije mogao da spreči jer smrdi.
Gule i taj stvor tvor su unakrsno upropastili kuću na Iosu od mora do kopna i kopna do mora pa od neba do zemlje i zemlje do neba tako da su sabili družinu sa Iosa u podrum gde su samo na svetu čuvene Lavićeve flaše viskija i Vukijeve ćureće pršute i još mnogo i mnogo Džijevih cigara tako da se budućnost svela na dimljenu pršutu prelivenu vinom.
Prljavicu su Gule i stvor tvor zadržali da im kuva pasulj ali kada je sve to jednog lepog dana stalo tog dana taj stvor tvor i Gule su se našli u onoj rupi umesto onih što su bili dole a sad su otišli gore da bi ovi što su bili gore otišli dole ali tamo dole ostadoše samo cigare aromatisane medom i pepermintom te Gule i stvor tvor pojedoše cigare i iz njihove guzice zamiriše med i mleko i od tog dana svi tvorovi su parfemisali slatke dame a i otmene babe ali to je jedna
sasvim druga duga priča.
PLAVO ZVONO JE POSTALO LJUBIČASTO
Mačka hoda tiho četvoronoške kao nekakva lavica a njena senka se slomije potpuno amorfno po zidovima kristala njen hod je kao zvuk zvona prigušen jastukom perja čini joj se da ne vidi i ne čuje samu sebe to je nova igra žmurke dupla zato što tražiš i sebe i njega.
Gde sam?glasno je pitala.
Ako ni ti sama ne znaš gde da te nađem kako u uopšte da te nađem?pita on sav u njenom smehu.
Pa tebi je lakše da gledaš spolja!Zamisli koliko je meni teže da gledam unutra!pišti ona.
U stvari su bili veoma daleko on od nje samo je taj put glasa bio blizu.
Hej našao sam ti senku!cikće on.
Da ali ja mogu biti na drugom kraju magline a neka zvezda me osijava i baca na tebe!kaže ona.
Čekaj me onda tu!Ne idi već čekaj!kaže on i skoči preko celog kosmosa na nju sruše se u nešto što bi moglo biti trava da je zeleno kosato mirišljavo vlažno i golicljivo.
Ljubi me!Neću!Hoću!Kako?Ovako?I sve tako.
Igra je nešto jedino što ne mora da ima kraj baš kao ni kosmos crna rupa je dosada u kosmosu iliti početak i kraj neke nove igre Lavić i Lavica znaju da uživaju a u staklenom zvonu ima sve što im treba čak je i zvuk zvono postao ljubičast ali niko ne zna zašto.
GUSARSKA KRČMA NA KRAJU BALADE
Sirano je imao nos a Ios je imao jedan špic koji liči na Siranov nos i na gornjem vrhu špica je palata koju je neki ludak doneo iz Venecije a u donjem ambisu je rt ne onaj Dobre Nade jer su se tamo pljuskali vodicom slanom i mokrom Biga i Vuki i pravili talase da potope ceo Ios a to sve da bi pronašli ime rta to mu je bilo ispljuskano krštenje.
Ti đubre dlakavo rogato Transilvanijsko gurneš li me još jedan jedini put u one ljigave travuljine i alge uzeću ti ono malo života što ti dade tata Drakula!
Nije ti moj otac Drakula ta krvopijska ispičutura!To ti je komšija s obližnjeg vrha magle slepih miševa kiše i svih ostalih bljuvotina mog buđavog rodnog kraja!
Bez obzira je i tvoj poštovani ćale krvopija i mesečev zavijač!vrišti Biga van sebe crvena kao rak u horoskopu i van horoskopa te joj crvena kosica još pojače iscrveni neki užasan sjaj da Vuki stade da se drmusa sav šokiran sve dok mu Biga ne pljusnu spasonosni šamar koji ga baci posve u ambis kao topovsko đule na usamljeno dno dna što Ios deli sa Egejom.
A tamo baš tamo je bio brod lađa jedrenjak drakar galija iliti sve u svemu gusarsko plovilo umazano u morske plodove kao najbogatiji tanjir špageta i tu na tom mestu je Vuki imao primućenje jer mu se sve mutilo priviđenje jer je video što i nije video ili nije video ono što je video u svakom slučaju ga je Biga iščupala za levi rog iz blata i to na najjedvitije jade jer se Vuki držao za neku dasku umočenu u onaj sos za špagete i drhtao kao ljigavac kad ga zapiša kuca zureći u Bigine zelene treptave okice mrmljajući sebi u uši.
Ti bre Bigo kao da si ona ćerka Nadja od Drakule!
Šta to lupaš?kaže zbunjeno Biga.
Lupam da si mi dala najbolju ideju što može da se ideiše!
Ideja inače ideja ti je od deos a to ti je bog na latinskom!Ja sam boginja!kaže Biga i tapše kao malo dete.
Pre Transilvanijsko čudovište nego Olimpijska boginja!
U svakom slučaju opet nam ostaje ideja zar ne?pita Biga vesela ne zna se.
Itekako!reče Vuki pa joj ispljunu svu onu vodu sa dna sem jedne ribice nju proguta i mljacne.
Biga i Vuki su rešili da na toj sumanutoj ledini naprave ono što Grci zovu psistaria a znaći riblji restoran ali pošto je Biga odmah shvatila da Vuki ne zna za šalu te će pojesti sve ribe ideja pade u ambis.
Rešiše potom da naprave kafić ali svi dvonošci što su doputovavali na Ios ne bi ni u kom slučaju došli u tu zabit na ćošku sveta i onda su od čuvene bogovske ideje napravili ideju o prčvarnici i tog momenta je ideja pukla kao supernova i začas su se svi našli tu zbrda zdola ama isto onako grozno kao kad se ta ista straobalna družina sjatila na Ios tamo u neviđenoj prošlosti po prvi put.
Guleta su izgazili svi dok je pištao jedno po jedno.
Ijaush!Ijaush!
Lepotica je trljala mirišljavim vlažnim maramicama lice Prljavice kao kad jednooki gusar riba palubu svu od neprijateljeve krvi a Mimoza je učukala izudarala ubrizgala eksere kojekud a Lavić je ugrizao flašu viskija i polomio zub a Vuki je udavio ćurku u talase na strašnom Ioskom suncu koje ih sve obli znojem pa im još i baci zlatan sjaj Mejinog i Sejinog letećeg tanjira i sruči u Egej pijane Gorića i Svjetlanovića da se otrezne i pripomognu.
Zaza se raspalaka do suza što se Tereza izgubila a Tereza joj obrisa suze dok Megan sedi na vrhu stene bockave kao igla pa je žulja guzica i piše sve ovo ovako perom u rokovnik.
Deco moja!Dođe i taj trenutak da se desi ovo!reče Dži.
A šta to učitelju?upitaše u glas svi kad zastadoše da pogledaju šta će da im srekne nemilosrdno dosadnim rečima koje teku kao blato iz njegovih ljubičastih usana žutih zuba i dima kao oblak što se vrzma oko Olimpa.
Nemam pojma!reče Dži zapali cigaru i sedne na oblu stenu jer ti nije taj glup kao Megan da uprospasti gaće ako ih uopšte i ima.
Dok tako kroz dim cigare ne vide on ništa naročito prividoše mu se špageti u obliku sirena kako se dižu u vis sa one ukusne Vukijeve daske.
Vide on bogastvo haljina i nakita na tim volšebnim špagetima i konačno shvati zašto su svi oni tu na Iosu u kosmosu u sosu pa mu pođe voda na usta ali u prvi tren ne znade kao ni Nasrudin da li da govori ili da jede pa da bi proverio iskušenje on zine i potekoše mu istovremeno bale dim i suze.
Nemam vam šta reći deco moja!
Pa nikada nisi ni imao!povikaše svi u glas sem onija sa Mogrena što potonuše u bezdan.
E pa sad imam!reče Dži gladan ko vuk i sa gomilom masnog i bogatog preliva za špagete.
Da li glad ili ono Nasrudinovo ili gusarska žudnja nemam pojma šta ga nadelo da govori.
Biće ovo najvelepinija krčma koju su videli sever istok zapad i jug!
Zar su je već videli?pitaše oni u mačijem horu.
Boga mi jesu i to odavno kao što reče Ajnštan!
A učitelju od čega da sačinimo tu krčmu?Od ove buđave daske?upitaše ga svi pokazavši kao jedni prstom onu Vukijevu dasku.
Ne jer je dole brod sa koje dođe ova ta ista daska i druge iste bliznakinje!reče Dži.
A kako to znaš o učitelju?
Tako deco moja što je dole brod moj kojim sam prispeo ovde još u XVIIom veku kad sam došao sa Gibraltara da napravim Venecijansku palatu tamo gore!kaže Dži i probi prstom dim cigare u pravcu dalekog kamenja koje se prosto ču kako se odronjava i pada u more kao Italijan u Egej.
Ali ne beše to Italijan nego dvojica Crnogoraca koji isplivaše na kiseonik čist kao sunce uz viku i čuđenje svi zbog njih i oni zbog ovija i sve po malo.
Ali što pre napravismo krčmu to se tim pre najedosmo i napismo!povikaše Vuki i Lavić zagrljeni kao braća.
Izvadiše iz mora Gorića i Svetjlanovića i staviše ih na go kamen da se suše a poskakaše skupa ko jedan sem Džija na obloj a Megan na špicastoj steni.
I more se stade kovitlati i prevrtati sve dok oni ne izbaciše sve daske pa od njih napraviše od eksera kamenja i smole nešto nalik na brod potonuo s neba kojemu više ništa na svetu ne može da naudi od skršnuća što ga iznađe.
Znao sam!reče Dži i zapisa žarom svoje silne cigare u drvo najstariju reč k r č m a i uđe u krčmu a za njim Biga i Lavica pa Lavić i Vuki pa onda jedna nesnosna gomila gladnih i žednih radoznalih i nezajažljivih idiota i onda se desi čudo.
Krčma je već vekovima bila tu na tom istom mestu i radila je punom parom za barom sve ono što se sa njom može raditi i točilo se i jelo pilo gutalo pevalo slavilo a niko nije znao šta sve dok se zemlja ne pomeri i bi otvoren prolaz u pećinu gde su sa bakljama pronašli blago svih sedamnaest gusarskih galija što su spasile Gibraltar od Mavara.
I tako su svi živeli srećno na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom u Egejskom moru sve dok nisu pomrli ali onda ih je Lavić sa duhovima Petrosom i Ćirosom opet oživeo u nekoj priči tamo na sredini i sve tako.
Živeli!
RAJSKO OSTRVO
Biga i Lavica su pobegle sa Grčkog ostrva Ios izgubljenog u Egejskom moru kao igla u slami i otišl su negde baš daleko mnogo daleko.
I dok su išle tako daleko stigle su na pusto ostrvo i onda kada su videle da je ostrvo pusto i maleno pa i ona prava carska lepota samoće samodovoljnosti nezavisnosti i sve u svemu potpune neprikosnovene slobode od ovoga i onoga pa i još nekoga po imenu Gule onda su Biga i Lavica svojim finim nežnim rukicama izvukle iz talasa onu dasku za surfovanje s jedrom i zakopale je najdublje u pesak što je to moglo biti i tada su počele da plešu u krug oko groblja jadne daske kao dve lude Indijke Grčkog porekla iliti obratno nemam pojma.
Potom su poletele da prave iskonsko čežnjivi zvuk glogotanja bućkanja pljuskanja vodice slatke.
I onda i onda su se igrale od jutra do sutra da nema ni kraja ni početka ni ovo ni ono nego samo dve lude neodrasle klinke koje nemaju pojma šta je dan noć vreme kiša sunce i to sve dok nije pljasnula kiša s kapima velikim kao pesnica i donela im gomile banana da se one dve nagladne dobro ugoje ali pre svega umackaju kao u belo blato i vrište onako da odjekuje kao u vlažnoj galerijskoj višespratnoj šumi.
Kada su legle u topao pesak uz more koje im se zalepilo za kožu kao tepih vezen od noćnih kristala kao da ih je noć pokrila zvezdama da što lepše sanjaju nisu mogle da zaspe ne od talasa što su hučali neko od radosti.
Hale!Hale!Našhao sham ih!Evo ih!Ležhe u peshku i mrtve shu!viče Gule kao pitbul.
Misliš sine moj lepi leže u pesku i psuju ti majku!mirno reče Dži i dopusti jednom jedinom hudožestvenom oblaku da izađe iz njegovi moćnih čeljusti na koje bi mu zavidela svaka praistoriska aždaha.
Iz tog dima iliti magle isparenja smoga čađi izađoše svi mogući iščukljani od veselosti što videše svoje sestre.
A suze što potekoše iz Biginih i Lavicinih očiju kroz onaj pesak zalepljen za kožu napraviše blato i kroz tu močvaru što im se napravi u očima izkristališe se miomiris žvake od jagode i one dve obezgaćarane lude potrčaše Meji i Seji i Haleji u zagrljaj letećeg tanjira i odoše kući na Ios.
Pravo na početak ovih ili onih priča i to tako kaže Meg.
GULE I LEDENO DOBA
Hale moj hale!pita Gule svog poštovanog i voljenog ćaleta onaka mrska i zadimljena raspoloženja kao buđava močvara kod zadnje rupe na sviralu.
Šta bre hoćeš konju jedan!Zar ne vidiš da sviram u zadnju rupu u blatu!
Misliš duvaš u cigaricu slatku?
More bre govori šta ti je na duši il ću ti je ščupam kroz nos!
Ama hale malo mi je doshadno pa sham hteo da she poigramo!kaže jadno krivonogo brljavo raskupusno derište i skvokoće protezicama kao da su ga Meksikanci naboli ko bika na koridi za Grčki giros i zabalave malene Grkčiće.
Daj sine moj nemoj se deder toliko uzbuđivati okolo ovijah sitničarija il ću ti prebijem kičmu na palac od lijeve noge!izdra se učitelj i načisto zadavi od onog blata što mu liči na cigarski dim.
Ijaush!kaže Mali Dečak.
Nego sine moj lepi pođi ti spred našeg lijepog Iosa u materinu hoću reći u pustinju da oživiš onu našu lijepu pustinsku agenciju da zaradimo koji Arapski dinar a ti šepiš neku muvlju boleštinu i doneseš mi one male ljutkaste ljupke Mergeze iz Laguata Uargle El Oueda i Fort d l eaua!reče Dži pa pojede parče one havane i zadavi se kao beba.
Ok hale!nego tamo ti nema ni ovo ni ono neko shunca žhar i kuvanih šhkorpijica u vrelom pehsku!
Znam ti ja sine to sve!Sine moj lepi nego sačekačeš ti tamo ledeno doba.
Ajoj shi ga meni paćheničhka dušha moja šhto trpi zhloshlutne ideje jednog tiranina!Pa to je blizu osham hiljada godinicha što ja odoh izh ovih izhshtopa da džedžim u pushtinju shlatku!
Nogekako sine moj lepi i neka je sila s tobom!reče Dži i ostade polu živ polu mrtav.
A šta iznađe Guleta u onoj vremenskoj vukojebini jeste jedna sasvim druga duga priča nego sam kraj beše užasan jer ga obasu snežna oluja od tajfuna pa do ciklona a i ledenica koje ti se zariju u mozak sve do guzice ali tamo iza svega skroz na skroz u daleko negde iza osam milenijuma se sve živo prolepša i to baš ožive životom i živopisjem i dođoše ljudi i proradi turistička agencija i svi behu tu da slave a slave još i dan danas ma kad bilo sve to ovo i ono.
KAZBA U MAROKU
Dži je poveo samog Lavića u Marakeš.
Svi su plakali kao bebe kao da ona dvojica idu da se biju sa Tatalima Hunima Vizigotima ili međedima u Kanadske ledene šume te su pali beli pozdravi belim maramicama s kojih se otresa kiša slina.
I onda otiđoše letećim tanjirom pa onda svi posumnjaše da idu u neki gadan rat na Antares na strani šake Marsovaca protiv bezbrojnih Antareščanina.
U pitanju je seoski koncert što ga Arapi prave na pijačnom trgu u Marakešu međ tezge bakarnih tanjira što ih ovi besno kuju da liče na nešto njihovo što imaju u glavi a mi nemamo pojma.
A ima tuda i trulih smokava mušmula šećernih urmi i zelenih banana malenih kao palac a crnci iz Malija ređaju krasne zarđale oštrice dok oni sa Obale Slonovače vade belu slonovaču a tu su još i Mzabiti iz Sahare u dubokim gaćama ko da vrše nuždu unutra al se ne daju da smrde i prodaju apsolutno sve a crvenokosi Berberi prodaju kozji puter u kožnim džakčićima i plavi ljudi piju vreo čaj na onaj paklenoj vrućini i pevaju svaki za trojicu kao čitav hor i na samom kraju se tu nađu dva neprikosnovena idiota sa nekog Grčkog ostrva Ios izgubljenog u Egejskom moru od kojih onaj mršavi go do pasa dugokosi udari po žicama buzukija ko da je sišao suma dok se onaj drugi masni debeli u masnoj crnoj haljini razdra iz grla što ličiše na bačvu te izbruji sav eho s svih Kavazkih planina.
I tako se oni vratiše na Ios kao pobednici.
LAVIĆEV ZAMAK NA NEBU
Lavić je imao palatu na visoooko gore na nebu i to ne pod zvezde već u zvezde i tako je sve počelo što Lavić ima palatu na nebu a ovi mu zavide što se palata sija kao da je od kristala i to u oblacima ali u opšte nije tako jer je ona mnogo višlje od oblaka i nije od kristala nego je u vakuumu i napravljena je od zvezda.
Eventualno se spustila na zemlju i ličila je na mermerni cilindar gladak kao staklo izgubljeno u vlažnoj višespratnoj galerijskoj prašumi a okolo toga staklastoga cilindra kruži pljosnata terasa kao hula hop koji liči na frizbi.
A terasa se kreće onuda gde Lavića zanima da pogleda u raznim pravcima džungle.
Palata sija kao fosfor kao da ima ledenu zvezdu u sebi tipa Bllak Objekta i to veliko svetlo se ne da da ode samo čkilji a u sebi blješti.
I tako se sama terasa sija a Lavić se šeta po njoj i tužan je što palata sija sama u sebi kao što bi rekao abyssus abyssum invocat iliti prohod svuda kao neka emocija ili možda Einstein Rosen most.
U stvari je palata Plavo Zvono u kosmosu i nema horizonta oko nje nego je horizont ona.
Iz šume nema se gde i korak vamo i onamo ne vodi nikud a iz palate se može pravo u grafit svih ideja svih njih.
OBJASNI PLAVO ZVONO
Kada je dan traži me tamo gde je noć kada je mrak pronaći ćeš me u zraku svetla kada blješti biću u magli jer gde god bilo tamo gde me tražiš ja neću biti jer ja sam u tebi i prestani me zaboga tražiti jer je to kao da tražiš sebe a ti si tu ceo jedan i bez razlike od mene same jer od celoga sveta ostali smo samo ti i ja jedno bez razlike od drugog!I pre svega te molim da ne pokušaš izaći spolja jer tamo nema ništa sada smo ti i ja ceo svet a tamo bi pronašao ono što su pre zvali smrt a mi zovemo ljubav!Ali ne brini ono što nas odvaja jedino što nas odvaja to su su naša imena i tužno je da smo ipak dvoje ali je veselo da za ljubav treba dvoje i zato me traži onako bez veze da bi se igra uvek nastavila!Ti i ja smo tu da osvetlili onaj tamniji ćošak što su bogovi ostavili u mraku kao sam međuzvezdani prostor ali ne zavaravaj se svetla ima puno i u mraku ali nema ništa da ga odasja!Ali ti i ja smo uradili nešto strašno mi smo skupili svo svetlo sveta ovde unutra u plavo zvono i to je razlog što nema ničega spolja ali bogovi nisu ljuti na nas jer je prošlo mnogo vremena i sada nema veze!Ali napolju nema zaista ništa u našem umu je jedini sjaj celoga sveta i to je u plavom zvonu i šta ćeš sad?
Ali Lavić i Lavica su bili najsrećniji što su preživeli ceo svet i ostali u svom crvenom krugu koji su bogovi ostavili pre nego što su otišli i što je bila šuma svuda okolo i zvuk ljubičastog gonga koji zvoni o mermer srce od mermera zauvek.
G U LE I K R A V A
Donela neka nesretna neprikosnovena nedefinisana neartikulisana budala ludu kravu čak iz daleka zemlje Engleske ovde ovamo na pusto Grčko ostrvo gde se nesrećom nađoše onoliki Huni i još raznorazne vrste ljudskih bića e tu donese na krkačama iliti vukljanjem znojavim konopcima s broda na brod i obratno totalnu ludu kravu.
Taj ili to naravno beše Sarmas Cicijanis ne bi li ikakako ovako ili onako privukao pažnju svoje voljene Lavice i to mimo onih nepristojnih preterano žestokih udaraca u glavu polunezainteresovanog Lavića kome glava beše polu nebeska.
Te Gule ne htede da poraste nikako pa kud će šta će hoće namerno da ga izrastu a neki pogotovu neoštreni poput Sarmasa to bukvalno shvatiše kao što nekoć bi sa onom maestralnom idejom da zasade jadnička Guleta u saksiju i zaliju olujom i sunšanicom pa i Sarmase dodade parče svoje gluposti s onu ludu kravu i privezaše Guleta za tu istu kravu odozdole pijani Lavić i Vuki ko da im je glava puna ćurkovoga mozgića a ne trbuh bataka i zviznuše kaišem ludu kravu po guzici Gule joj turi facu u vime mleko pocuri krava potrči.
Izgazi ona celu plažu punu ovih šašavih ljudi uz apsolutnu nemoguću vrisku i pisku ubljuzgajući sve živo mlekom i sraćkom i ukopa se u pesak pred Džija sa velikim strahopoštovanjem te Dži momentalno naredi Zazi da prepeku to ukusno stvorenje na roštilj sa Guletom ili bez Guleta i to uz kuknjave jadnoga Indusa Rikše što njavrče o Induskim svetim kravama što su tamo stvarno svete pa ne smeš ni da pomisliš da ih jedeš da ih nikako ne jedu ali ućuta kada shvati da može i on lako da završi sa svojim molitvama u onom istom roštilju sa kravom Guletom i nekom bezveze ćurkom koja se tu igrala žmurke sve sa drugim ćurkama.
Eto tako je to na Grčkom ostrvu Ios izgubljenom ali totalno zaturenom u Egeju.
PRAMAJKA GEA I GULE
Pramajka Gea je stvorila univerzum i sve unutra i sad hoće da ga rasturi isto onako kao što ga je stvorila i kaže da je za to kriv Gule što je slučajno uleteo u trenutak stvaranja sveta i napravio svog celog od sraćke.
I tako i bi pa rasturi ona sve živo sem jedne stvari koju nije mogla da rasturi jer je baš ta jedna jedina bila izvan njenog domena jer je to baš to došlo do samog kraja entropije i više nije imalo smisla u domenu gde misao ima smisla i eto to baš to je bilo plavo zvono i ostade ono samo samcato na celom svetu i njegova fotonska slika je otišla bestraganaglavačke besmisleno bestežinsko i bezvezno kao i otkucaj Džijevog srca koje je Lavić nekoć uhvatio i neznajući da je rešenje diferencijalne jednačine crne rupe dvostruko pa je jedan otkucaj ostao kod Lavića u ruci a drugi je otišao bestraga u besmislenost kao što je ona Nasrudinova ili ova ovde ali sada baš sada je vreme da počnemo iz početka.